Omikron: The Nomad Soul opis

Neobična avantura iz 1999. godine, Omikron: The Nomad Soul, delo francuskog razvojnog tima Quantic Dream (autora Fahrenheit-a), svakako je ostala u pamćenju onima koji su je igrali. Donekle je za to razlog ambiciozna kombinacija žanrova koja spaja klasičnu avanturu sa sekvencama borbe i pucnjave, dodajući i neke role-playing elemente. Omikron govori o postojanju paralelnog sveta, zaveri radi osvajanja apsolutne vlasti, globalno prisutnoj veštačkoj inteligenciji, underground pokretu otpora… i prevari kakvu sigurno niste očekivali.

Sve to ne bi ostavilo toliko jak utisak da nije osnovne ideje, intrigantne na mnogo dubljem nivou od čiste zabave. Ovo je, naime, igra-portal u jednu drugačiju stvarnost, kroz koji se duša igrača transportuje u telo karaktera ovog paralelnog sveta. Prvi prizor sa kojim se susrećete je policajac iz Omikrona (igra nosi naziv ovog grada), Kay'l, koji vas moli da prebacite svoju dušu u njegovo telo da bi otkrili šta se krije iza serije ubistava koje su on i njegov nestali partner pratili. Naime, Kay’l i Den su istražujući slučajeve rastrgnutih tela nabasali na nešto više od običnog serijskog ubice – tragovi zavere vode ka uticajnim ljudima koji sada žele da ih uklone. Napad demona koji pokušava da vam otme dušu, odmah nakon traumatičnog prolaska kroz vrtlog portala, kao i pojava mecaguard-a, policijskog robota koji vas spasava, jedna je od najefektivnijih i najintrigantnijih uvodnih sekvenci u igrama do sada. Dok polako pokušavate da dođete sebi, serviraće vam se prelepa scena uvodne špice uz prvu od mnogih pesama David-a Bowie-a, koje je radio specijalno za ovu priliku. Panorama Omikrona, ogromnog futurističkog grada kroz koji lebde taksiji, motori i letelice, prepunog ljudi, visokih zgrada i svetlećih uličnih reklama neverovatno je impresivan prizor u igri tog vremena.

Kada se jednom naviknete na široke ulice i neobičnu arhitekturu prostrane metropole, shvatate da će pešačenje da vam oduzme dosta vremena, pa vam ostaje jedino da pozovete taksi i započnete rasplitanje ove mračne misterije od jedine adrese koju poznajete, Kay’l-ovog stana. Njegov ručni PDA nazvan sneak nosi u sebi sve bitno: osim što služi kao inventar, on sadrži informacije o vlasniku, omogućava zvanje taksija, video komunikaciju sa drugima, ali i služi kao podsetnik na rezultate istrage i nove ciljeve – ovakav mali kompjuter ima svaki stanovnik grada. Inventar, međutim, možete lako napuniti, a pošto mnogi od ovih predmeta mogu da vam zatrebaju najbolje je prebaciti ih na univerzalna mesta za skladištenje koja se nalaze u svakoj zgradi. Lokacije na kojima možete da snimite progres nalaze se raštrkane po gradu, a za snimanje su potrebni zlatni prstenovi na koje nailazite u toku istraživanja. Ovi prstenovi mogu se iskoristiti da platite za savet kuda dalje kada se zaglavite.

Kada rešite jednu među prvim zagonetkama dobićete magiju kojom možete zaposesti bilo kojeg od 40-ak raspoloživih posebnih likova u igri. Vaš duh preći će u njihovo telo ako imate dovoljno mane za ovaj transfer – samim tim preuzimate i osobine tog tela, kao što su fizička privlačnost (kao lepa žena lakše ćete ubediti muškarca da uradi nešto za vas), spretnost u borbi ili u baratanju oružjem, kao i pristup određenim zgradama ili delovima grada koje on ima (ne možete ući u policijsku stanicu ako niste policajac). Ukoliko u igri poginete (bilo kako, osim kada vam demon otme dušu) vaš duh će zaposesti telo najbližeg od ovih posebnih likova. Borbeni udarci se mogu uvežbavati u stanovima policajaca, u specijalnoj prostoriji za virtuelni trening, što unapređuje veštine kao što su napad, nivo iskustva u borbi, sposobnost izbegavanja udarca i izdržljivost tela. Spretnost u baratanju vatrenim oružjem može da se trenira u prodavnicama oružja, na posebno dizajniranim poligonima protiv virtuelnih protivnika. Ove jednostavne RPG elemente ne treba zanemariti – pojedini likovi koje možete da zaposednete imaju prirodnu predispoziciju ka određenim veštinama ili su im tela već izvežbana, pa pružaju prednost u odnosu na one koji tek treba da potroše vreme, trud i novac da bi svoje veštine usavršili.

Avanturistički aspekti igre jasni su još od samog početka. Treba istražiti misteriozni grad, pokupiti i pročitati svaku vest, reklamu, flajer, potražiti vezu između serijskih ubistava, razjasniti Den-ov nestanak, dokopati se top secret fajlova u policijskoj stanici. Pojedine zagonetke traže logiku i pažljivo tumačenje, ali najčešće nisu teške kada jednom shvatite šta je zadatak. Interakcija sa NPC-ovima je iznenađujuće prirodna i realistična. Kay’l-ova devojka baciće mu se u zagrljaj, glasom punim strepnje pitaće gde je nestao i šta se dogodilo jer je brinula za njega u poslednjih par dana. Nadređeni u stanici će, shodno svom karakteru, biti nadmeni, sumnjičavi i zajedljivi ili će vas prijateljski dočekati, nudeći svoju pomoć. Likovi stvarno deluju ubedljivo, najviše zbog animacije, sinhronizacije pomeranja usana pri govoru i izvanredne glasovne glume. Lutanje gradom odaje utisak živog mesta, a poseta restoranu, baru ili strip-klubu pokazuje da njegovi stanovnici umeju da sebi dozvole uživanje. Posebno iznenađenje predstavljaju koncerti ilegalne grupe The Dreamers, povezane sa pokretom otpora protiv vladajućeg režima, jer su nalik na dobro izrežiran snimak stvarne svirke. Vođa grupe, sa likom i glasom David-a Bowie-a, igračica i basista izvode po jednu pesmu na svakom skrivenom koncertu u različitim delovima grada, dok vi posmatrate iz brojne publike. Ove i druge pesme popularnog underground benda možete i da kupite u prodavnici i pustite na specijalnom uređaju u pojedinim stanovima, koji inače služi i za projekciju holografskih snimaka.

Gotovo svaki zadatak na koji naiđete moći ćete da rešite bar na dva načina. Miroljubivo rešenje možda će zahtevati korišćenje nekog drugog lika, ubeđivanje, prevaru, podmetanje pilula za spavanje u piće. Borba kao rešenje može uneti dodatnu dinamiku ako niste navikli da igrate klasične avanture – podmitite mehaničara, ukradite šemu mecaguard-a, popravite ga i nađite konzolu sa koje možete njime da upravljate da bi savladali obezbeđenje i provalili u poverljivu arhivu. Uvežbani strelac sa boljim oružjem lako će se izboriti sa napadačima u FPS sekvencama. U podešavanjima možete izabrati i težinu borbe i pucnjave, što umnogome olakšava igru onima koji jednostavno žele da je igraju kao avanturu.

Akcione sekvence su lepo uklopljene u celokupnu priču. Ono što vas može iznenaditi je prelaz u prvo lice. Pucnjava je, doduše, prilično razočaravajuća – protivnici, i oni stvarni i oni virtuelni, uvek će napadati sa istog mesta, istrčavati iz skloništa na isti način, a svaki od njih ima sasvim istu animaciju smrti. Borba pesnicama i nožnim udarcima odvija se sa demonima, virtuelnim protivnicima na treningu i na tajnom turniru na kome možete poprilično zaraditi. Na početku borbe kamera takođe menja svoj položaj, ali ovoga puta gledate scenu sa strane, tako da imate pogled na oba borca, sa životnim energijama prikazanim u vidu vertikalnih linija na odgovarajućoj strani ekrana. Animacija raznovrsnih udaraca je bolje urađena, ali je daleko od savršenstva. Problem leži u promeni položaja kamere i potpuno drugačijim kontrolama za avanturističke, borbene i FPS segmente igre, što manje strpljive igrače može lako izbaciti iz takta i omesti uživanje.

Glavna mana igre u vreme kada se pojavila ležala je u velikoj zahtevnosti. Tadašnji hardver s mukom je mogao da iscrta mnoštvo ljudi, vozila i zgrada Omikrona, a vreme učitavanja prilikom ulaska u zgradu ili izlaska iz nje bilo je primetno (na sadašnjim sistemima ono i ne postoji, odvija se trenutno). Srećom, podešavanja grafike davala su kontrolu nad detaljima kao što je gustina saobraćaja ili vidljivost. Iako je igra rađena za Windows 98, na XP-u odlično radi kada jednom prevaziđete problem inicijalnog pokretanja. Naime, problem predstavljaju logoi i intro film u folderu FLIS, koje možete jednostavno obrisati i umesto njih staviti prazne fajlove istog imena i ekstenzije formirane u Notepad-u (EIDOS.MPG, GAME.MPG,QUANTIC.MPG).

Najbitnija prednost ove igre je osećaj koji pruža. Ovo je putovanje puno emocija, mistike i neverovatnih otkrića, koje vam daje priliku da koraknete u tuđe živote. Likovi i sama priča ostaviće dubok utisak na vas, jer su bogati detaljima, karakterom, motivima koji vam okupiraju pažnju. Dok vam glasovi, muzika i dizajn zavode čula, a mozak ubrzano pokušava da otkrije novi trag i reši sledeću zagonetku, teško i da ćete primetiti poneku nespretno izvedenu FPS sekvencu – ona je samo korak dalje ka novim otkrićima. Futuristički grad nalik na onaj u filmu Blade Runner, sveprisutna veštačka inteligencija koja vlada gradom, cyber-punk moda i science-fiction tehnologija zagolicaće maštu svakog ljubitelja naučne fantastike. Skupite hrabrost, zakoračite u ovaj virtuelni paralelni svet, vredno je makar i uz rizik da morate da se borite za sopstvenu dušu.       

Naziv igre:    Omikron: The Nomad Soul    
Žanr igre:    Avantura   
Razvojni tim:    Quantic Dream    
Izdavač:    Eidos Interactive    
Datum izlaska:    novembar 1999.   
Screenshot-ovi:    Omikron: The Nomad Soul
Diskutujte o igri i opisu na forumu    

Minimalna konfiguracija:
CPU:    Pentium II 200 MHz
RAM:    32 MB
VGA:    4 MB SVGA

Preporučena konfiguracija:
CPU:    Pentium II 266 MHz
RAM:    64 MB
VGA:    DirectX 6.1 3D kartica sa 8 MB

+   Inovacija, više načina za rešavanje zadataka, prelazak u druge likove, priča, muzika, glasovna gluma, grafika, atmosfera, dizajn
–    Različite kontrole za različite delove igre, FPS elementi