Silent Hill: Homecoming opis

Još kada se pojavio prvi naslov u serijalu Silent Hill, pre tačno 10 godina, bilo je jasno da se igrači suočavaju sa sasvim drugačijim tipom igre. Iako očigledni pripadnik survivor horror žanra, doneo je ljubiteljima strave mnogo mračniji i suroviji svet u kome su ne samo likvidirali čudovišta, već morali da se izbore sa otuđenošću i mračnim tajnama njihovih likova. Nesumnjivo, korišćenje psihologije za izazivanje užasa na mnogo dubljem nivou od samo vizuelnog pokazalo se kao odlična osnova za niz dobrih igara. Poslednji nastavak, Homecoming, uklapa se svojom tragičnom pričom i poznatim lokacijama u ovaj dosadašnji šablon. Međutim, novi razvojni tim Double Helix odlučio se za drugačiji pristup borbi. Imaćete osećaj da je vaš lik sada spretniji, brži i vičan oružju, što oduzima mnogo od zlokobne atmosfere koju su prethodni naslovi dočarali.

Aleks je vojnik koji se vraća u svoj rodni grad, Shepard’s Glen. Povratak kući kroz maglom okovane ulice samo pojačava njegove strepnje izazvane noćnim morama. Njegov brat i otac su nestali, kao i mnogo drugih ljudi iz komšiluka, a majka jedva da izgovara par reči, izgubljena od brige i bola. Pokušaj da pronađe svoje najbliže odvešće ga do preostalih članova porodica pogođenih misterioznim nestancima, proučavanja tajnih spisa iz mračne istorije gradića i njegove povezanosti sa ozloglašenim Silent Hill-om. Aleksova sećanja, noćne more i prelasci u prepoznatljivi pakleni svet monstruoznih kreatura dinamično su isprepletani, ne ostavljajući igraču mnogo izbora osim da se suoči sa trenutnim opasnostima dok na mentalnom nivou i dalje do detalja analizira svaki susret sa likovima tražeći rešenja u lavirintu priče.

Kao i ranije, tragovi za rešenja ove misterije se nalaze svuda oko vas pa ćete pogledati svaku fotografiju, dečiji crtež, pismo i belešku na zidu, dok će tajni spisi otkriti mnogo dublje korene strašnih događanja. Zagonetke koje ćete usput rešavati dovoljno su maštovite da vam drže pažnju. Za neke morati da koristite logiku, dok druge možete rešiti ako probate dovoljno kombinacija. Obična slagalica, međutim, zadaće vam muka (pri otključavanju brave koju krije) ako napravite pogrešan potez jer nema reseta pa ćete morati da učitate prethodno snimljenu poziciju.

Iako ima dovoljno čestih checkpoint-a, snimanje je i dalje moguće samo na lokacijama obeleženim mističnim crvenim krugom koje su ponekad vešto sakrivene. Ovo je nezgodno u slučaju kada se igra ukoči ili usled neke greške potpuno ugasi, jer ćete izgubiti sav napredak od poslednje snimljene pozicije, što ponekad može biti i pola sata igranja. S obzirom na velike lokacije sa mnoštvom sličnih ulica, hodnika i zaključanih vrata, mape koje pronalazite ako dovoljno detaljno istražujete okolinu biće od velike pomoći. U mapi se, kako napredujete, ucrtavaju mogući putevi kroz lokaciju tako što su sva isprobana vrata obeležena kao otključana ili zaključana, pa u povratku nećete morati da lutate.

Sam gameplay deluje isto kao u prethodnim delovima serijala, ali kada se upustite u prvu borbu shvatate da imate mnogo više mogućih poteza. Zapravo, kao pripadnik specijalnih snaga i dobro utrenirani vojnik, Aleks ne samo da mnogo profesionalnije koristi oružje od prethodnih učesnika grozomornih priča o stravi i užasu Silent Hill-a, već će imati priliku da napade izbegne. Uvežbanom kombinacijom nekoliko brzih udaraca, iza koje sledi jedan jak pojedine protivnike ćete lako eliminisati, čim shvatite koje je oružje najefikasnije protiv njih. Naime, osim pištolja i puške, Aleks sa sobom nosi borbeni nož, a pokupiće iz okoline pajser, sekiru i čekić koji pomažu i pri savladavanju prepreka (zaključane kapije, nesigurni zidovi, zabarikadirana vrata). Healthpack-ova i pilula ima dovoljno ako istražite sve prostorije, ali su, kao i municija, neujednačeno raspoređeni pa nemojte da se opustite verujući da vas još čeka iza sledećeg ugla. Iako zbog drugačijeg sistema borbe Homecoming podseća na akcionu igru, on je i dalje survival horror pa njihovo racionalno korišćenje, kao i otkrivanje najefikasnijeg oružja za određene protivnike, mnogo utiče na šanse za preživljavanje.

I neprijatelji, mnogi poznati iz prethodnih igara, ovoga puta mnogo bolje se snalaze u borbi, uspevajući da blokiraju mnoge udarce ili metke i spremno krenu u protivnapad. Pojedinačni napadi možda i nisu neki izazov za Aleksa, ali kada vas napadne više zombi-medicinskih sestara sa skalpelima u rukama, ili nekoliko Needler-a koji se brzo kreću, borba postaje veoma zanimljiva jer ćete morati do maksimuma da iskoristite svoje manevarske sposobnosti. U nekim slučajevima, najčešće kad ste već upoznali lokaciju na kojoj ste i znate put do izlaza, moći ćete kao i ranije da jednostavno protrčite pored sporijih protivnika u nadi da vas neće stići. Na veoma mračnim mestima, ukoliko se krećete sporo i imate slobodan put do izlaza, moguće je prošunjati se pored nekih protivnika jer će reagovati samo na svetlost baterijske lampe ili buku. Većina neprijatelja je ipak previše brza a magla, mrkli mrak i voda ih dobro kriju, tako da je susrete nemoguće izbeći. Sukobi sa boss-ovima i dalje su najupečatljiviji, traže dobro opažanje i brze reflekse, kao i zdrav razum koji vam otkriva njihove slabe tačke.

Kontrola lika je ovoga puta mnogo bolja, kretanje precizno i koordinacija lakša, mada bi mogućnost brzog okretanja u mestu bila jako dobrodošla. Kameru je moguće rotirati tako da lako osmotrite okolinu. Nesumnjivo, moguće je primetiti i znatno vizuelno poboljšanje igre. Dizajn očigledno ima mnogo sličnosti sa filmom Silent Hill koji se u bioskopima pojavio 2006, naročito scene prelaska iz normalnog sveta u alternativni, gde se teksture ljušte i otkrivaju rđave metalne strukture paklene mašinerije. Gradić okovan maglom i mrakom, koji osvetljavate samo snopom baterijske lampe, nema mnogo detalja, ali su oni sasvim dovoljni da dočaraju nadrealistični osećaj noćne more u kojoj se našao vaš lik.

Ako ste ikada ranije igrali neki od naslova iz serijala svesni ste da vam i samo nalaženje rešenja ovih misterija donosi još moralnih dilema. Bez obzira kako igrali i bez obzira na to koji od nekoliko mogućih krajeva vidite, budite sigurni da je igra ostala verna svojim korenima – i da će vas (tradicionalno) ostaviti sa gorkim ukusom u ustima. Postoji par dijaloga u kojima će vaš izbor odlučivati u konačnom razrešenju priče, međutim, teško da ćete biti svesni koja će izjava ili pitanje kako uticati na završetak.  

Oslanjajući se na psihologiju, igrajući se emocijama i traumama likova, Homecoming je veoma blizu svojim prethodnicima. Međutim, osećaj da ste u ulozi lika koji je sposoban i istreniran da preživi najteže situacije ne daje vam da se potpuno uživite u bezizlazni, panični horor koji su raniji naslovi nudili. Poboljšanje u kontrolama sigurno je korak napred, kao i kompleksniji sistem borbe, ali celokupni utisak je da je Homecoming samo nekih desetak sati koje treba odigrati kao podsećanje na prethodne Silent Hill-ove. Preporuka pre svega za one koji nisu upoznati sa serijalom, dok će ga fanovi veoma brzo zaboraviti.  

Naziv igre:    Silent Hill: Homecoming    
Žanr igre:    Survival horror    
Razvojni tim:    Double Helix Games    
Izdavač:    Konami   
Datum izlaska:    6. novembar 2008.   
Screenshot-ovi:   Silent Hill Homecoming
Diskutujte o igri i opisu na forumu    
    

Minimalna konfiguracija:
CPU:    Pentium 4 2.8 GHz (3.2 GHz za Vista OS)
RAM:    1 GB
VGA:    nVidia GeForce 7800 GT/ATI Radeon X1950 sa 256 MB
Preporučena konfiguracija:
CPU:    Pentium 4 2.8 GHz (3.2 GHz za Vista OS)
RAM:    2 GB
VGA:    nVidia GeForce 8800 GT/ATI HD2900 sa 512 MB
   
77/100 Solidno

+    Kontrola lika, kamera, prezentacija
–    Neupečatljivo, više akcija nego survival horror