Red Ocean opis

Suša pred žetvu

Prvi meseci u godini su uvek važili za "sušan" period kad je reč o PC platformi. Dok neki ovo vreme iskorišćavaju za brisanje prašine sa starijih naslova, manje afirmisani izdavači i razvojne ekipe u ovome vide priliku za skretanje pažnje na sebe. Rezultati nikad nisu isti – nekad se prijatno iznenadimo kako nisu potrebni milionski iznosi da bi se napravilo nešto čime se čekanje na ponovno zahuktavanje igračke industrije može efektivno prekratiti. Međutim, tokom ovakvih perioda se neretko pojave i naslovi koji vrlo brzo bivaju okarakterisani kao primer kako ne treba jedna igra da izgleda. Da li Red Ocean spada u prvu ili drugu grupu ostvarenja?

 

 

Ništa na svom mestu

Nemački Collision Studios se nije preterano potrudio da podigne prašinu pre izlaska njihove prve igre. U retkim najavama se pričalo o inovativnim podvodnim elementima igre, u šta se oni najviše uzdaju da će osigurati uspeh i sredstva za dalji rad i napredak. Igra je u međuvremenu izašla, a ako vas pitam da li ste makar čuli za nju, verovatno ste sami dali odgovor na pitanje kako je prošla. Iskreno, nije da neuspeh niskobudžetne igre nije bio za očekivati; 2007. godina je bila veoma unosna što se tiče FPS naslova, a kad neko ima Crysis i Half-Life 2 za konkurenciju, ne treba se previše nadati. Međutim, sa druge strane, to i ne mora biti slučaj ako igra poseduje makar nešto što bi je izdvojio iz mora sebi sličnih, bila to priča, gameplay, atmosfera ili bilo šta drugo. Red Ocean vas stavlja u ulogu lovca na blago koji ima tu nesreću da se zove Jack Hard. WTF momenat broj 1. Slažem se da je ime glavnog lika manje-više sporedno, ali to ne znači da mu treba dati najgluplje ime koje možete da smislite. Bilo kako bilo, g. Hard je tokom rutinske ekspedicije nabasao na podvodno utvrđenje i rešio je da postupi kao što bi to učinio svaki drugi protagonista koji drži do sebe – da uđe i da ga podrobno istraži. Ne treba ni reći da je umesto blaga našao do zuba naoružane vojnike, je li? Uglavnom, premisa igre da u žanr unese nešto novog već na početku počinje da pada u vodu, jer pozadinska priča nije ništa specijalno. Međutim, igra vam u prvim minutima igranja nudi nešto što vam druge igre skoro nikad ni ne pokušavaju da urade, a to je da ustaljeni običaj uvođenja igrača u pozadinsku priču putem intro sekvence jednostavno preskoče i odmah vas gurnu u akciju. Drugim rečima, odmah posle izabiranja new game opcije se nalazite u polumračnoj prostoriji koja se prazni od vode; nema odgovora na pitanja kako ste dospeli tamo, šta radite tamo, zašto ste tamo…WTF momenat broj 2. Nema veze, kad ste već tu, krećete napred sa pištoljem u ruci i polako istražujete okolinu. Usput primećujete grafiku i možda se počešete po glavi razmišljajući da li je igra izašla skoro ili pre dobrih 3 godina. Razumljivo, s obzirom da se radi o mladom timu programera, nije bilo ni reči o korišćenju nekog od skupih engine-a, već su se opredelili za razvoj sopstvenog rešenja. Sve bi to bilo na mestu da su se makar potrudili da se krajnji proizvod barem približi konkurenciji, umesto da teksture i modeli izgledaju kao da su pravljeni po uzoru nekog FPS naslova iz 2004. godine. U redu, grafika ne čini igru, progutaćemo i ovaj propust i krenućemo u isprobavanje centralnog elementa svake FPS igre, a to je naravno gameplay. Ne znam za vas, ali meni posle grafike centar pažnje prelazi na AI. Njega ćete takođe vrlo brzo imati prilike da iskusite, jer vas odmah posle par skretanja napada par protivnika. Kad kažem napada, mislim na jednu od dve stvari: okrenu se prema vama i otvore paljbu ili da se premeste na bolju poziciju i onda se okrenu prema vama i otvore paljbu. Ne znam da li na kraju igre otkrivate da se zapravo nalazite u tajnim laboratorijama za eksperimentisanje sa kloniranjem, ali ne bih se čudio da je tako, jer se protivnici ne razlikuju međusobno ni po čemu. Tačnije, ispraviću se, možda nije kloniranje, nego genetsko modifikovanje zarad smanjivanja fonda reči pored očiglednog nedostatka ikakvog taktiziranja tokom paljbe na neprijatelja – nećete čuti glas vaših protivnika, što dolazi do najvećeg izražaja kad primetite da ubijeni protivnik jednostavno pada na zemlju bez puštanja ikakvog glasa. Ne znam za vas, ali ja bih se svojski potrudio da barem sa rečju-dve izrazim svoje plemenito mišljenje o nekome ko me je upravo ubio običnim pištoljem, dok sam ja naoružan automatskom puškom ili oružjem koje ispaljuje plazmu. Sve u svemu WTF momenat broj 3.

 

 

Element(arno) pod vodom

Na početku sam spomenuo da glavni adut igre treba da bude famozan podvodni element igre. Kratko pojašnjenje toga je da toga u igri stvarno ima. Ako bih detaljnije elaborirao, rekao bih da ćete imati prilike da određene delove igre prelazite pod vodom, ali se oni svode na ronjenje kroz jednu prostoriju sa vrlo ograničenom količinom vazduha i usputno elimisanje 2-3 neprijatelja harpunom. Teoretski zvuči interesantno, ali se stvarno stvara slika da je ovo ubačeno tek da ne bude da nešto što su od početka najavljivali, na kraju bude izbačeno iz igre. Pogađate – WTF momenat broj 4. Okruženje koje će vas pozdraviti na početku će biti uz vas kroz skoro celu igru, dakle polumrak u hodnicima i klaustrofobične prostorije koje su, složićete se, već viđene u velikom broju drugih naslova su i ovde izabrane kao adekvatan medij za stvaranje atmosfere koju biste videli u kakvom zapuštenom postrojenju. Ovde su autori možda i napravili jedan od boljih izbora tokom izrade Red Oceana, jer igra kako-tako i uspeva da vam valjano dočara atmosferu. Međutim, to sve brzo pada u vodu kada se pored toga nagomilaju brojni propusti. Takođe bih ovde izdvojio engine igre, koji je sa jedne strane sposoban za ragdoll efekat i određene efekte koji izgledaju solidno, dok je sa druge strane, recimo, kolizija rešena na takav način da ako samo dotaknete voz (koji je u pokretu) momentalno ostajete na mestu mrtvi, bez obzira što ste se samo očešali o vagon. Sve ovo, kad se sabere, daje krajnji utisak o igri čijem se razvoju pristupilo jako neozbiljno ili se radi o jednostavnom nedostatku iskustva autora.

 

 

Više sreće drugi put

Za kraj mi je ostalo samo da kažem da mi nije jasno zašto se ovakve igre uopšte izdaju na sve zahtevnije tržište, pogotovo kad pričamo o FPS naslovima. Da sve bude još gore, Collision Studios je ovom igrom debitovao, što znači da će svaka sledeća igra na kojoj eventualno budu radili neizbežno biti upoređena sa Red Oceanom. Kako će uspeti i da li će uopšte pokušati da poprave svoj imidž, ostaje da vidimo. Prava šteta, jer je ovo bila prava prilika da se dokažu publici, pa da nam ostane da čekamo njihovu sledeću igru. Ovako mi se čini da će biti suprotno od toga. Znate kako kažu profesori – evo ti dvojka za trud, ali sledeći put obavezno nauči.

Naziv Igre: Red Ocean
Žanr igre: FPS
Razvojni Tim: Collision Studios 
Izdavač: DTP Entertainment AG
Datum Izlaska: 30. mart 2007.
Veličina: 1 CD
Ostatak screenshotova: Red Ocean

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.8 GHz
RAM: 512 MB
VGA: DirectX 8.1 sa 64 MB RAM
Preporučena konfiguracija:
CPU: 3.0 GHz
RAM: 1 GB
VGA: DirectX 9.0 sa 128 MB RAM

Grafika: 49
Zvuk: 43
Igrivost: 58
50/100 Podnošljivo

+ kratko
– grafika, AI, engine