Two Worlds opis
Diablo serijal je pre nekoliko godina postavio standarde koji su definisali budućnost hack&slash igara. Od tada, razvojni timovi pokušavaju da kopraju Diablo stvarajući klonove. U većini slučajeva, Diablo klonovi su igre bez ikakve inovativnosti i novina, jednostavno osvežene novom šminkom pod okriljem tehnologije. Tehnologija napreduje, igre su sve lepše i realističnije, ali gameplay i duh tih igara je okrnjen vremenom, jer u tom pogledu one nisu napredovale u odnosu na pomenuti Diablo. Two Worlds je jedna od tih igara. Autori su kopirali mnogo toga, pored Diabla uzeli su elemente karakteristične za TES i Gothic serijal.
Na prvi pogled, Two Worlds izgleda jako zanimljivo. Umereno doziranje borbe, glavne prče, misterije sveta u kome žive mnogobrojni NPC-ovi sa svojim životnim pričama. Kako vreme prolazi, gameplay postaje repetivan, glavna priča dosadna i bez ikakve snage, a svet postaje neverovatno generički i samim tim i nezanimjiv.
Podešavanje izgleda avatara je detaljno, ali rezultat nije ni približno onoliko zadovoljavajuć kao u Oblivionu, sa kojim se u raznim segmentima, autori Two Worldsa često upoređuju i po kvalitetu izjednačavaju. Glavna priča je u sličnom izvođenju sažvakana već toliko puta da je nepotrebno prepričavati i analizirati je. NPC-ovi imaju ogroman broj dijaloga koji se tiču dešavanja u samom svetu. Neki od njih mogu biti zanimljivi, ali većina je veštačka i očigledno je tu da bi bila na broju. Često ćete ih preskakati, pritom ne propuštajući ništa.
Glavni adut Two Worldsa jeste borba, a zveri i NPC-ove željne dobre tabačine naći ćete na svakom koraku, kako to i priliči jednoj hack&slash igri. Borba zapravo može biti i zanimljiva, zahvaljujući raznovrsnošću oružja koje možete promeniti u svakom trenutku, kako bi se prilagodili neprijateljima. Neke neprijatelje ne možete ubiti klasičnim oružjem, već morate koristiti magično oružje. Za grupe neprijatelja je bolje koristiti štapove, a za pojedinačne jače mačeve, ili pak sekire. Takođe, postoje pet škola za čije magijsko učenje se možete opredeliti, a magija funkcionise na klasičan način. Ukoliko poginete u borbi, ne snosite nikakve posledice, već ćete vaskrsnuti na najbližem oltaru.
Predmeta ima u izobilju od raznovrsnog oružja, oklopa i štitova, pa sve do biljaka i kamenja sa magičnim svojstvima. Identične predmete možete kombinovati i time pojačati njihovo dejstvo, a možete koristiti i kamenje koje donosi određeni bonus predmetu sa kojim se kombinuje. Takođe, moguće je praviti napitke po sopstvenim receptima, u nadi da vas pri ispijanju neće otrovati.
Two Worlds ume da prikaže očaravajuće pejzaze – pogled koji seže kilometrima, reka koja vijuga u dolini, sunčevi zraci koji se kristališu na površini vode, šuma iznad koje se izdižu zidine utvrđenog grada… Tako izgleda pejzaž dok posmatrate sa nekog uzvišenja. Kada se nađete dole, u šumi ili na livadi, sve izgleda isto, svaka livada je identična, a svaka sledeća šuma se ne razlikuje mnogo od prethodne. Često čete konsultovati mapu kako bi stigli do željenog cilja, jer je mini mapa zbunjujuća i nepraktična, a svet u kome se nalazite je stvoren generičkim putem bez topline ručnoga rada. Glasovna gluma ume da iritira svojim specifičnim izvođenjem, a muzika je nešto iznad proseka.
Reality Pump je izbacio nekoliko zakrpa i time ispravio pozamašan broj bagova, ali je Two Worlds i dalje daleko od bug-free igre. Ukoliko se u obzir uzme i velika količina generičkog sadržaja u generičkom sveta čija je mehanika igranja nešto što ste do sada iskusili, onda jednostavno nema razloga da vam preporučimo ovu igru. Ukoliko ste pak novi u hack&slash FRP svetu onda će vam Two Worlds, sa obiljem borbi, nelinearnosti i sadržaja, iako generičkog, pružiti zanimljivo iskustvo, barem dok se na tržištu ne pojavi nešto vredno pažnje.
Naziv Igre:
Two Worlds
Žanr:
Hack&Slash RPG
Razvojni Tim:
Reality Pump
Izdavač:
Zuxxez Entertainment
Datum izlaska:
Maj 2007
Veličina:
1 DVD
Ostatak screenshotova:
Two Worlds
Ocene
Grafika: 81
Zvuk: 70
Igrivost: 69
Ukupna ocena:
69/100 OK
