Lost Empire: Immortals opis
Lost Empire: Immortals
o našim potrebama i očekivanjima. Ni najmanje! Pred nama sada stoji Lost Empire: Immortals, pognute glave, pokušavajući da izmuze ono malo samopoštovanja koje je ostalo posle, skoro decenije duge, suše svemirskih poteznih strategija. Kao zatvorenik pred giljotinom, mlitavo se kezi u svojoj nemoći da nam podari makar par dana kvalitetne zabave.
Uvod koji obećava… Propast!
Čitajući najave za ovu igru, očekivao sam da će danski razvojni tim Pollux Gamelabs ( pod pokroviteljstvom izdavača Paradox Interactive, čiji pedigre nam je u prošlosti doneo, ako ništa drugo, pristojne igre, poput Knights of Honor i Hearts of Iron serijala), uneti bar tračak života u ovaj, gotovo mrtav, žanr. Posle kolosa, kakav je Master of Orion i odličnih Galactic Civilizations igara, Lost Empire: Immortals je pretendovao barem na (ako ne predvodnika) mesto dostojnog naslednika legendarnog žanra. Uvodna priča nam objašnjava kako je, negde u galaksiji daleko, daleko i jako davno, besmrtna rasa Eona smrtnim narodima dala poklon u vidu tehnologije uz pomoć koje mogu putovati kroz daleka sazvežđa. Gramzivi, kakvi jesu, smrtni narodi su bez puno razmišljanja i planiranja kolonizovali čitav poznat univerzum. Ali, avaj, svojim nerazumevanjem ogromne moći koju su dobili, smrtnici su izazvali veliku kataklizmu i uništili čitavu civilizaciju. Par hiljada godina nakon toga, ostala su samo bleda sećanja na nekad snažne i nepregledne imperije. Na igraču je da ponovo izgradi svoju galaktičku imperiju od početka. Ova simpatična priča bi trebalo da nas uvede u sate i sate agonije. To je upravo ono što vas čeka u igri Lost Empire: Immortals…
Bolno iskustvo
Šta je krenulo naopako, pitate se? Može se reći, apsolutno svaki delić igre! Glavni presek stvari stoji ovako: šest nacija, 5000 solarnih sistema i neizbežno istrebljenje do konačne pobede! Zvuči interesantno? E, pa, nije! Igra ne nudi nikakvu priču, osim gorepomenute, niti bilo kakve ciljeve, osim otvorenog igračkog iskustva. To i ne bi bilo tako loše da je malo više truda uloženo u ovu sramotu od igre! Planetarni sistemi, kojih može biti i 5000, zavisno od mape koju izaberete, su krajnje površno osmišljeni. Iako u svakom sistemu ima par planeta, vi kontrolišete samo celinu. Nema razvijanja planeta, već su one tu samo "estetike" radi. Ono što je najfrapantnije u tom delu izgradnje je potpuno odsustvo bilo kakvih građevina! Autori igre su nam, ipak, ostavili u amanet istraživanje brojnih tehnologija i dizajniranje svemirskih brodova. O, kakve li divote! Razlike između određenih rasa koje birate, na svu sreću, nisu samo kozmetičke prirode, već pružaju za nijansu drugačije iskustvo prilikom nove kampanje. Ima ih šest i one su: Ljudi (evoluirali na Zemlji… Bla, bla), Tritoni (narod koji potiče iz vode i tokom evolucije naučili su da iskoriste sve moguće potencijale H2O), Horda (Falloutolika stvorenja koja potiču sa prezagađenih planeta), Megaloni (visoko inteligentna bića koja su sebe proglasila aristokratijom univerzuma), Kristalni Duhovi (energetski entiteti, putuju iz jednog kristala u drugi i iz njih crpe život) i Alkiti (drevna rasa koja je u jakoj sprezi sa mašinama). Interesantno osmišljene rase su jedan od retkih pluseva u ovoj igri. Bitke – nepresušan izvor frustracija za svakog potencijalnog igrača! Posle određenog vremena provedenog u dizajniranju novih brodova, očekuje vas potpuni šok! Ne samo da niste u mogućnosti da izdajete naredbe svojoj floti, već ste primorani da većinu bitaka gledate u nekakvoj "filmskoj" varijanti bez mnogo uplitanja u sam tok.
Praznik za oči, ali pre deset godina
Grafika u igri je, blago rečeno, ružna! Duboki svemir, nebule i zvezde deluju jako monotono i najviše vremena ćete provesti čkiljeći očima u nepregledna prostranstva. Mapa je osmišljena tako da predstavlja solarne sisteme u jednoj ravni, pa nema ni rotiranja. Moguće je zumirati kameru, ali zbog presporog približavanja bolje je naći određenu daljinu koja vam odgovara i ne gubiti vreme razgledanjem planeta i "detalja", koji skoro i da ne postoje. Čak ni krugovi, koji označavaju granice vaše galaktičke imperije, nisu potpuno koncentrični. Malo bolja situacija je sa brodovima, koji nisu tako loše modelovani, ali samo uz antialliansing i bloom uključen u grafičkim podešavanjima. Opšte odsustvo bilo kakvih detalja u grafici simbolizuje olako shvaćen posao od strane razvojnog tima, koji bi pri samom prihvatanju jednog ovakvog posla trebalo da ima daleko veće standarde.
Delići atmosfere
Lost Empire: Immortals je nekakvim čudom uspeo bar u jednom tanušnom sloju svog skrnavog bitisanja. Na prilično veran način je približena atmosfera dubokog svemira, što je valjda i bio cilj. Mada, ne bi me iznenadilo da je i to bila "greška" ljudi iz Pollux Gamelabs-a. Možda su imali plan kako da upropaste i ukupnu atmosferu u igri, ali, na svu sreću, nisu uspeli! Iako grozno izgleda, mapa odiše nekakvim daškom života. Svemirski brodovi koji tumaraju tamo-vamo izgledaju simpatično. Diplomatija dosta doprinosi opštem utisku i na momente imate utisak da zaista pregovarate sa živim čovekom. Drugi narodi će vam nuditi razne sporazume, alijanse i uredno objavljivati svaku invaziju. Besmrtni će vam s vremena na vreme davati "misije", koje se svode na kolonizovanje određenih sistema i slično. Taman koliko da se kaže da postoji nekakva priča, koja prati vašu kampanju.
Ponekad bih voleo da sam gluv!
Ako nešto zaista izaziva gađenje i blagu mučninu u ovom naslovu, to je zvuk u igri! Pa, dobro, zar u 2008. godini ne postoji ništa kompleksnije za izradu muzike od igranja MIDI fajlovima?! "Muzika" se svodi na nekakvo brujanje i beskrajan reverb jednog tona. Izgleda da su se "muzičari", koji su komponovali ovu grozotu, beskrajno oduševljavali stilom "jedan ton u minutu" i provlačenjem jednog te istog tona kroz bezbroj nepotrebnih zvučnih efekata. Možda bi ovaj opus najlakše bilo opisati kao rad nekog petnaestogodišnjeg entuzijaste, čiji vrhunac atmosferične muzike ne pravazilazi neslane šale Ramba Amadeusa.
Da završimo ovu agoniju…
Posle par sati uporne i krajnje istrajne potrage za bilo kakvim lajt motivom, došao sam do zaključka da ova igra nema, ama baš, nikakav! Ponekad se sa pravom zapitamo dokle može ići ljudski nemar i bezobzirnost i sada konačno nalazimo odgovor u igri Lost Empire: Immortals. Možda će za prezagrižene fanove svemirskih poteznih strategija ova igra imati šta da ponudi, makar u tutorijalu. Ostali, čuvajte se ove gnusobe "kao đavo od krsta"!
Naziv Igre: Lost Empire: Immortals
Žanr igre: svemirska potezna strategija
Razvojni Tim: Pollux Gamelabs
Izdavač: Paradox Interactive
Datum Izlaska: 11. mart 2008.
Veličina: 1 CD
Screenshotovi: Lost Empire: Immortals
Diskutujte o igri i opisu na forumu
Minimalna konfiguracija:
CPU: 1200MHz Procesor
RAM: 512MB RAM
VGA: GeForce 4 ili ATI ekvivalent
Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.5GHz Processor
RAM: 1GB RAM
VGA: nVidia FX 5950 ili ATI Radeon 9800
Ocene:
Grafika: 55
Zvuk: 25
Igrivost: 35
38/100 Očajno
+ priča, ukupna atmosfera
– sve ostalo