Dreamfall: The Longest Journey opis

 

Priznajem. Bilo me je strah. Osećaj “moralne težine” proganjao me je, pratio kao senka progonitelja, prisutan u kori velikog mozga, duboko u podsvesti. Zaticao sam sebe kako se tresem, za vreme dubokog razmišljanja – apstinencije. Kao ostareli ratnik izmoren od bitke, kao vojnik sa post-ratnim sindromom, gubio sam motoričku kontrolu nad ekstremitetima. Ispadi ovakve prirode (mada ne toliko česti, ali ipak zastrašujući), po kući i javnim mestima, terali su me da dođem do srži problema. Misleći da su u pitanju potisnuta osećanja iz mladosti, zavaravao sam sebe, ne želeći da priznam da me prosto bilo strah… strah od toga kako početi i završiti opis naslova koji predstavlja nastavak, po mnogima, jedne od najboljih avantura igračke industrije – The Longest Journey. Sada znam. Ponovo sam “budan”. Dreamfall me uzeo pod svoje. Moji “emotivni kondezatori”, posle dugo vremena, još jednom su puni i toplina mi obavija srce.

Za one koji (nekim čudom) nisu igrali The Longest Journey, grubo ću elaborirati osnovni zaplet. Naime, to je priča o osamnestogodišnjoj devojci po imenu April Ryan, koja u trenucima ogromne emotivne praznine, bekstva od kuće i manjka životne inspiracije, kreće u avanturu koja joj u potpunosti menja život. Kroz “Najduži Put” saznaje da naša Zemlja, zvana Stark, ima magičnog blizanca zvanog Arcadia. Kada se prirodna ravnoteža između ova dva sveta poremeti, na April je da uzme stvar u svoje ruke, te svet magije i nauke spasi od potpunog uništenja.

Dreamfall počinje naracijom Brian Westhouse-a (jednog od likova prethodne sage), koji kroz poslednje reči pravda svoje, na prvi pogled, neracionalne postupke. Potom igra predstavlja glavnog protagonistu Zöe Castillo, koja kao i April Ryan pre nje, leži prilično razgolićena, bezbrižna i potpuno nesvesna među-svetovne misterije koja je čeka. Zöe je takođe u sličnoj situaciji kao i April, mada ona ima sve što devojka njenih godina može poželeti: High Tech sobu sa kućnim robot-ljubimcem, mobilni telefon poslednje generacije, svog ličnog Tae Bo trenera, brižljivog oca, finansijsku sigurnost i mnogo prijatelja. No, Casablanca nije mesto koje joj pruža potrebno. Priča je smeštena 10 godina posle The Longest Journey i naizmenično se smenjuje iz tri različite perspektive. Prvi znakovi uvodnog zapleta nadziru se kada Zöe postane žrtva misterioznih priviđenja, koja je neprestano proganjaju. Kroz njih, od devojčice na snegovitom terenu, dobija kratku, ali prilično jasnu poruku: “Nađi April Ryan – spasi je!” Vremenom, Zöe-in bivši dečko nestaje bez traga i ona kreće na put koji će je, kroz poznato i nepoznato, kroz sigurno i sumnjivo, dovesti u dodir sa oba kosmički, balansno i magično zavisna sveta. Iako je Zöe lik oko koje se formira većina priče, kroz igru kontrolišete još dva karaktera. April Ryan, čijom sudbinom na trenutke upravljate, boravi u Arkediji. Posle deset godina izgleda starije, zrelije i dosta mračnije nego pre. Promenila se. Prethodni život (sa Stark-a) daleko je u njenim sećanjima. Novi svet ju je obuzeo, te ona i dalje oseća odgovornost (obavezu) za očuvanje njegovog postojanja. April sada živi kao “slobodni borac” i rame uz rame, među svojim saborcima, pokušava osloboditi Arkediju od “tiranske rase” koja je okupira. Takođe, postoji i treći ključni lik, koji, svojim delima, zatvara scenarijski krug obavijen oko Dreamfall-a. Njegovo ime je Kian Alvine, takozvani Apostol ili Vojni Misionar. Misija na koju je poslat prinudiće ga da preispita veru u sebe, pa i u svoje najbliže. No, prethodno rečenim, dosta toga (verovatno i previše) je već otkriveno. Prepričavati Dreamfall je gotovo “smrtni greh”, te time igra gubi svoj najveći adut – predivno izvajanu Sci-Fi priču, koja u potpunosti, po kvalitetu, nasleđuje svog predhodnika.

Koncepcijski, Dreamfall je, prema rečima autora, 3D Action/Adventure igra. Razvojni tim Funcom i izdavač Aspyr, podlegli su dugogodišnjoj evoluciji igračkog tržišta. Poznata je situacija u kojoj se nalazi današnji avanturistički žanr, jer tržište diktiraju "neki novi klinci". Nezvanični rat između PC i konzolaške platforme lagano preteže na stranu mlađeg, a razvojni timovi, prema zahtevima svojih potrošača, prave naslove kojima je u prvom planu promocija novog super-realnog engina, neizmeriva količina krvi i razbacanih delova mesa po zidovima, te fizički model po kojem se to sve “verodostojno” razmazuje. Drugim rečima, potpuno "raspuštanje" mozga na ispašu! Dobra priča retko gde ispliva, jer najčešće biva bačena u drugi plan. Pošto je The Longest Journey, po izvedbi, bio klasična Point&Click avantura, Funcom je znao da, ako želi veliki komercijalni uspeh svog dugoočekivanog čeda, neke stvari mora drastično menjati. Stoga je Dreamfall prebačen u potpuno 3D okruženje. Ovakav potez je donekle bio i očekivan, te predstavlja, u svakom pogledu, veliki korak napred. Kamera je iz pozicije trećeg lica, sa mogućnošću potpune rotacije oko glavnog lika. Sada, u odnosu na svog prethodnika, nastavak “Najdužeg Puta” dobija dosta na preglednosti, pa interakcija sa okolinom, likovima i pronalaženje predmenta (koji su sastavni deo ovog žanra) u mnogome je olakšana. Novo (čitaj: modernije) izvođenje odlično pristaje atmosferi koja prožima Dreamfall. Okruženja kroz koja vaši protagonisti prolaze, zbog većeg obima vidnog polja i potpune rotacije u prostoru, dobijaju na “emotivnoj dubini”, te u većini slučajeva igra nudi scene epskog sadržaja. No, koliko god je Funcom osvežio Dreamfall novim okruženjem, toliko je zakopao isti uvođenjem akcionih i borbenih elementa u gameplay. Glavni likovi vremenom (doduše ne tako često) ulaze u skriptovane fizičke okršaje, koji su, po zamisli autora, trebali razbiti trenutke monotonije. Za razliku od novog 3D engine-a, borbeni sistem je banalizovan i traljavo implementiran. Takve scene prati loša animacija, te se iste svode na naizmenično pritiskanje dva dugmeta i čekanje trenutka kada će protivnik konačno da krepa. Potpuno bespotreban potez Funcoma, da od "čistokrvnog PC žanra" napravi još i Hack&Slash akciju. No, to su upravo kompromisi na koje je razvojni tim morao pristati, da bi se igra kotirala što više na tržištu.

Kao i pre, ponovo vas očekuje širok spektar zagonetki, mada ovaj put, po težini, dosta lakših. Avanturisti koji očekuju mozgalice tipa Myst serijala ili barem nivo težine prethodne igre, biće razočarani. Dreamfall u prvi plan postavlja priču, a logički deo je tu tek da zaintrigira igrača i da se moždane ćelije potpuno ne ohlade. Scenarijo i režiju još jednom potpisuje norveški game dizajner Ragnar Tørnquist. Dijalozi su odlično pisani i znalački uklopljeni u sam koncept priče. Iako većinu vremena provodite u razgovoru s drugim karakterima, retko kad imate potrebu prekinuti konverzaciju. U takvim situacijama često postoji redosled i alternatvini izbor dijaloga, mada konačni ishod scene gotovo uvek ostaje isti. Ovo Dreamfall čini prilično linearnom igrom, jer retko kad imate više od jedne zagonetke ili zadatka kojeg treba rešiti. “Najduži put 2” je striktno zacrtan i nema nikakvih odstupanja, što je donekle i dobro, jer scenarijo biva predstavljen po zamisli autora. Na ostalim poljima gameplay-a Dreamfall se ponaša kao i svaka druga avantura. Primenom i kombinacijom predmeta, rešavanjem zagonetki, te konverzacijom sa NPC-ovima, napredujete kroz priču i igru.

Vizuelno, Dreamfall očarava. Njegov Engine verovatno ne spada u sam vrh trenutno “najmoćnijih” (pogotovu ne pojavom next-generation naslova), ali predstavlja pravo oličenje maestralnog dizajna. Jedan od glavnih razloga zašto je The Longest Journey doživeo veliki uspeh, jesu prelepa pre-renderovana okruženja, koja su tada predstavljala reper avanturističkog dizajna. Dreamfall to sada ponavlja, ali u “realnom vremenu”. Okruženja obiluju velikim brojem poligona. Odlično su izmodelovana, prepuna detalja, pa teksture visoke rezolucije, u kombinaciji sa pixel shader-ima, ambijentalnim osvetljenjem i dinamičkim senkama, često znaju da navlaže oči i razmekšaju srce. Da bi igru videli u punom svetlu (maksimalan kvalitet tekstura i detalja), potrebna vam je video karta sa podrškom za napredne DirectX 9c funkcije kao i 256MB VRAM-a. No, sa niskom rezolucijom ekrana i detalja, Dreamfall, vizuelno i dalje pruža mnogo, te vlasnici nešto starijih mašina mogu uživati u dizajnerskom majstorstvu Funcom tima. Jedino je (i na maksimalnim setovanjima) primetan nedostatak poligona i detaljnih tekstura pojedinih likova. Ipak, to je verovatno na uštrb visokog kvaliteta pozadinskih detalja, koji takve "propuste" čine manje bitnim. Zvučna komponenta, u svakom pogledu, briljira, a na prvom mestu odličan voice-acting. Zöe-in prelepi britanski naglasak pleni na prvo slušanje. Čuti Ellie Conrad-Leigh, kako sa mnogo emocija oživljava ovaj lik, predstavlja pravo uživanje. Naraciju karaktera, koji se pojavljuju iz prethodne igre, ponovo radi ista glumačka postava. Potpunu nostalgiju izaziva Sarah Hamilton (April Ryan). Ona je, pored teške bolesti i lošeg zdravstvenog stanja, uspela ponovo stati iza reči herojine koja je proslavila The Longest Journey. Muzička podloga nastavlja stopama svog predhodnika. Dreamfall obiluje klasičnim i emotivnim temama, te zajedno sa dijalozima i ambijentalnim zvukovima treba stojati kao primer odličnog audio&voice editing-a.

Pored tastature i miša, Dreamfall nudi podršku za gamepad, što je, za igre ovog tipa, potpuno preporučljivo. Kontrole su odlično prilagođene za oba upravljačka sistema, mada, osetna je prednost na strani gamepad-a, naročito ako posedujete analogne upravljače. Interakcija sa okolinom u mnogome je olakšana, jer analog nudi precizniju kontrolu kamere i glavnog lika.

Želeo sam ne porediti Dreamfall: The Longest Journey sa njegovim, već odavno legendarnim, predhodnikom. Razmislivši bolje o tome, shvatio sam da je to nemoguće. Koliko god ove dve igre izgledale različito (koncepcijski ili vizuelno), jedno ih još uvek veže i ne razdvaja – priča. To dovoljno govori o duhovnoj snazi i kvalitetu scenarija, koji već godinama oduševljava fanove širom sveta. Na kraju, kome preporučiti Dreamfall!? Ako od avanture očekujete zagonetke koje su rešive jedino danonoćnim razbijanjem glave, pa nekad i slučajnim klikanjem po ekranu, slobodno preskočite ovaj naslov. S druge strane, ako mislite i osećate kao ja, ako ste spremni uplesti se i prepustiti sudbini Zoe, April, Kian-a i njihovim životima zarobljenim među dva neraskidiva sveta, od srca preporučujem ovaj naslov. Istina je da jednostavan gameplay i implementacija akcionih elemenata, u globalu, degradiraju konačnu ocenu igre, ali nikako ne umanjuju činjenicu da je ovo iskustvo vredno svake sekunde provedene uz njega.

Završiću rečenicom jednog svog prijatelja, koji je, upitan šta misli o The Longest Journey serijalu, rekao: “To se zove umetnost… sve ostalo je zanat.”

Naziv Igre:
Dreamfall: The Longest Journey
Žanr:
Avantura
Razvojni Tim:
Funcom
Izdavač:
Empire Interactive
Veličina:
1 DVD
Datim izlaska:
April 2006
Ostatak screenshotova:
Dreamfall: The Longest Journey
Trejleri:
Trejler no.1 by reljaz (31 mb)

Ocene:
Grafika: 90
Zvuk: 93
Igrivost: 91
Ukupna ocena:
92/100 Izvanredno