Seven Kingdoms: Conquest opis

Davno zaboravljeni

Seven Kingdoms: Conquest je tipičan (veoma loš) pokušaj oživljavanja mrtvog i davno zaboravljenog RTS serijala. Prvi deo ove trilogije se pojavio još davne 1997. Igra je bila veoma dobar RTS koji je u javnosti prošao krajnje nezapaženo, prvenstveno zahvaljujući naslovima poput AOE, Civilizacije 2 i Total Annihilation. Međutim, pravi zaljubljenici žanra se verovatno dobro sećaju ovog naslova. Nastavak je usledio 1999., ali (poput prethodne igre) težina, loš marketing i veoma jaka konkurencija su se potrudili da i nastavak prođe nezapaženo među igračima. Postavlja se pitanje zašto su sada, devet godina nakon poslednjeg nastavka, rešili da poput doktora Frankenštajna elektrošokovima ožive ovaj odavno mrtav i napušten serijal, koji ni u vreme svog vrhunca nije uspeo da ugrabi dovoljnu količinu pažnje koja bi ga odvela u Hall of Fame.

 

Ljudima iz Jowooda se očigledno svidela ideja reinkarnacije poluuspešnog serijala sa kraja devedesetih godina prošlog veka. Igre čiji se obožavaoci sada verovatno nalaze u trećoj deceniji života, perioda koji pored povremenog bola u leđima donosi i blagodeti porodičnih obaveza, pivski stomak i opadanje kose. Pošto je krajnje očigledno da od hard-core igrača neće biti neke vajde, razvojni tim se okrenuo mlađoj publici, a svi smo dobro svesni ishoda ovakvih pokušaja.

Večita borba dobra i zla

Priča prati rat između ljudi i demonskih sila, koje na svakih hiljadu godina vrše invaziju na svet živih. Na igraču je da oduči hoće li će stati na stranu ljudskog roda u borbi za spasenje sveta ili će se pridružiti demonima, istrebiti ljudski rod i navući večiti mrak i uništenje na planetu Zemlju. Ukoliko mislite da će vas kampanja uvući u još jedan sukob dobra i zla, svetla i tame, večite borbe za spas čovečanstva, grdno se varate.

Takozvana Kampanja je ustvari niz nepovezanih scenarija koji su vremenski raspoređeni na svakih hiljadu godina. U zavisnosti od vremenskog perioda u kom se scenario bude odvijao, ljudski rod će se menjati, dok će demoni uporno ostajati isti. Vremenski raspon se proteže od bronzanog doba pa do srednjeg veka. Nakon svake uspešno obavljene „misije“, koja može trajati i do dva sata, kao nagradu za sav trud koji ste uložili, osvojićete medalju, koja će pobedonosno naglasiti prelazak misije (strava!). Neće biti daljeg razvoja priče ili nagrade, u vidu nekog sinematika koja bi vas naterao da izgurate „kampanju“ do kraja, tako da je od samog početka igranje gubi ikakav smisao.

Što se rasa tiče, na papiru brojka od 15 ljudskih i 7 demonskih frakcija deluje veoma impresivno. Ljudske frakcije su podeljene po tehnološkom napretku, tako da u svakom od pet vremenskih perioda postoje po tri ljudske rase sa kojima možete upravljati. Tehnološki napredak po dobima, poput Age Of Empires serijala, nije moguć, tako da će igrač biti zaglavljen u jednom vremenskom periodu čitavo vreme.

Što se tiče vremenskih razdoblja ona su podeljena na sledeće: Bronzano doba (podeljeno na rano i kasno), Metalno doba, Rimsko doba i Srednji vek. U Bronzanom dobu, pod komandom će vam biti Egipat, Simerija i Akadija (Rano doba) i Babilon, Asirija i Hiti (Kasno doba). U Metalnom dobu moćićete da birate između Grka, Minoanaca i Phoencijanaca. Rimsko doba vam pored Rimljana donosi i Persijance i Karthaginjane, dok ćete u Srednjem veku imati kontrolu nad Normandijcima, Saksoncima i Germanima. Osim vizuelnih, bilo kakvih drugih razlika među ljudskim rasama nema. Svi funkcionišu po istom principu i grade se na isti način. U 90% slučajeva neće biti bitno sa kojom rasom igrate, jer su karakteristike svih ljudskih jedinica gotovo identične. Apsurd je da su čak i razlike između Egipćana i Germana minimalne, bez obzira na tehnološku razliku i vremenski razmak između ove dve rase. Demoni su podeljeni na sedam oblasti (realms): Realm of Beasts, Nightmares , Shadow, Ice, Plague, Serpents i Fire. Iako funkcionišu drugačije od ljudi, između samih demonskih frakcija su, osim vizuelnih naravno, razlike takođe minimalne.

Svaku misiju počinjete sa gradom i određenom količinom resursa, što je prilično standardan početak složili bi ste se. Međutim, na svaki grad može da se „nakači“ određen broj građevina. Tako da je na velike gradove moguće staviti 6 novih građevina, dok je kod manjih gradova limit 3 građevine. Osvajanje gradova je neophodno ukoliko želite da pokorite neprijateljske snage. Svaki grad je moguće osvojiti na dva načina – silom ili diplomatijom. U 99% slučajeva grad ćete osvajati na prvi način, jer je pravljenje diplomata i sklapanje savezništva sa drugim gradovima (a.k.a. kolaboracija) veoma skup proces. Za novac koji bi potrošili na „diplomatsku misiju“ možete napraviti dovoljno jaku armiju koja bi zauzela ne samo grad oko kojeg se vodi spor, već i ostala mesta u regionu.

Resursi su jedan od većih problema ove igre. Sakupljanje istih se postiže izgradnjom rudnika/farmi koji bi vam donosili željeni resurs (u ovom slučaju zlato/hranu). Proces sakupljanja resursa je zastrašujuće spor, primera radi, jedan rudnik će svakog minuta napraviti 10 jedinica zlata. U velikom gradu možete napraviti max 2 rudnika, dok su manji gradovi ograničeni na 1 rudnik. Ako na to dodamo podatak da najobičnija jedinica košta oko 14 zlatnika, verovatno vam je jasno u kakav ambis ova priča vodi. Većinu igre ćete čekati da vaši rudnici nagrebu dovoljnu količinu zlata ne biste li napravili nove jedinice ili pak izvršili neki upgrade. Do vremena kada budete napravili pristojnu vojsku, protivnik će posedovati bar ¾ mape (jer naravno, računar ima neograničene resurse). Novčani problem donekle rešavaju mali kovčezi koji se nasumično pojavljuju po mapi (poznato odnekud?).

Pozitivna strana je što igra ne zaglavljuje prilikom multitaskinga, tako da možete komotno da odgledate neki film ili surfujete na netu, dok ne budete dobili potrebnu količinu zlata za neki upgrade.

Zbog već pomenutog problema sa resursima, bićete prisiljeni da čitavu igru igrate sa najosnovnijim jedinicama. Svaki upgrade ili izgradnja građevine sa jačim jedinicama zahteva bezobrazno visoku količinu novca. Sa druge strane, obični kopljanici i strelci u kombinaciji sa nekim magom će sasvim dobro obavljati posao, tako da i neće biti neke preterane štete što u većini slučajeva nećete upravljati sa najjačim jedinicama.

Pathfinding i reakcije jedinica su katastrofalni. Nakon zadavanja komande za pokret, svaka jedinica će imati neku svoju putanju kojom će se kretati do željenog cilja. Odsustvo formacija samo doprinosi haosu koji nastaje kada vaša vojska pokuša da se pokrene u bilo kom pravcu. Takođe, dešavalo se čak i da jedinice krenu u suprotnom pravcu od onoga koji je zadat ili da jednostavno ostanu u mestu i ne rade ništa.

Tokom čitave igre AI je pasivan i uglavnom fokusiran na sve osim na vaše istrebljenje. Nikada vas neće direktno napasti, a kad vas bude napao, to će biti simbolično sa 2-3 jedinice. Većih otvorenih sukoba nikad neće biti, jer kad god bude bio nadjačan, protivnik će se povući i sačekati pojačanje. Ukoliko budete slučajno naišli na protivničku vojsku, ne bojte se, protivnici će elegantno proći pored vas, ni ne pomišljajući da vas napadnu. Bolja varijanta bi bila kada bi umesto sa računarom igrali sa nekim prijateljem preko interneta, međutim, sama pomisao da će dve osobe igrati Seven Kingdoms preko interneta je veoma zastrašujuća i tu misao treba odmah isterati iz glave.

Vizuelno igra ne deluje preterano loše, iako je grafika daleko ispod trenutnog standarda za RTS naslove. U početku igra će podsećati na Age Of Mythology, međutim, kako igra bude odmicala, shvatićete da je 7K ustvari veoma loša kopija ove igre. Grafička zahtevnost nije velika i igra će raditi na slabijim konfiguracijama, mada mi nije jasno zašto bi uopšte neko imao želju da instalira ovo đubre na svoj hard disk. Zvučna podloga verovatno postoji, ali melodije, kao i ostatak igre, nisu ostavile nikakav poseban utisak da bi ih preterano izdvajali.

Seven Kingdoms: Conquest je naslov čija je premijera zakasnila bar jedno 6-7 godina. U pitanju je proizvod koji bi 2002 verovatno pokupio neke simpatije i pozitivna mišljenja, međutim, izbaciti ovakvu igru u današnje vreme je zaista poražavajuće. Opšti utisak manjka motivacije i truda kao i celokupna nedovršenost odiše na svakom koraku ove igre. Naslove poput ovog treba zakonom zabraniti, a ljude koji su igrali ovo smeće treba poslati u banju na rehabilitaciju i lečenje od trauma koje im je ova demonska kreacija načinila.

Naziv Igre: Seven Kingdoms: Conquest
Žanr igre: RTS
Razvojni Tim: Enlight
Izdavač: Jowood
Datum Izlaska: 11.mart 2007.
Veličina: 1 DVD
Screenshotovi: Seven Kingdoms:Conquest
Diskutujte o igri na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.6 GHz Intel ili ekvivalentan AMD
RAM: 512MB
VGA: 128MB DirectX 9.0c

Preporuиena konfiguracija:
CPU: 2.4GHz Intel ili ekvivalentan AMD
RAM: 1GB
VGA: NVIDIA Geforce 8600 128MB

Ocene:
Grafika: 63
Zvuk: 56
Igrivost: 34
Ukupna Ocena: 39/100 Užas

+ Ništa vredno pomena
– Igra je čisto gubljenje vremena