Nancy Drew: The Phantom of Venice opis

Deset godina nakon prve Nancy Drew avanture, dolazi osamnaesti nastavak. Podjednako zarobljen u vakuumu mediokriteta kao i njegovi prethodnici, Phantom of Venice pokazuje uobičajene naznake tehnološke, strukturne i fabularne zaostalosti, koje bi većinu avanturističkih serijala sahranilo već nakon nekoliko premijernih nastavaka. Zašto onda Nancy slavi desetogodišnjicu u virtualnom svetu?

Once Upon a Time in America

Zasnovane na književnom serijalu nepostojeće umetničke vrednosti, avanture Nancy Drew od samog nastanka bile su planirane kao masovni konzumentski proizvod, namenjen, pre svega, fanatičnim tinejdžerskim obožavateljkama na tlu SAD-a. Zapravo, glavni problem čitavog serijala počinje i završava sa njegovom publikom. Naime, za razliku od većine avanturističkih naslova, koji svoju publiku pretežno traže u zrelijem igračkom telu, ND je isključivo skocentrisana na fanove licence. U prevodu, ljudi koji su u većini slučajeva imali tek minorna iskustva sa žanrom. Posledica ovakvog sleda bio je casual pristup klasičnoj avanturističkoj prezentaciji, koji će, usled masovne produkcije, dovesti do nestanka kvalitativnih normi.

Zašto tone Venecija?

Ovogodišnje avanture gospođicu Drew vode u Veneciju, grad bogate kulturne i umetničke istorije. Na poziv ekscentrične bogatašice iritantnog glasa Prudence Rutherford, Nancy stiže kako bi tamošnjoj policiji pomogla u hvatanju Fantoma, misterioznog kradljivca umetnina. Već na samom početku autori prave krucijalnu grešku u oblikovanju fabule: našoj teen detektivki daju ulogu tajnog agenta državne službe, što je u najmanju ruku stupidna i nadasve nemoguća situacija. Sama direkcija fabule može se nazvati solidnom, barem u okviru kriminalističkog pulp žanra. Za razliku od prošlog dela, koji je po tom pitanju gotovo došao do krajnjih okvira šablona u kojem se nalazi, karakterizacija u POV čini se kao očigledan korak unazad, ponajpre iz razloga što su likovi koje ćete upoznati nezanimljivi, ponekad čak i iritantni. Dijaloška naracija je pristojnog kvaliteta, te se po tom pitanju ne razlikuje od standarda prethodnika.

Kontrolni interfejs je ostao nepromenjen, tako da možete očekivati klasičnu čvornatu p&c izvedbu. S druge strane, slideshow kretanje bez mogućnosti rotacije za 360 stepeni najbolji je prikaz koliko je Her Interactive zaostao za osnovnim tehnološkim činjenicama. Inventar je identičan kao u prethodnicima, jednako neorganizovan i pojednostavljen, bez nekih elementarnih funkcija poput naziva predmeta. Tokom igre moguće je pregledavati sva zapažanja iz okoline i listu zadataka koje možete izvršiti, što je svakako dobrodošao dodatak, doduše, prisutan već nekoliko godina u serijalu.

Interaktivni delovi igre sadrže blage varijacije u odnosu na ustaljenu detektivsku formu. Nancy je ovaj put u ulozi tajnog agenta, tako da su u sam gameplay integrisani minorni špijunski elementi, poput posmatranja osumnjičenih dvogledom. Veći deo igre ipak ćete provesti u rešavanju zagonetki i u razgovoru sa drugim likovima. Raznolikost zagonetki konstanta je ND serijala, a ni POV nije izuzetak. Većina ih je dobro integrisana u radnju, sa izuzetkom nekoliko poslednjih izazova, koji se čine

krajnje forsirani. Kombinacija inventarskih i logičkih problema ravnomerno je raspoređena. Za razliku od prošlog nastavka, većina mini igara koje se pojavljuju ili su reciklirane ili su frustrirajuće. POV takođe poseduje blagu nelinearnost, tako da je određene delove moguće rešavati slobodnim odabirom. Korišćenje karte prilikom putovanja Venecijom još je jedna poznata, ali funkcionalna opcija. Jedina istinska novost odnosi se na tzv. hidden object kadrove, interaktivne delove gde nemate uobičajenu signalizaciju kursora na interaktivni predmet, tako da traženi predmet morate sami pronaći, pronalaženjem datog objekta. Ova novost delimično je iskorišćena tokom igre, i najčešće se pojavljuje kao prepreka za pronalaske bonusa.

Grafički aspekt POV-a dodatno je nazadovao u odnosu na Legend of the Crystal Skull, što je uzrok forsiranja eksterijera u odnosu na enterijere prethodnog dela. Najveći nedostatak grafičke prezentacije je u pozadinama lokacija, koje su dizajnirane kombinacijom 2D grafike i niskorezolucijskih fotografija, što stilski narušava atmosferu impresivne venecijanske okoline. S druge strane, retke vodene površine izgledaju fotorealistično, a to dodatno pojačava sveopštu kontradiktornost kada je

grafički stil u pitanju. 3D likovi su solidnog kvaliteta, sa posebnim naglaskom na facijalnu animaciju, dok su ostale, najblaže rečeno, tragikomične.

Muzičke kompozicije možda su jedini aspekt kojem se ne mogu uputiti konkretne zamerke. Ugodna mešavina mandoline i gudačkih instrumenata daju prepoznatljivi venecijanski tradicionalni zvuk, koji značajno popravlja atmosferu narušenu grafičkom inferiornošću. Zvučni efekti su, takođe, pristojni. Glumačka izvedba dosta varira u svojoj prezentaciji. Tako, recimo, većina likova ima uhougodne glasove, no prilikom iole dramatičnih momenata njihov nekvalitet dolazi do punog izražaja.

Beskonačan niz

Na kraju, Nancy Drew: The Phantom of Venice čini se kao još jedan beznačajan nastavak u beskonačnom nizu ND avantura. Fanovima će se svideti, a oni koji to nisu

mogu ga bez griže savesti zaobići. No, nakon završenog osamnaestog izdanja proslavljene detektivke, neki pogled u budućnost serijala čini se nadasve pesimističan i nimalo ohrabrujuć.

Naziv igre: Nancy Drew: The Phantom of Venice

Žanr igre: avantura

Razvojni tim: Her Interactive

Izdavač: Big Fish Games

Datum izlaska: jul 2008.

Veličina: 1 CD

Screenshoot-ovi: Nancy Drew: The Phantom of Venice

Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:

CPU: Intel Pentium III 1 GHz ili AMD Sempron 2000+ 1 GHz

RAM: 128 MB

VGA: Geforce 4Ti 64 MB / ATI Radeon 9200 64 MB