Resident Evil 4 opis

Ah, taj Resident Evil. Sećam se još dok sam bio klinac i imao stari dobri PS1… Igre iz ovog serijala jednostavno nisu dopuštale da ne budu igrane. Gomila karakondžula, glanc-nova sačmara i ugašeno svetlo. . . jednom rečju – zabava, u svom osnovnom obliku. Eh to su bila vremena…   Ok, da ne davim, Resident Evil 4 je PC port igre koja je još davne 2005. godine izašla za sada već zastareli PS2. Budući da PS2 polako ide u zaborav, društvo iz Capcom-a je odlučilo da pokuša da zgrne još neku zelenu novčanicu tako što će napraviti port ove igre za PC. Ne baš pravovremeno, ali bolje ikad nego nikad.

 

Da se odmah razumemo – ono što možete očekivati od većine portova sa PS2 na PC jeste da će igra najverovatnije imati lošu grafiku i kontrole. Ovaj naslov nije izuzetak. Dobro, jeste malo, jer su kontrole bolje nego što su mogle da budu,ali  o ovome kasnije.

Glavna priča igre je, kao i u svim prethodnicima, brilijantna. Jednostavno se nije moglo očekivati manje kada se govori o ovom aspektu igre. U ulozi ste Leona Kenedija,  mladog  policajca  kojeg ste, takođe, mogli voditi i u RE2 (znate onaj 'zeleni', nesrećni policajac koji na prvi dan svog posla zapadne u ogromne nevolje u vidu ružnih i opasnih mutanata koja hoće da zavladaju Raccoon City-jem. . . e taj). Ovoga puta, sada već mnogo iskusnijeg i malo starijeg Leona, put vodi u Španiju, gde ga čeka vrlo “jednostavan” zadatak – spasavanje otete predsednikove ćerke Ešli Grejam. Priča ubrzo postaje komplikovanija, jer saznajete da je ona oteta od strane misterioznog kulta Los Illuminados. Kasnije se saznaje da je ovaj kult uspeo da razvije neku vrstu bakterije, koja kada dospe u telo domaćina, potpuno preuzima kontrolu nad njim. Ljudi zarazeni ovom bakterijom postaju Los Ganados, ponašaju se i izgledaju kao i svi drugi, jedu, piju, smeju se, dok ne naiđu na “različitog od sebe”. Then starts the fun. Priča je puna neočekivanih obrta, interesantnih dosetki, a tokom igre ćete naići na nekoliko likova iz prethodnih delova "Pritajenog Zla", sa posebnim iznenađenjem pri kraju igre.

Mehanika igre je manje-više ista kao i u ostalim RE naslovima. Moram naglasiti da je upotreba miša potpuno onemogućena, tako da ćete za igru koristiti samo tastaturu. Nemogućnost upotrebe miša donekle otežava nišanjenje. Moje je lično mišljenje da nemogućnost upotrebe miša i ne treba okarakterisati kao propust, ali igrači će odlučiti. Međutim, ono što jeste propust jesu loše raspoređene kontrole koje, na svu sreću, možete promeniti. Dalje, tokom igre, dešavaće vam se da se kontrole nekakvim čudom pomešaju i to najčešće u fast reflex delovima igre ( gde npr. morate izbeći neki poveći predmet bačen na vas ili neprijateljski napad, što činite pritiskom na nekoliko unapred definisanih tastera) rezultujući smrću vašeg junoše i reload screenom. Ovaj iritantni bag se neće pojavljivati često, ali opet smanjuje konačnu ocenu igre.

U igru je inače implementiran dosta veliki arsenal oružja. Imate po nekoliko vrsta pištolja, pušaka, sačmara i SMG-ova, od kojih svako možete unapređivati. Unapređujete im jednu od 4 karakteristike (firepower, fire speed, reload speed i capacity) i tempo unapređivanja zavisi isključivo od količine novca koji posedujete. Novac se stiče ubijanjem neprijatelja i skupljanjem različitih dragocenosti na koje ćete nailaziti kroz igru. Takođe, vaše maksimalno zdravlje možete povećati sakupljanjem i mešanjem raznih vrsta biljaka. Sve u svemu, RPG elementi predstavljaju novinu u serijalu i lepo su osveženje u odnosu na prethodne igre.

Sama igra je lakša u odnosu na prethodnike. RE4 ćete bez problema preći na “Normal” nivou težine (što definitivno nije nešto što biste mogli da kažete za ostale RE igre). Naravno, prelaženjem na “Normal” nivou otključavate “Hard Mode” i nekoliko bonus misija sa Adom Vong, jednom od sporednih likova u igri. Fanovi će sigurno biti zadovoljni bonus misijama koje dodaju na kvantitetu, ali ikvalitetu igre. “Hard mode”, takođe, omogućava i korišćenje pucaljki koje je bilo nemoguće koristiti na Normal nivou težine. To su “rocket launcher “ sa neogranicenom municijom, “hand cannon” (neka vrsta high tech laserskog oružja) i “Matilda” ( pištolj, ali bolje je reći još jedan ručni top, jer ubija skoro svakog neprijatelja iz jednog metka).

Grafika je loša, razočaravajuće loša. Očekivao sam da će igra biti vizuelno koliko-toliko ispeglana, da će bar prihvatljivo izgledati za današnje PC standarde, ali o tome ni govora. Iako postoji Gamecube verzija igre, koja dosta bolje izgleda, očigledno je da je port rađen sa PS2 verzije, koji naravno ima lošiju grafiku. Igra se ne može pohvaliti nijednom naprednom grafičkom funkcijom, prisutne su samo isprane teksture i vrlo malo sporednih efekata. Ako gledamo na pozitivnu stranu svega ovoga, hardverska zahtevnost je dosta niska, igra će bez problema raditi i na najsporijim računarima. Zvuk je kao i kod svakog drugog naslova iz serijala, minimalan. Muzike uopšte nema. Glasovna gluma je dosta dobro izvedena, dok su SFX efekti solidno urađeni, ali se da primetiti da je moglo bolje.

Ono što mi je dosta vremena zaokupilo pažnju jeste kako da završim ovaj opis i preporuku o igri. Moje je lično mišljenje da će je fanovi preći u jednom dahu, bez obzira na mane. Igra donosi osveženje na igrackoj sceni  , bez obzira na nekoliko propusta koje poseduje. Ocenu ovoj igri dajem čisto zato što moram, inače bih je naradije ostavio neocenjenu . Ipak je na igračima da odluče vredi li igra ili ne.

Ocene
Grafika: 60  
Zvuk: 80
Igrivost: 85
Ukupna ocena:
75/100 Solidno