Hitman 2: Silent Assassin opis

Teško je definisati šta Hitman serijal čini toliko privlačnim. Da li je presudna intrigantna priča, gde naručena i plaćena ubistva deluju podjednako interesantno kao i ona začinjena ličnom osvetom, ili gotovo perfektni gameplay, u kome se misije snajperskih atentata smenjuju sa tihom infiltracijom? Možda je jednostavno u pitanju sama ideja da se nađete u koži jednog od najboljih plaćenih ubica, sposobnog da neutrališe ili prevari svako obezbeđenje i tako veštog da njegove mete i ne slute da im je kraj blizu.

Nakon šokantnog saznanja o svom poreklu i krvave završnice prvog Hitman-a, agent  47 je uspeo, bar na kratko, da nađe svoj mir i povuče se iz opasnog posla plaćenog ubice. Početne scene pokazuju mnogo više od toga, otkrivajući njegovo kajanje i želju za iskupljenjem, ljudskost i želju za normalnim životom dok živi kao vrtlar u maloj crkvi na Siciliji. Nažalost, činjenica da je kloniran i treniran u svrhe da postane savršeno oružje, dovodi u opasnost njegovog novog prijatelja, oca Vitorija (Vittorio), pa je agent  47 primoran da se vrati svom starom poslu u zamenu za pomoć Agencije u pronalaženju kidnapovanog sveštenika. Novi zadaci koje obavlja za misterioznog klijenta Agencije odvešće ga pravo u mrežu intriga i manipulacija, na lokacijama rasutim po svetu (Rusija, Japan, Avganistan, Malezija i Indija), sve do maestralnog konačnog obračuna u crkvi u Italiji gde se otmica i dogodila. Završnica u kojoj pokušavate da oslobodite sveštenika iz crkve prepune snajperista dugo će vam ostati u sećanju, postavljena tako da više liči na partiju šaha u kojoj svaki neoprezan korak znači smrt, a planiranje i siguran nišan jedini način da pobedite.

Zaštitni znak Hitman serijala je karakterističan stealth gameplay. Za razliku od naslova Thief ili Splinter Cell, umesto da se krijete po tamnim uglovima oslanjajući se na mrak kao svog saveznika, šunjanje je ovde više trening živaca i umešnost tihe likvidacije usamljenog neprijatelja u cilju maskiranja u njegovu odeću. Često, ovo nije jedino što treba uraditi da bi se protivnici prevarili i dublje napredovalo pri infiltraciji u njihova skloništa. Dobra maska je samo kompletna maska, pa ako se pretvarate da ste, recimo, momak za isporuku, bolje bi bilo da pored uniforme sa sobom nosite i gajbu s namirnicama. Stražari će nekad i da vas pretresaju ili legitimišu pa držanje oružja kod sebe nije pametno ako ulazite na nečiji posed kao posluga. Jedino ako ste maskirani kao stražari smete da nosite oružje, ono koje su ispustili, a da ne izazovete sumnju; međutim, sumnjičavi po prirodi, stražari će vas veoma brzo otkriti ako uspeju da vas bolje zagledaju dok pored njih prolazite. Maskiranje u različite profesije dozvoliće vam pristup različitim delovima lokacije, pa ćete kao kuvar ili konobar svojoj žrtvi moći da poslužite otrovanu hranu ili piće, umesto da rizikujete da ga uklonite metkom – manje očigledne metode eliminacije ostaviće vam veće šanse da sa mesta zločina pobegnete neopaženi.

 

Serijal Hitman je jedan od najboljih primera koliko je bitno dati igraču mogućnost izbora. Na često ogromnim mapama uvek postoji više načina da se stigne do cilja i više načina da se meta eliminiše. Isti nivo možete preći nekoliko puta, čisto iz zabave, isprobavajući različite pristupe – najčešće ćete drugačije prilaze otkrivati kada ste već na putu da ostvarite svoju zamisao, pa ćete sledeći put, recimo, izbeći stražare na ulici kretanjem kroz podzemni prolaz, umesto atentata snajperom koristiti bombu podmetnutu u kolima, a možda će nesmotreni stražar koji se sakrio iza ugla da puši postati laka meta i sigurna ulaznica ukoliko svojoj žrtvi pokušate da priđete bliže. Svaki novi smišljeni plan je novi izazov i pravo ga je zadovoljstvo ostvariti, makar i da ne uspe iz prve – adrenalin i uzbuđenje ostavljaju vas sa željom da sve uradite još bolje i efikasnije, ovoga puta bez svedoka.

Agencija vam na samoj lokaciji ostavlja sakrivenu dodatnu opremu, iako na početku misije često birate oružje koje sa sobom nosite. Pored žice kojom možete tiho da udavite metu,  pištolja sa prigušivačem, vojnog noža, šprica punog sredstva za uspavljivanje, u toku misija pokupićete samostrel, katanu i skalpel ako ste skloni tihim eliminacijama. Kao i ranije, agent 47 nosi svoje duple pištolje, ali u toku zadataka može da pokupi ili da dobije kao nagradu pištolje različitih kalibara, kao i mnogo modela automatskih pušaka i snajpera. Sve oružje sa kojim se iz misije vrati agent 47 ima izloženo u maloj šupi u vrtu crkve, a kako napreduje ova kolekcija stvarno postaje impresivna. Inače, u zavisnosti od toga koliko ste bili tihi i koliko ste leševa ostavili za sobom, postoji čitava paleta titula od ‘mass murderer’ do ‘silent assassin’ koje zaradite kada se oceni vaš prelazak nivoa. Za svaku misiju pređenu sa ocenom ‘silent assassin’ dobijate po jedno specijalno oružje kao nagradu.

I dok je stealth gameplay osnova i poenta svake igre Hitman, ukoliko uspete da kao Rambo uz kišu metaka uletite u neprijateljsku bazu i sve pobijete, jedina kazna je ona sasvim realna i logična – stražari će čuti pucnjavu, otkriti leševe, uzbuniti se i poći u potragu, a vaša meta, najčešće glava te kriminalne organizacije, pobeći će sa date lokacije ukoliko dobije priliku i time vam onemogućiti da završite zadatak. Međutim, ukoliko ga najpre izvršite, a nesmotrenom pucnjavom uzbunite stražare, krvavi obračun neće poništiti misiju. Sam AI prilično dobro funkcioniše kada je u pitanju otkrivanje uljeza koji maskiran pokuša da se uvuče na njihovu teritoriju, a na ekranu postoji i mali indikator koji ukazuje na stanje uzbune u kojem se neprijatelj nalazi. Trčanje, nošenje oružja i obijanje brava privlači pažnju, dok će smireni hod prevariti većinu stražara. Ono što, međutim, bode oči je situacija kada otkriju leš – čak iako stojite pored njega, obučeni u njegovu odeću, a uzbunjeni stražari ulete i počnu da ga zagledaju, trebaće im dosta vremena dok shvate ko je ubica, pa vam ovo ostavlja priliku da i njih eliminišete bez mnogo otpora. Tela savladanih neprijatelja moraćete da sakrijete dalje od očiju patrola, jer kad jednom otkriju da je sa leša nestala uniforma tražiće sumnjive stražare i pripucati na vas još sa daljine, pa ponovno presvlačenje ostaje kao jedina opcija.  Mnoge misije imaju određeni vremenski okvir u kome treba obaviti zadatak, opet radi realističnosti, na primer atentat na generala dok traje sastanak, inače ste propustili svoju priliku.

Iako se gotovo svaka misija sastoji iz istih koraka (prerušavanje, infiltracija, eliminacija mete, izlaz), raznolikost lokacija i veličina mapa, različiti protivnici, kao i mnoštvo načina da se zadatak obavi čine da svaki deluje kao novi izazov, pa nemate osećaj repetitivnosti. Prepreke su uverljive, realistične i ne dozvoljavaju vam da projurite kroz misije. Ova igra jednostavno ni u jednom trenutku ne može da dosadi, a kad dobro proučite ponašanje neprijatelja lako je pratiti njihove patrole i predvideti njihov sledeći korak. Satelitska mapa na kojoj se u realnom vremenu vide položaji svih ljudi na toj lokaciji jedno je od najkorisnijih sredstava kojim raspolažete, jer daje pregled lokacije i lako uočavanje slabije čuvanih pozicija. Jedini izvor frustracije mogu biti snajperisti na straži u visokim kulama onda kada nemate precizno oružje sa velikim dometom – čak i kad ih eliminišete, nećete moći da se dočepate njihovih snajpera. Srećom, za razliku od prethodne igre iz serijala, Hitman 2 dozvoljava snimanje pozicije, doduše samo sedam puta u toku misije na normalnoj težini, što znatno olakšava igranje.

Hitman 2 je imao realističniju fiziku nego prethodnik, pa će protivnik ubijen sačmarom odleteti unazad, onaj eliminisan na stepeništu kliznuti naniže, a dok vučete leš morate da pazite da ne zakačite okvir od vrata inače ćete ga ispustiti. Ovo je, međutim, dovelo i do nekih čudnih bagova, kao što je nerealistično odskakanje puške kad je bacite na tlo. Od ostalih grešaka lako je uočiti clipping probleme, tj. ruke ili noge protivnika koje vire iz zidova ili vrata, kao i nasumičan bag kada je nemoguće pristupiti inventaru ili otvoriti vrata, što će vas naterati da učitate prethodno snimljenu poziciju.

Grafika je u vreme kada se igra pojavila bila izvanredna, teksture detaljne, a likovi uverljivi i odlično animirani, baš kao video scene između misija. Glasovna gluma je savršena, a neprijatelji govore svojim maternjim jezikom, što stvara neverovatnu atmosferu i zaista imate utisak da ste u poseti jednoj sasvim drugačijoj kulturi. Zvučni efekti, od pucnja pa do konkretnog pogotka metka u telo, zaista su impresivni. Muzika je spektakularna, što je i logično očekivati jer je komponovana i izvedena od strane simfonijskog orkestra iz Budimpešte.

Hitman 2: Silent Assassin je fantastična igra koju ni slučajno ne treba propustiti. Zabava je zagarantovana, a činjenica da je svaki put možete igrati drugačije izmamiće od vas još par prelaženja. Ovo je igra za one koji zaista žele da se užive u ulogu, jer će vas kompleksne prepreke na koje nailazite izazvati da dobro isplanirate svaki korak, testirajući svoju sposobnost da pratite situaciju i infiltrirate se neopaženo na gotovo nemoguća mesta. Tihi, elegantni plaćeni ubica svakako je lik koga ćete poželeti da igrate i u ostatku ovog veoma uspešnog serijala.

 
Naziv igre: Hitman 2: Silent Assassin
Žanr igre: Stealth akcija
Razvojni tim: IO Interactive
Izdavač: Eidos Interactive
Datum izlaska: 1. oktobar 2002.
Screenshot-ovi: Hitman 2: Silent Assassin
Diskutuje o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium III 450mhz
RAM: 128 MB
VGA: 16 MB, kompatibilna sa DirectX 8.1

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Pentium III 1Ghz
RAM: 256 MB
VGA: 32 MB, kompatibilna sa DirectX 8.1

+ Gameplay, dizajn, sloboda izbora, grafika, atmosfera, AI, glasovna gluma, muzika
– Bagovi