World in Conflict najava
Za ljubitelje RTS-a ova godina će ostati upamćena kao jedna od boljih. Iako se prašina posle odličnih Supreme Commandera i Command&Conquer 3: Tiberium Warsa još nije u potpunosti slegla, već se na horizontu naziru novi hitovi u vidu Company of Heroes: Opposing Fronts i World in Conflict. Kao šlag na tortu ove godine je i zvanično najavljen nastavak StarCrafta, koji bi se mogao i pojaviti u prodaji do kraja ove godine. Sve u svemu biće ovo lepa godina za ljubitelje RTS-a.
World in Conflict je igra koju razvija Massive Entertainment koji je poznat u igračkom svetu zahvaljujući radu na oba dela Ground Controla. Obe igre su svojevremeno bila pravo osveženje za žanr i samim tim su momci iz Massive-a dokazali da znaju svoj zanat. Ove godine iz njihove kuhinje nam stiže nova igra, koja je smeštena u alternativnu stvarnost. Umesto dešavanja iz stvarnog sveta u kojem se Hladni rat završio, programeri su nas smestili u svet u kojem je Hladni rat eskalirao u novi, treći po redu, Svetski rat. Igra je smeštena u 1989. godinu. Te godine je Sovjetski Savez odlučio da napadne SAD i na taj način završi dugodišnju tenziju koja je postojala između zemalja istočnog i zapadnog bloka. Sovjeti se iskrcavaju u Sijetlu i odatle počinju sa osvajanjem severnoameričkog kontinenta. Celokupna single-player kampanja se odigrava na tlu SAD. Igrač će u ulozi američkih snaga pokušati da pobedi Svojete i sve to upakovano u 15 misija za koje, po rečima programera, treba oko 20 sati da se završe. Posle single-player iskustva svako će želeti da se oproba i u multiplayer mečevima. Pošto sam rekao osnovne podatke da pređem na pravu stvar.
Pre par dana počelo je beta testiranje, u koje smo se i mi uključili. Pre svega da kažem da je multiplayer znatno drugačiji od svih dosadašnjih. Programeri su želeli da prikažu svoju viziju kakvi bi multiplayer okršaji u RTS igrama trebali da budu. U većini igara svaki igrač gradi bazu iz koje će kasnije krenuti u napad sa pešadijom, tenkovima, avionima i svim ostalim mogućim i nemogućim naoružanjem. Ovde su stvari drugačije. Pre početka svake partije igrač bira klasu kojom želi da upravlja. Ovaj sistem podseća najviše na sistem klasa viđen u Battlefieldu. Postoje 4 klase – pešadija (Infantry), avijacija (Air), podrška u vidu artiljerije i protivvazdušnih jedinica (Support) i naravno oklopne jedinice (Armour). Posle odabira klase koja vam najviše odgovara kreće prava akcija. Igrač pojačanja dobija na sličan način kao u Ground Controlu, odredi drop zone i onda u zavisnosti od količine resursa kojima raspolaže odredi sa čime hoće da raspolaže na bojnom polju. Kada se sve to završi može se početi sa ratovanjem.
Od prvog trenutka vidi se potreba za timskom igrom. Igra očigledno favorizuje timsku igru, dakle da biste bili sposobni da bilo šta uradite na terenu potrebna je saradnja makar dva-tri igrača. Jednostavno, ako izaberete Support kao klasu, sa naglaskom na artiljeriju, možete biti sigurni da ćete kroz koju desetinu sekundi biti pod napadom avijacije ili desanta pešadije, ako izaberete Air džaba vam premoć u vazduhu (pod uslovom i da je ostvarite) ako na zemlji nema ko da osvoji control pointe, ako izaberete Armour trebaće vam artiljerija da istera pešadiju zabarikadiranu po zgradama. U početku može se činiti malo komplikovano, ali vrlo brzo ćete se privići i početi da sarađujete sa timom. Mape na kojima se igra su malobrojne, ali sve su prilično velike i vrlo lepo dizajnirane. Za sada postoji samo 2 moda za igranje, jedan je Domination u kojem je cilj držati control pointe na mapi, dok je drugi Assault, koji je sličan istoimenom modu iz Unreal Tournamenta, znači jedan tim napada 10 minuta i osvaja control pointe a drugi se brani. Kada vreme istekne uloge se menjaju.
Sa grafičke strane samo reči hvale. Iako je beta još uvek loše optimizovana, čak i nema podrške za Shader Model 3.0, opet izuzetno izgleda. Totalno destruktivne mape će pre i posle završene partije biti totalno drugačije. Detaljnost jedinica, eksplozije, svetlosni efekti, refleksije vode, sve je za čistu desetku. Cena raskošnoj grafici je, zna se, hardverska zahtevnost, koja nije monstruozna, ali nije ni mala. Nadam se da će do izlaska biti rađeno na optimizaciji, kako bi i igrači sa slabijim mašinama mogli da uživaju.
Atmosfera u velikim okršajima je fenomenalna. Ponekad samo jedna mala odluka može da preokrene čitav tok partije. Može se desiti da celu partiju pobeđujete, ali da u ključnom trenutku nemate podršku za tenkove, koji će vrlo brzo biti pregaženi od strane protivnika. Postoji zaista veliki broj mogućih faktora koji odlučuju o toku partije. U toku svake partije dobijate taktičke poene, koje možete iskoristiti da pozovote artiljerijske napade, avionske napade, pa čak i nuklearni napad. Da, nuklearni napad! Možete u toku najžešće borbe na bojno polje baciti nuklearnu bombu, koja će potpuno očistiti predeo na koji je bačena. Da napomenem da i efekat eksplozije nuklearke izgleda fenomenalno!
Utisci posle par danja igranja ove bete su izuzetno pozitivni. Mogućnosti koje multiplayer pruža su izuzetne i svaka partija je priča za sebe. Ostaje nada da će i single-player biti ovoliko kvalitetan. Ako bude, ova igra pretenduje da postane kultna u RTS žanru.
Naziv Igre:
World in Conflict
Razvojni Tim:
Massive Entertaiment
Izdavač:
VU Games
Žanr:
RTS
Datum Izlaska
Treći kvartal 2007
Ostatak screenshotova:
World in Conflict
