The Witcher Opis

Iz poljskog CD Projekta dolazi nam The Witcher, RPG baziran na knjigama Andreja Sapkovskog. Igra prati avanture Geralta, jednog od poslednjih witchera – mutiranih plaćenika koji žive od ubijanja raznoraznih čudovišta koja proganjaju stanovnike, počev od utopljenih lopova koji ustaju kao drowneri noću, preko raznoraznih tipova vampira, pa sve do duhova koji se pojavljuju zbog mnogobrojnih grehova lokalnih ljudi. I samim tim, igrač nije neki "heroj" ili "chosen one", već plaćenik kome je glavni cilj zaraditi novac, a ne spasiti svet.

Autori igre su stvorili svet veran knjigama, koji se prilično razlikuje u odnosu na tipične fantazijske svetove (vilenjaci dobri, orci zli) – ovaj svet je pun mržnje, predrasuda, netrpeljivosti. Svi imaju razlog za svoje postupke, i nema više evil overlorda koji je zao samo da bi bio zao. Kad se tome dodaju i određene adult teme (zar nije zgodno što su witcheri imuni na bolesti – uključujući i venerične bolesti?) i opširni lore skriven po raznoraznim knjigama, jasno je zašto igra ima izvanrednu atmosferu koja uvlači igrača u svoj nesavršeni svet.

Borba, bitan deo svakog RPG-a, ovde je urađena na originalni način: nije kao Gothic, gde igrač mora sam da izvede svaki udarac, a nije ni kao Diablo, gde je jedan klik dovoljan. Ona se, naime, svodi na pravovremeno tempirane klikove koji stvaraju combo-e (kliknete li prerano ili prekasno, Geralt će se zaustaviti na sekundu i onda krenuti ispočetka). Uz to, pri svakoj borbi morate se opredeliti za odgovarajući mač (srebrni za monstere, a čelični za ljude) i odgovarajući still borbe (quick, heavy ili group) da bi ste se prilagodili protivniku. U stvari, ova bombastično najavljivana mogućnost i ne predstavlja neki pravi izbor – ako izvučete pogrešan mač ili izaberete pogrešan stil, protivniku nećete moći skoro ništa. Ipak, borbe su dovoljno zanimljive taktički (usled mogućnosti korišćenja pomoćnih sredstava – rudimentarnih magija, bombi i napitaka), a i vizuelno, pošto je Geralt odlično animiran.

Druga značajna razlika Witchera, u odnosu na druge RPG-ove, je sistem izbora i posledica – autori su odlučili da se posledice igračevih akcija vide tek posle nekoliko sati igre, da bi se izbegla popularna save-load metoda za maksimiziranje dobitaka. Ovaj sistem stvarno funkcioniše, jer ćete po završetku igre poželeti da sve odigrate opet da bi ste nešto uradili drugačije. A funkcioniše i zato što ima vremena da se osete te posledica, pošto igra sadrži solidnih 60-80 sati gameplaya – pravo osveženje posle ultra-kratkih pucačina.

Naravno, ne bi bio red ne pomenuti mogućnost Geralta da mućka razne napitke i druge mešavine, koje su u najmanju ruku korisne (a na hard nivou težine i neophodne), a svakako bi bilo loše ne pomenuti questove, koji su jako raznovrsni. Radićete svašta – tražiti od druida da prizovu oluju, sprečavati pljačku banke, pa čak i donositi hleb svom starom prijatelju, sada vođi terorističke ćelije. Uz sve to, međutim, Geralt ne zaboravlja svoje korene, tako da ćete u svakom od šest poglavlja imati priliku da odradite par poslića sa oglasne table radi novca. Iako je igra linearna, većina questova može se završiti na više načina, davajući igraču osećaj slobode.

 

 Igra je bazirana na sada već starom Aurora Engine-u, koje se pojavio pre punih 5 godina (Neverwinter Nights). Ipak, autori igre su se svojski potrudili da ga unaprede, i može se reći da su uspeli u tome; igra izgleda prilično dobro, i poseduje sve napredne grafičke tehnike koje su se pojavile u poslednjih 5 godina. Nažalost, tu negde se krije i glavna mana igre, a to su dugačka – veoma dugačka – učitavanja svake nove oblasti. Ovo je, naime, ograničenje endžina, koji će pri svakoj promeni lokacije (a ovo se odnosi i na ulazak u kućerak od dve sobice) isprazniti celokupnu memoriju i ponovo sve učitavati. Kada se doda i obavezni autosave, jasno je zašto ova učitavanja traju po 20-30 sekundi, a ponekad i više, pa ovo stvarno zna da zasmeta. Autori su svesni ovog problema, pa će sledeći patch (1.2) doneti unapređenja po pitanju performansi.

 

 

Zvučna podloga je takođe na visini zadatka i uklapa se u atmosferu savršeno. Muzika nije previše napadna, ali će vam definitivno podići adrenalin u borbi (nije ni čudo, pošto je muziku radila poljska metal grupa Vader). Naravno, i ostali efekti su odlični, a naročito ulična buka i komentari meštana. Voice acting je možda ispod nivoa, ali tek ponegde.

The Witcher ima mana – voice-acting ponekad izgleda traljavo, engleska skripta je izgleda skraćena oko 20% u odnosu na original (na poljskom), a ni borba se neće svideti svakom. Ipak, Witcher je pravo remek delo, i definitivno ga treba probati – RPG fanovi će ceniti surovi i uverljivi svet, kao i nelinearnost questova, a ostalim će se sigurno svideti atraktivna borba. A svima će se, nesumnjivo, svideti Geraltov stav prema svetu – kad budete čuli "A witcher! Quick, hide your women!" – garantujem da ćete se slatko nasmejati.