Osam godina nakon drugog nastavka, francuska interpretacija Drakule u interaktivnom okruženju dobiva nastavak. Trend oživljavanja polu-mrtvih serijala uspešno je nastavljen, no to nije razlog da otpišemo verovatno jednu od kvalitetnijih panoramičnih avantura ove godine.
Gde je sve počelo
Kada se, sada već davne 1999, na francuskom tržištu pojavio Dracula: Resurrection, predstavio je raskošnu grafičku prezentaciju zavidnog kvaliteta, umotanu u filmsku koprodukciju Canala+ i Indexa. Međutim, sinematičnost interaktivnog dela, te njegova fluidnost i implementacija u fabulu – zapravo su glavni faktori kojima se DR izdvajao od ostatka panoramičnih Myst klonova. Nakon relativnog uspeha prvog dela, nastavak je, ironično, prešao u ruke Cryo, kompanije koja je poznata po večitom recikliranju vlastitih i tuđih ideja, pa tako i onih iz beskonačnog niza logičkih avantura s kraja devedesetih. Tako je Dracula: The Last Sanctuary upao u zamku nelogičnih i frustrirajućih zagonetki kao osovine interakcije i ostao večno zakopan u arhivima pojedinih puzzle fanatika. Procep između drugog i trećeg dela nije rezultovao ozbiljnijim pokušajima interaktivne adaptacije Drakulinog lika. Osim nesagledivog niza Castlevania nastavaka, tu je bio pokušaj iz Švedske u vidu prosečnog horor FPS-a Nosferatu: The Wrath of Malachi, te nedavna avantura ukrajinskog studija Frogwares – Dracula: Origin. Čak i kad bi se vratili dublje u prošlost ne bi naišli na iole kvalitetan naslov.
Sredinom prošle godine stigla je neočekivana vest da afirmisani razvojni tim Kheops Studio radi na trećem nastavku Drakule. Iako je to mnoge iznenadilo, nešto dubljom analizom dosadašnjih naslova proizašlih iz dotičnog studija – jasno bi se moglo zaključiti da mu je preuzimanje jednog horor serijala upravo potrebno. Nakon što je u 2007-oj uspešno završiio prilično nezapažene istorijske avanture Nostradamus: The Last Prophecy i Cleopatra: Riddle of the Tomb, Kheops-u je trebao radikalan preokret. Ako pogledamo njegove starije naslove, primeti ćemo da su često imali dodira sa književnim adaptacijama (Destination: Treasure Island, Voyage, Return to Mysterious Island), tako da se povratak na književnu osnovu čini logičnim. Uglavnom, Kheops-ova filozofija interaktivne avanture ne odstupa previše od tradicionalne francuske škole. U prevodu, integracija kompleksne priče i količinski masovnih zagonetaka.
Ako vam se čini da ovaj pristup zrači kontradikcijom. niste daleko. Naime, u većini slučajeva ovakav sistem dizajna rezultira gušenjem zanimljive fabule, usled težnje da se tok radnje bukvalno ispreseca najčešće kompleksnim zagonetkama. Zapravo primarni razlog ovakvog pristupa leži u činjenici pomirenja logičke i narativne avanture, što je vremenom stvorilo specifičnu publiku koja uživa u njima. Iako je broj ovakvih individua izrazito minoran, Kheops mu od svog osnivanja verno robuje. Razlog treba tražiti u surovoj tržišnoj bici u kojoj nezavisni studiji (a i oni veći) retko imaju hrabrosti da izađu izvan očekivanih okvira, te jednostavno igraju na sigurno. Dracula 3 je po mnogim segmentima najbolje Kheops-ovo delo, ali je u svojoj srži ostao zarobljen u statičnim normama komercijalnog poretka.
Put moralnog pitanja
Iako bi ovaj, uslovno rečeno treći nastavak, trebalo da upotpuniti nekakav krhki skelet trilogije o vampirskom grofu, jedine dodirne tačke sa prošlim nastavcima The Path of the Dragon pronalazi u grafičkoj i mehaničkoj izvedbi, dok se sama fabula razvija potpuno nezavisno u odnosu na započeti narativni tok poznat iz prethodnih delova. Tako ćemo u ovom delu preuzeti ulogu katoličkog sveštenika Arnea Morianija, koji, po hitnom naređenju nadređenog vatikanskog biskupa, kreće u istragu eventualne kanonizacije nedavno preminule doktorke Marte Kalugarul. Pomenuta doktorka je uživala ugled velikog humaniste u Prvom svetskom ratu, tako da se zadatak sveštenika Morianija na prvi pogled čini rutinski, no kako istraga napreduje skriveni detalji Martine prošlosti izlaze na videlo, pa tako i njena umešanost u folklorne tradicije borbe protiv vampirizma. Celokupna priča smeštena je u 1920 godinu, u maleno transilvanijsko selu Vladoviste. Od prvih trenutaka unutar posleratnog okruženja primetan je jasan Kheops-ov potpis realističnog istorijskog ugođaja. Tako se, recimo već na početku proteže pitanje rumunskog nacionalnog i verskog identiteta, koji je doživio buđenje nakon ratnih godina. Sveštenik Moriani, kao zastupnik katoličke manjine u Transilvaniji ubrzo će osetiti neprijatnosti usled svojih religijskih ubeđenja. Spoj istorijskog realizma i žanrovske horor fikcije prisutan je kroz čitav razvoj radnje. Tokom vaših putovanja susrešćete se sa mnogim stvarnim referencama poput raznih medicinskih istraživanja, mitoloških i istorijskih događaja, čak će se spomenuti i poznati srpski slučaj vampirizma iz 19. veka i ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Sama priča ne ulazi u domen direktne adaptacije Stokerovog dela. Umesto toga, Drakula se čini kao pogled iza književnog predloška, s obzirom da se u samoj fabuli Bram Stoker spominje kao jedan od osnivača tajnog društva posvećenog vampirizmu. Vodeći dizajner i scenarista Aleksis Lang, poznat po kvalitetnim adaptacijama Stivensonovih i Floberovih dela (Destination: Treasure Island i Salammbo: Battle for Carthage), odradio je sasvim solidan posao za jednu od najiscrpljenijih licenci na području književnosti. Iako ne izlazi iz okvira kvalitetne žanrovske fikcije, scenario u Draculi je zanimljiv da postane jedan od glavnih kvalitativnih faktora kompletnog dela. Eventualne zamerke mogu se uputiti već pomenutom nedostatku dubljeg umetničkog pristupa i retkim ponavljajućim dijalozima u određenim sekvencama. Dijaloški okvir je, osim ovih manjih problema, sasvim solidno napisan i ne odstupa od odavno utvrđene forme odabira linearnih pitanja/odgovora u interaktivnim sekvencama.
Područje gde pisanje jednostavno briljira je, u najmanju ruku, potpuno neočekivano. Obično najdosadniji sektor u panoramičnim avanturama su suvoparni tekstovi različitih dokumenata koje skupljate tokom istraživanja. U Drakuli je to sušta suprotnost. Naime, Lang je u ovom narativnom delu bio pod značajnim uticajem nekonvencionalne forme Stokerovog romana, te je u nizu novinarskih članaka, ličnih beleških i različitih dokumentovanih tekstova kreirao uzbudljiv protok fabule na potpuno neočekivan način. Još da nije preterano kompleksnih zagonetki, eto nama interaktivne fluidnosti prvog dela. Da nije… Karakterizacija likova oblikovana je u klasičnoj formi intrigantnih sporednih likova sa naglašenom ličnošću, no nedovoljno kompleksnom u širem kontekstu. Kako je fabula striktno povezana sa većinom karaktera, razvijanje njihove ličnosti je prisutno u određenoj meri. U pojedinačnoj karakterizaciji posebno treba istaknuti glavnog lika Arna Morianija, koji svojim progresivnim moralnim i životnim ubeđenjima donekle oslikava složenu ljudsku prirodu, što je u odnosu na uobičajeno prozaičnu konkurenciju glavnih likova u interaktivnom okruženju, barem vidljiv pomak. Takođe treba naglasiti specifičnu mešavinu osećaja posleratnog očaja i straha od prisutnog kod pojedinih stanovnika Vladviste-a. Ovakav metaforičan ugođaj nihilizma najbolje je vidljiv u razgovoru sa jednim dečakom koji nema prijatelja sa kojima bi provodio slobodno vreme, iz jednostavnog razloga što su oni ili mrtvi ili su našli neko bolje mesto za život od rumunskih ruševina. Nažalost, ovakvi Langovi blesci samo su retki delovi sporedne fabule, dok centralni narativni spektar uglavnom ne izlazi iz okvira okorele žanrovske fikcije.
Dobrodošli u zagonetni pakao
Kao što sam već napomenuo, glavne sličnosti trećeg dela sa prethodnim odnose se na stil grafičke prezentacije i kontrolnu mehaniku. Samim tim, Dracula 3 je klasična p&c avantura iz prvog lica panoramično-čvornate izvedbe, uz mogućnost rotacije za 360 stepeni u svakoj pojedinačnoj sceni. Pri rotiranju, kursor je fiksiran na centar ekrana, tako da je kontrola kamere krajnje ugodna za oči. Za one zahtevnije, unutar menija je moguće prilagoditi brzinu kontrolne rotacije. Kako većinu interaktivnog segmenta provodite u istraživanju prerendiranih scena i razgovoru sa drugim likovima, Kheops nije menjao kontrolnu shemu iz svojih prošlogodišnjih naslova. Neutralni kursor se dinamično menja, zavisno od vrste interakcije koja je moguća. Osim standardnih mogućnosti kretanja kroz scene, moguć je i niz raznih interaktivnih radnji klasičnih za p&c sistem kontole. Jedna od specifičnosti interaktivnih radnji tiče se mogućnosti rotacije pojedinih mehanizama u realnom vremenu pomoću miša, što je izvedeno dovoljno fluidno da ne ometa klasičnu p&c izvedbu. Levi klik omogućava akciju, a desni poziva generalni inventar sa opcijama za glavni meni, mogućnost pregleda svih dijaloga koje ste već prešli, listu svih zadataka koji su pred vama, pregled dokumenata i inventar za predmete.
Iako je većina ponuđenih opcija korisna, svakoj se može uputiti par prigovora. Recimo, pregled dijaloškog teksta vrlo brzo postaje preobiman, a sam sistem pregleda stranica dozvoljava tek listanje jedne stranice pojedinačno ili vraćanje na sam početak ili kraj, a usput beleži i sve bespotrebne komentare neke banalne interakcije sa nevažnim predmetom. Sektor manipulisanja dokumentima nudi zaista bogate mogućnosti sortiranja, od imena, mesta akvizicije, porekla, pa sve do markiranja i bacanja u smeće, no veliko je pitanje zašto je uopšte bilo potrebno zamarati se manipulacijom svih tih silnih papira kada bi njihov linearan i logičan raspored (po uzoru na Stokera, recimo) bilo puno bolje rešenje. Osim sortiranja pruža se i mogućnost uspoređivanja slika i njihovog posmatranja pod lupom, što je prilično interesantno s obzirom na dozu detektivske premise iza cele misije. Lista zadataka sve do zadnje četvrtine prilično je korisna, no u zadnjoj fazi lista novih zadataka se ne dopunjava, što je krajnje jeftin način otežavanja progresa kroz priču. Predmetni inventar je podeljen u pet podmenija u kojima možete sortirati predmete. Međutim, svaki stečeni predmet prvo se pojavljuje u tranzitnoj zoni, a zatim se manuelno ili polu-automatski (morate kliknuti na auto opciju) može premestiti u sam predmetni inventar. Čak se i sam predmet koji se nalazi u tranzitnoj zoni ne može koristiti automatski za interakciju sa okolinom, nego se mora selektovati kao da se nalazi u predmetnom inventaru. Krajnje nepotrebno i zamorno rešenje koje bi – ponovo – bolje funkcionisalo u standardnoj varijanti.
Kako su već mnogi pretpostavljali, na interaktivnom delu Kheops nije smogao hrabrosti i odustao od dobro poznatog koncepta kompleksnih panoramičnih zagonetki. Što je najgore, prva polovina interaktivne sekcije kao da priziva prvi deo – atmosferični ugođaj misterije pomešan sa suptilnim horor uticajem, fluidnošću i zagonetnosti radnje. Nagli prekid prvom medicinskom zagonetkom, koja je tako strašno izvan bitnih događanja kao da je lagano prizvala najcrnje Cryo-ve dane. Na svu sreću, iako previše kompleksan, dizajn zagonetki je logičan i solidno integrisan, sa par izuzetaka (od kojih sam jedan naveo). Kroz progres radnje susrešćete se sa nizom matematičkih, medicinskih, kodiranih prepreka sa primetnom raznolikošću. Logičke i inventarske zagonetke podjednako su zastupljene, a njihova specifičnost ogleda se u realizmu izvedbe, što je prilična retkost unutar avanturističkog žanra. Kako se bližite kraju vampirskog raspleta, broj zagonetki se postepeno povećava čime guši onaj početni osećaj fluidnosti. TPOTD se zadržao na blagoj linearnosti zagonetki viđenoj u poslednjim Kheops-ovim naslovima, tako da se moguće nelinenarnosti mogu očekivati tek u rasporedu rešavanja pojedinih problema. Jednostavno – Kheops nije mogao sebi dozvoliti da kompletna radnja traje 3-4 sata pa je tako udvostručio trajanje ubacivši par genijalnih, par zamornih, par logičnih i nelogičnih problema na putu ka konačnom cilju. Nagomilavanje zagonetki gotovo je potpuno zagušilo zanimljivu fabulu, koja će vam do kraja verovatno biti jedini motiv za završavanje cele priče. Sa druge strane, istraživanje dokumenata, skupljanje raznih okultnih predmeta i razgovor sa zanimljivim ličnostima defintivno su vrhunac interaktivnog segmenta trečeg Drakule. Već pri samom početku među dokumentima će se naći Biblija, koja će svakim novim otvaranjem nuditi podcrtane rečenice koje bi trebalo da pomagnu u rešavanju nevolja na vašem putu. Korišćenje Biblije kao hint sistema krajnje je originalno, ali njena prava namena je vrlo retko upotrebljiva, s obzirom na često metaforična značenja koja proizlaze iz nje. Ovo svakako pridonosi dodatnom građenju moralne ličnosti glavnog lika. Uglavnom, i pored svih problema D3 je izuzetno zanimljiva avantura koja zahteva strpljenje i predanost za njeno uživanje.
Niskorezolucijska raskošnost
Kheops-ove panoramične avanture obično su pravi praznik za oči i već su odavno ostavile konkurenciju u ovom zapostavljenom žanru. Niti Dracula 3 nije izuzetak po tom pitanju. Bolno detaljne prerendovane scene ispunjene stravičnim ambijentom prizivaju sličnost sa prethodnim delovima. Direktor fotografije Franck Letiec (Voyage, Destination: Treasure Island) i tandem dizajnera Louradour i Pinasseau zaista su odradili vrhunski posao u dostizanju atmosfere i detaljnosti. Jedini problem grafičkog okruženja je u njegovoj sterilnosti, tako da nećete videti neke animirane detalje osim magle i prašine. Za izradu 3D likova bio je zadužen Mzone Studio, saradnik Kheopsa još od samog osnivanja. Kako je Mzone ove godine već radio na četvrtom nastavku AGON serijala, otprilike se može očekivati podjednak kvalitet i podjednake mane.
Likovi su izrađeni od velikog broja tekstura, pa se na tom polju i u samom kvalitetu dizajna mogu nositi sa mnogim visoko- budžetnim naslovima. Animacija dotičnih modela je već druga strana medalje. Iako je sasvim prirodna, njena gestikulacijska ograničenost kvari utisak. Naime, većina likova u toku razgovora koristi određene telesne gestikulacije, što je sjajna ideja pod uslovom da one odgovaraju toku razgovora, ali to najčešće nije slučaj. Još neke sitnice, poput nepostojanja senke glavnog lika ili nemogućnosti pogleda na bilo koji deo njegovog tela, iako bi to trebalo biti moguće, dodatno narušavaju ukupan dojam. Možda je najveći problem katastrofalna facijalna animacija, koja je već sada evidentan problem Mzone studija. Kroz progres radnje susrešćete mnoge animirane cut scene, koje su sa tehničke strane dosta kvalitetne. Što se tiče režije, ona je dosta varijabilna, najviše zahvaljujući nedovoljnoj diverzivnosti kadrova, iako se određenim sekvencama zaista nema šta prigovoriti. Možda je takođe važno napomenuti da je za sinematične cut scene odgovoran Game Consulting, koji radi na dugo očekivanom nastavku interaktivnog trilera Stil Life-a i kojem je ovo prva, a nadamo se ne i poslednja saradnja sa Kheops-om, pošto je ovaj segment prezentacije u prethodnim Kheopsovim naslovima najčešće bio zanemaren. Još jedan problem, koji defintivno narušava grafičku prezentaciju – je fiksna rezolucija (1024×768), koja je defintivno nedovoljna za jedan naslov iz 2008. godine i verovatno će na većini 20+ inčnim monitorima cela predstava izgledati nedovoljno oštro, uprkos neospornom kvalitetu grafičke izvedbe. Čak se nisu setili ni windowed opcije!
Zvučna produkcija u gotovo svim segmentima unutar Drakulinog sveta zaista je na vrhunskom nivou. Od minimalističke orkestralne pozadine, koja specifičnom mešavinom klavira i gudačkih instrumenata stvara vrhunski jezivu atmosferu, pa do glumačke postave koja priziva slavne Mikroidsove dane, celokupni kvalitet je itekako vidljiv. Zvučni efekti su podjednako dobri, sa izuzetkom nedostatka pojedinih u određenim sekvencama. Tokom susreta Arna Morianija sa različitim uzbuđenjima primetnije su efekti otkucaja srca kao i simptomi alergije, što dodatno pojačava napetu atmosferu. Jedina zamerka koja se čini sve primetnijom u novijoj interaktivnoj produkciji tiče se verodostojnosti engleskih glasova u malom arhaičnom rumunskom selu. Kako očekivati da neki polu-obrazovani transilvanijski grobar priča na tečnom engleskom? A zašto ne bi pričao na rumunskom? Verovatno ću još dugo čekati na taj odgovor. Dok se ostatak istorijske podloge čini verodostojnim, ovaj glumački opus, ma koliko bio kvalitetan odaje utisak površnosti ili možda nedovoljne hrabrosti, što nas opet vraća na početak priče o ropstvu.
Nastavak vampirske loze
Na kraju se može reći da je Dracula 3: The Path of the Dragon dosledan nastavak zaboravljenog serijala. Mnogobrojni kvaliteti zasigurno će biti dovoljni većini ljubitelja avantura, dok će nedostaci ipak sprečiti ovaj naslov da se izdigne iz ugodne pulp priče, pre svega namenjene uskom krugu obožavatelja.
ovo je stvarno horor igra