Spider-Man: Friend or Foe Opis

Holivud generacija

Industrije filmova i igara su oduvek bili u bliskom srodstvu. Još od davnih vremena kad je igračka industrija bila tek u povoju, brojni režiseri su u tadašnjim igrama videli ideje za film, pa su iste sa koliko-toliko uspeha i preselili na filmsko platno. Istina, u poslednje vreme je bilo slučajeva kad ovakav "zahvat" nije prošao najsjajnije, ali to nikako nije odvratilo holivudske glavešine (a ni one ostale) da pokušaju ponovo. Takođe se, kad pričamo o modernijim filmovima, skoro i podrazumeva da bioskopska premijera bude propraćena i igrom, ma koliko ona bila kvalitetna (a često je slučaj da je igra napravljena tek da bi se zaradio koji dolar više).

Ljudi retko dižu pogled ka nebu

Ovaj put je pred nama, moglo bi se reći nižebudžetni naslov, u kojem glavnu ulogu tumači niko drugi nego stari dobri Spider-Man. Verujem da heroj u crveno-plavom kostimu ne zahteva nikakvo predstavljanje, jer je dostupan širokoj narodnoj masi u maltene svim mogućim vrstama medija: filmovi, stripovi, crtani filmovi, igre… teško da neko može da odraste bez da se bar jednom prilikom upozna sa njim i sa njegovim živopisnim neprijateljima. Međutim, da pređemo na samu igru, koja ovaj put nosi naziv Friend or Foe. Pre nego što nastavim, hteo bih da napomenem da igra ne prati radnju nijednog filma, već je samostalno ostvarenje sa novim zapletom. Padajući meteor je sa sobom na Zemlju doneo fragmente, pomoću kojih je neko uspeo da kontroliše umove Spider-Manovih protivnika i iskoristi ih za širenje zla po svetu. Naš heroj biva teleportovan na tajnu vojnu bazu organizacije S.H.I.E.L.D. gde ga Nick Fury vrbuje za misiju spašavanja sveta. Ništa specijalno, dakle, bar što se osnovne priče tiče. Osnovni cilj igre je uništavanje tih fragmenata i eliminisanje glavnog krivca. Obzirom da je igra klasična arkadna tabačina u 3D okruženju, naravno da je prisutna mogućnost igranje u dvoje. Ako nemate partnera, AI će uskočiti u ulogu pomoćnih pesnica koje će vas pratiti tokom igre. Na početku će vam izbor pomoćnog lika biti ograničen na Prowlera, ali svi pobeđeni zli heroji će se, posle oslobađanja od kontrole uma, rado pridružiti vašoj družini i moći ćete da ih vodite sami ili da ih izaberete da idu sa vama u naredne misije. Ovaj izbor se vrši između misija, tačnije, između deonica misija jer je igra podeljena na gradove gde se spomenuti fragmenti nalaze, i svaki od njih se sastoji od 4 deonica. Između deonica ćete takođe biti u mogućnosti da nadograđujete Spajdija i ostale likove, s tim da dok se Spider-Man može poboljšati u relativno širokom smislu, sa ostalim likovima to nije slučaj. Najbolje je da se opredelite za jednog pomoćnog lika i u njega uložite više. Nadograđivanja, kao i kupovina pomagala u vidu dopune za energiju i slično, se vrše sa tzv. tech tokenima koji ispadaju iz maltene svega u vašem okruženju; dakle obratite pažnju da uništite sve vaze, statue, kamenja, kutije, burad itd., jer ćete skoro uvek biti nagrađeni sa nekoliko jedinica tokena.

Ekipa stigla

Kada izaberete pomoćnog lika, izvršite sve željene nadogradnje i pokupujete sve što će vam eventualno ustrebati, akcija može da počne. Kontrole u igri su krajnje jednostavne – pored 4 osnovna dugmeta za kretanje koristićete dodatna dva za borbu, i to je otprilike to. Tu se treba naglasiti da je igra direktan port sa konzola, što znači da kontrolisanje tastaturom nije izvedeno baš najsjajnije, ali ako posedujete gamepad onda ćete se naći u puno boljoj poziciji. Igra gamepadove prepoznaje odmah i nije potrebno nikakvo dodatno konfigurisanje da biste ih koristili. Ali, da pređemo na samu srž igre – borbu. Napredovanje kroz igru je uprošćeno koliko god je to bilo moguće: pojave se neprijatelji, zatvore se vrata, eliminišete neprijatelje, vrata se otvaraju i vi prolazite kroz njih i tako do kraja nivoa. Tu i tamo ćete morati da pritisnete pokoje dugme da bi se vrata otvorila ili most pojavio, ali se generalno sve svodi na istu proceduru, i tu dolazimo i do prvog nedostatka igre – repetitivnosti, što je samo potvrđeno činjenicom da je raznovrsnost neprijatelja na vrlo niskom nivou. Put će pokušati da vam prepreči tri osnovne vrste neprijatelja: mali, srednji i veliki. Istina, oni će izgled menjati tokom igre, ali ne toliko da bismo mogli da kažemo da je dovoljno. Malo izmene teksture i oblika ne čini nešto skroz drugačijim. Taktiku za eliminisanje neprijatelja, koju budete usvojili pri početku igre, bez problema možete da koristite do samog kraja upravo zbog ovoga, što suštinski i nije tako loša stvar, ali samo dodaje ionako relativno visokom stepenu repetitivnosti. Međutim, bez obzira na ove propuste, borbe izgledaju sjajno: svi likovi koje možete voditi će neprijatelje eliminisati sa neretko teatralnim pokretima, koji se sa druge strane mogu izvesti sa kombinacijom dva tastera/dugmeta. Možete im prići i mlatiti ih prsa u prsa, ili ih možete (recimo u slučaju Spider-Mana) vitlati okolo pomoću mreže i "zabiti" ih jedan u drugog, o zemlju ili pak sa ivice platforme na kojoj se nalazite. Kad smo već kod korišćenja mreže, napominjem da je na taj aspekt našeg heroja posvećeno iznenađujuće malo pažnje, jer se osim za borbu može koristiti samo za preskakanje minimalnih razdaljina, što je maltene beskorisno, jer toga ima stvarno malo u igri. Mnogo veće probleme će vam, iako samo na nekim mestima, zadavati kamera, koja je fiksirana na klasičan izometrijski pogled i u većini slučajeva to služi svrsi, ali omogućavanje barem okretanja pogleda u jednoj ravni bi puno značilo. No, s obzirom da se radi o prevashodno arkadnoj igri, to i ne predstavlja toliko značajan problem. Na kraju krajeva, igra se više ističe solidnom dozom humora i neozbiljnošću nego sa komplikovanim zapletom i složenim sistemom igranja. Konačno da vidimo Spider-Mana baš onako kako ga je zamislio autor stripova – adolescenta koji neprestano zbija šale i zavitlava se kad god ugrabi priliku.

Gledajući tehničku stranu igre imamo krajnji proizvod koji je negde između. Grafika nije loša, naprotiv, ali pati od uobičajenog sindroma portova sa konzola. Daleko od toga da je ružna, naravno – igra i na starijim konfiguracijama radi glatko, ali uspeva da iz hardvera izvuče dovoljno da bi zadovoljila i one malo zahtevnije, bar što se estetike tiče. OK, nema ni traga "fensi" efektima, vode u kojoj se možete ogledati i sličnog, ali bi iskreno takve stvari bile suvišne za igru koja treba da bude zabavna i ništa više. Najsvetlija tačka grafičkog dela igre jesu animacije glavnih heroja, a pogotovo samog Spajdija. Zvukovi, a posebno glasovna gluma, su takođe na natprosečnom nivou, mada opet nije ništa što bi vas ostavilo bez daha. Primećuje se da je na dijaloge posebno obraćena pažnja, tako da će likovi sa kojim budete igrali neprestano komentarisati, dobacivati, zbijati šale i generalno održavati kontinuitet igre. Sve ovo stvara opuštenu atmosferu koja preovladava celom igrom.

Kvalitet vs. kvantitet

Spider-Man: Friend or Foe je dobra igra. OK, možda ne sledi primer trenutnog trenda šljašteće i foto-realistične grafike, ali zato briljira na polju igrivosti. Boljka u igri iskreno rečeno nema puno, i stvarno bi tražili iglu u plastu sena kad bismo neke od njih i naveli, kao što je recimo prenizak nivo težine, a i kamera bi mogla da bude malo bolja, ali to nikako ne kvari celokupan utisak igre niti vas sprečava da odmorite mozak od današnjih "većih" igara na jedno popodne. Ako imate društvo, tim bolje – zabava je zagarantovana. Međutim, ako vas jednostavne igre ne privlače, onda možda bolje da ipak zaobiđete ovaj naslov, mada ništa ne košta da je bar probate kod nekoga. Još jedna moguća interpretacija igre jeste da ne mora nešto da bude "isto to, samo bolje" od konkurenta – dovoljno je samo malo pažnje prema malim detaljima i eto razloga da popodne provedete ispred monitora.

Naziv Igre:
Spider-Man: Friend or Foe
Žanr:
Arkadna tučnjava
Razvojni Tim:
Beenox Studios
Izdavač:
Activision
Datum izlaska:
2.10.2007.
Veličina:
1 DVD
Ostali screenshotovi
Spider-Man: Friend or Foe

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.6 GHz Intel P4 ili AMD Athlon
RAM: 256 MB za Windows XP, 1 GB za Vistu
VGA: DirectX 9.0c kompatibilna sa 128 MB

Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.5 GHz Intel P4 ili AMD Athlon
RAM: 1 GB
VGA: DirectX 9.0c kompatibilna sa 256 MB

Ocene:
Grafika: 75
Zvuk: 80
Igrivost: 78
77/100 Solidno

+ atmosfera, dijalozi, jednostavno
– kamera, premala težina