Shadowgrounds Survivor opis

Retro stil

Shadowgrounds je igra koja je 2006. pokazala da igrači i dalje vole pucačine u retro stilu, sa pogledom odozgo, ukoliko imaju zabavan gameplay i dobru grafiku. Finski nezavisni razvojni tim pod nazivom Frozenbyte već nakon dve godine izdao je nastavak pod nazivom Shadowgrounds Survivor, sa poboljšanom grafikom i još više dobre akcije. Ovoga puta, u priči koja se odvija paralelno originalnoj u Shadowgrounds-u, naizmenično vodite tri različita lika, pokušavajući da preživite najezdu hordi vanzemaljaca.

U vreme kada su za nama naslovi kao što su Bioshock, Crysis i Gears of War, a svi željno iščekujemo Far Cry 2 i Alan Wake, postoji li uopšte šansa da arkadna igra sa izometrijskim pogledom privuče pažnju igrača? Činjenica je da ona nije imala budžet pomenutih naslova, niti tako dobru reklamu, a retro stil jednostavne non-stop akcije deluje pomalo zastarelo. Međutim, baš ovakav gameplay je nešto što nam je nedostajalo u moru previše ozbiljnih, ambicioznih i komplikovanih igara: zgrabiti automatsku pušku i krenuti kao usamljeni vojnik da se probijate, tamaneći hiljade vanzemaljaca pokazalo se kao veoma zanimljivo i dinamično iskustvo. Priča nije ništa novo, a ispričana je kroz monolog glavnih junaka na početku svakog poglavlja: invazija na Ganimedu stavila je ljudske koloniste u nezavidan položaj, a mali broj preživelih pokušava da se probije kroz navalu vanzemaljaca i dopre do kolonije New Atlantis čiji bi odbrambeni sistem mogao da odbije napadače.

Pucačina sa pseudo-RPG elementima

Svaki od tri lika ima svoje karakteristično oružje, a usput će dograbiti druga (standardna za naučno-fantastične igre i filmove), kao i granate. Likovi koje vodite su stereotipi marinca, inženjera i snajperistkinje, ali ovde odlično funkcionišu, a njihova razmišljanja na početku svake misije doprinose da ih sagledamo kao stvarne osobe u smrtnoj opasnosti – marinac je spreman da se suoči sa neprijateljem iako mu je ceo vod poginuo, inženjer je polu-ludi piroman koji pije napalm da bi ostao budan, snajperistkinja je na ivici nervnog sloma. S obzirom da su im osnovna oružja (automatska puška, bacač plamena i snajper), kao i veštine, različiti, način igranja se takođe menja sa svakim likom. Marinac ima očiglednu prednost, ali će bacač plamena biti posebno dobrodošao kod najezde sitnih vanzemaljaca u talasima, a snajper će biti naročito efikasan za eliminaciju velikih neprijatelja kada uspete da im oborite štitove EMP granatama. U igri susrećete i druge preživele, koje ćete u pojedinim misijama morati da štitite pri napadima, mada će većina njih biti naoružana i pridružiti se odbrani.

Pali neprijatelji za sobom ostavljaju delove koji se mogu iskoristiti za unapređenje oružja (veći klip, veće razorno dejstvo, odbijanje metaka od okolnih prepreka itd.), dok će sa svakim ubistvom vaš lik skupljati iskustvene poene i napredovati u nekom pojednostavljenom RPG stilu, tako da ćete moći da mu dodate neku od osobina koje može da razvije. Marinac npr. ima poseban napad Brute Slayer koji mu omogućava da skoči na leđa velikog vanzemaljca i eliminiše ga jednim pucnjem pravo u mozak; inženjer ima Napalm Flame koji stvara krug od vatre i eliminiše sve neprijatelje koji ga okružuju; snajperistkinja ima specijalni napad Killing Spree koji joj ubrzava sve reflekse pa lakše savladava usporene neprijatelje. Veća šansa kritičnog pogotka, automatsko korišćenje healthpack-ova kad vam zdravlje padne ispod 50%, senzor kretanja koji otkriva vanzemaljce u okolini, kao i druga poboljšanja, takođe su na raspolaganju. Međutim, sam koncept je takav da ćete na kraju sasvim sigurno imati dovoljno iskustva i delova da aktivirate sve osobine i potpuno unapredite oružje. Igra je jednostavna u smislu da ćete pored pucanja i otvaranja sanduka s oružjem povremeno morati da otključate vrata, popravite neku konzolu ili pošaljete podatke preko kompjutera, što se svodi na pritisak određenog tastera nakon koga kreće vremenski period te akcije prikazan linijom njenog progresa. Često i tada nema odmora, već ćete biti suočeni sa novim talasom upornih vanzemaljaca. Svaka vrsta napadača ima svoj stil borbe i svoje karakteristične slabosti, pa će to zahtevati i taktički prilaz odbrani (neki vanzemaljci imaju energetski štit koji ćete najpre morati da onesposobite bacanjem EMP bombe ili ćete morati da ih eliminišete plazma puškom, drugi ispuštaju otrovni gas kada umiru pa ćete biti sigurni jedino ako ih pobijete sa daljine, one sitnije koji napadaju u stotinama najefikasnije ćete eliminisati bacačem plamena). U par misija imaćete priliku da rukujete oklopljenim rotirajućem turret-om obezbeđenja, kao i velikim borbenim robotom naoružanim automatskim oružjem, što nakratko donosi osveženje, jer konačno imate dovoljno municije i odgovarajuću zaštitu pri borbi.

Odlična atmosfera

Grafika izgleda fenomenalno – napuštena vojna baza, pustinja kroz koju protiču potoci lave i snegom prekriveni tereni su veoma verno predstavljeni, a specijalni efekti vatre, eksplozija, magla, dim i odlično iskorišćeno osvetljenje obezbeđuju jezivu atmosferu. Okolina je prepuna detalja, iako sitnih jer je pogled sa visine, svuda možete videti sijalice koje trepću, sliku na tv aparatu, prenos snimka na monitorima kompjutera, hodnici su puni leševa i isprskani krvlju, razbacanog nameštaja i sanduka za transport oružja, slomljenog stakla – sve ovo govori o teškom porazu čovečanstva i stvarno dočarava osećaj da ste jedan od retkih preživelih koji još pružaju otpor. Animacija vanzemaljaca je odlična (jurišaju, pentraju se po liticama i skaču na vas, sporo napreduju pucajući sa daljine), a izgled je izvanredan, urađen kao kombinacija mutiranih i kibernetički unapređenih insekata i reptila, mada cela igra odiše atmosferom sličnom onoj u Alien vs. Predator igrama pa ne čudi što sve vreme imate osećaj da će negde iz mraka da iskoči neki poznati vanzemaljac. Kameru možete postaviti po želji veoma jednostavno pa u svakom trenutku imate dobar pregled terena, što je veoma bitno kada neprijatelji napadaju sa više strana. Ageia PhysX engine omogućio je da igra poseduje veoma realističnu fiziku, kao i okolinu koju je moguće uništiti: vanzemaljci će pomerati kontejnere, oboriti sanduke, pucnjavom ćete razneti kutije, guranjem možete pomeriti police, staklo je moguće slomiti, kanisteri sa gasom se mogu zapaliti pucnjem a eksplozija će pobiti sve neprijatelje u blizini, razbacujući pritom njihova tela i okolne predmete. Osećaj da predmeti u okolini, kao i neprijatelji, imaju zapreminu i masu mnogo je doprineo uverljivosti (ovo je posebno uočljivo prilikom eksplozija koje ih odbacuju u vazduh). Zvučni efekti pucnjave i eksplozija su realni, a muzika je odgovarajuća i menja se u zavisnosti od situacije, prateći dinamiku radnje.

Zabavno ali kratko

Misije su kratke, traju po petnaestak minuta, što istovremeno znači i da nećete doći u situaciju da vam stalna pucnjava dosadi. Igra je takođe kratka, ali dobija nešto duži život zahvaljujući tome što sa više istraživanja okoline možete otkriti tajna mesta (secrets) gde ima dodatne municije i oružja, a prelaskom kampanje otključavate survivor misije. Takođe, postoji opcija za pravljenje novih nivoa jer je dostupan editor. Multiplayer postoji jedino kao kooperativno igranje sa prijateljima, ali na istom kompjuteru, uz podršku za više miševa i tastatura, dok igranje preko interneta nije podržano (veoma neobična odluka u današnje vreme – pravi multiplayer i online igranje definitivno je cilj kome bi sledeći nastavak Shadowgrounds-a trebalo da teži). Ovo je igra koju je zadovoljstvo igrati ako ste ljubitelji SF-a i brze akcije, a kad je završite poželećete ponovo, sigurni da ćete ovoga puta bolje štedeti municiju, uspeti da nađete sve secret-e i umeti efikasnije da se obračunate sa vanzemaljcima.

Naziv igre: Shadowgrounds Survivor

Žanr igre: Akcija

Razvojni tim: Frozenbyte

Izdavač: Meridian4

Datum izlaska: USA 6. decembar 2007. / Evropa 13. jul 2008.

Veličina: 1 DVD

Screenshot-ovi: Shadowgrounds Survivor

Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:

CPU: 1.5 GHz Intel/AMD

RAM: 512 MB

VGA: DirectX kompatibilna 128 MB