Destroy All Humans! Path of the Furon (Xbox 360) opis

 
Prvi Destroy all Humans! bio je jedna od najigranijih igara pre četiri godine na tada aktuelnim konzolama Playstation 2 i Xbox. Prilika da umesto mišićavog komandosa koji tamani vanzemaljce pređete na drugu stranu i vodite vanzemaljca koji sam pokušava da pokori ljudsku rasu je svakako glavni adut serijala, a prvi deo je to najviše iskoristio. Skupljanje DNK od krhkih protivnika i puko iživljavanje nad slučajnim prolaznicima predstavljalo je pravo osveženje u moru štancovanih naslova. Drugi deo je po kvalitetu uspeo da održi nivo prethodnika, pritom unoseći taman dovoljno novina da bi se fanovi ponovo prikovali za televizore. Nakon toga je Pandemic Studios, koji je potpisao prve dve igre, odustao od daljeg razvoja serijala. Treći nastavak, Big Willy Unleashed za Nintendo Wii je već pokazivao osetne tragove nedostatka ideja, a tu je i nezaobilazna tehnička prepreka zbog koje je grafika bila na skoro neprihvatljivom nivou. Četvrti deo, koji je danas pred nama, nosi naziv Path of the Furon, a za razvoj je ovaj put izabran Sandblast Games, koji je inače deo izdavača THQ. Već po ovome neki bi zaključili da je igra pravljena prvenstveno da bi se iskoristio i poslednji preostali procenat prethodno stečene slave i zaradila još koja zelena novčanica, i ne bi bili previše daleko od istine.

Osnovni koncept je ostao neizmenjen: Cryptosporidium, ili Crypto po nadimku, i njegov nadležnik Orthopox – Pox se i dalje kriju i tajno kuju planove za uništavanje ljudske rase. Međutim, u poslednjih par godina su skupljanje DNK spojili sa skupljanjem ništa manje bitnijih resursa – para. Asimilirali su se u svoje novo okruženje i sada su vlasnici kazina Space Dust u fiktivnom gradu Las Paradiso (svaka slučajnost sa Las Vegasom je namerna). Međutim, konkurencija od strane drugih kazina postaje sve veća i Crypto prvo kreće u uništenje rivala, a zatim i u nove pohode na ukupno pet lokacija, od kojih će ga poslednja dovesti i u blizinu njegove rodne planete Furon. Usput će početi i da čuje glasove u glavi, koji će ga navoditi na tzv. Paths of Enlightenment. Poslednji sastojak kompletnog gubitka kontrole nad svojim životom je pojavljivanje Nexosporidium ratnika, za koje je Crypto do tada mislio da su istrebljeni. Ostavljajući ruševine svog kazina, ali i celog grada iza sebe, Crypto i Pox kreću u nove avanture.

Sistem je isti kao kod prethodnika: skupljeni DNK se može trošiti na nadogradnje arsenala i Crypto-vog letećeg tanjira, a za napredak kroz igru potrebno je završiti niz glavnih misija. Svaki Destroy All Humans!, pa tako i ovaj, odvija se u otvorenom svetu, što znači da su vam pored spomenutih glavnih misija na raspolaganju i one sporedne prirode, putem kojih sebi možete obezbediti dodatnu količinu DNK ili se jednostavno prepustiti trošenju sati i sati na kategorično uništavanje svega što vam se nađe na putu. Dok to na papiru zvuči fenomenalno, sa izuzetkom prva dva nastavka, u praksi ovo funkcioniše sasvim drugačije. Path of the Furon, nažalost, prikazuje najgoru implementaciju sandbox sveta od svih nastavaka: dok se u prvom delu vrlo lako moglo potrošiti mnogo više vremena na besciljno širenje haosa po gradovima nego na napredovanje kroz glavnu kampanju, sporedne misije i aktivnosti u četvrtom delu prisutne su čisto da bi pojam otvorenog sveta bio opravdan. Zapravo, slika je bezmalo sušta suprotnost onome što je kod prva dva dela bio slučaj: sve osim glavnih misija ništa je drugo nego višak, na koji najverovatnije nećete obraćati pažnju.
 
Jedan od aspekata igre koji je bio za svaku pohvalu jeste naoružanje. Anal Probe, Ion Detonator, Dislocator su ponovo prisutni kao deo standardne opreme koju Crypto nosi sa sobom, ali su svi oni već u prethodnom delu počeli da gube na zanimljivosti. Jeste, bilo je beskrajno zanimljivo gađati prolaznike Dislocatorom i posmatrati ih kako lete kroz vazduh, ali po četvrti put zaredom, i to bez ikakve promene osim boje ispaljenog diska? Ovakav propust je donekle ublažen prisustvom novog oružja: Tornadotron je, očigledno, generator tornada, Black Hole Gun pravi crne rupe, Superballer ispaljuje loptice koje neprijatelje odbijaju velikim brzinama, a najzanimljiviji je Venus Human Trap koji rezultuje džinovskom biljkom koja proždire sve oko sebe.

Međutim, čak i pored originalnih ideja za eliminisanje neprijatelja, daleko najbitnija novina jeste Psychokinesis (nešto između telekineze i psihičkih moći). Psychokinesis je podeljen u četiri dela, koji su ranije spomenuti Paths of Enlightenment. Svaki Put je izgrađen oko jedne moći i razvija se korišćenjem istog: preuzimanje ljudskih tela (bodyjacking) postaje brže, psihokinezom možete podići i baciti sve veće predmete (pa čak i vojne tenkove, ako se dovoljno potrudite), PK magnet magnetizuje podignut predmet ili protivnika i formira klupko sa drugim predmetima ili protivnicima iz okoline, a uz pomoć moći Temporal Fist možete zaustaviti vreme, podići protivnike ili predmete, dati im proizvoljan pravac i zatim odmrznuti vreme i smeškati se dok se grupa od desetak policajaca razleće u različitim pravcima. Interesantna i uglavnom dobro realizovana ideja, sa jednom bitnom zamerkom: Putevi se mogu izučiti za vrlo kratko vreme. Bez ikakvog truda sve moći možete izučiti do neke srednje vrednosti, a uz sat-dva intenzivnog korišćenja postaćete majstor psihokineze.

Sve navedene mane bi se, međutim, još i nekako mogle oprostiti da nije blagog užasa od tehničke realizacije. Igra koristi Unreal Engine 3, ali ipak uspeva da izgleda tek za nijansu bolje nego prethodne verzije za Playstation 2. Kako je to autorima pošlo za rukom, to samo oni znaju, ali celokupan tehnički aspekt ni u jednom pogledu ne može se nazvati zadovoljavajućim. Na stranu što teksture izgledaju kao da su pravljene negde tokom 2006. godine (što bi samo po sebi još i nekako bilo oprostivo), ali ekstremno očigledni znakovi puke nebrige o dovršenosti igre, kao što su clipping (preklapanje dva fizička tela, a neretko vas i okoline – ko je još video da se u iole modernoj igri možete zaglaviti u drvetu, pa da vam ne ostane ništa drugo nego da škrgućete zubima i stiskate dugme za skakanje dok se ne "odglavite"?), teksture koje se iznenada iscrtavaju, fizika koja će vas naterati da pravite grimase za čije postojanje niste ni bili svesni… Nema potrebe dalje trošiti reči.
 
Glasovna gluma, koja je u slučaju ranijih delova bila manje-više fino dozirana kombinacija duhovitih komentara i sarkastičnog humora, vremenom je izbledela i spala na nivo na kojem je prisutan sada – dosadno, iritantno i tek u nekim momentima komično neki su od adekvatnih opisa rečenica koje ćete slušati. Pox i Crypto će se toliko truditi da budu smešni da je čudo što ne počnu da se znoje. Osim toga, čak i ako u tome uspeju, treba im uručiti specijalnu nagradu za predvidivost i neoriginalnost. Srednji prst koji stoji kao ukras na ionako ustajaloj torti jeste činjenica da će na kraju animacija – skriptovanih sekvenci izgovorene rečenice biti jednostavno prekinute. Par sekundi agonije manje, reklo bi se.

Postoji jedna grčka izreka: kravu treba musti, ali ne i vime otkinuti. E, pa Sandblast Games je kravu muzaru zvanu Destroy All Humans! izmuzao do iznemoglosti još sa prethodnom igrom, ali su to prekasno shvatili, pa su na kraju morali da serviraju bezobrazno razvodnjeno mleko koje bi popio samo neko ko je smrtno žedan. Ako vam je Path of the Furon prvi kontakt sa serijalom, budite ubeđeni da je situacija u početku bila sve samo ne ovoliko loša. S obzirom da je koncept ostao isti, u slučaju da vam se ideja gađanja prolaznika analnim sondama i razaranje nebodera crvenim zrakom Death Ray-a (ko je rekao Mars Attacks?) sviđa, beskrajno bolje rešenje je nabavka prve dve igre koje će vam obezbediti zabavu za pamćenje. U stvari, eto nečega u čemu je Path of the Furon uspeo – da bude bedan epilog serijala koji je sjajno startovao. Ili se bar nadamo da je epilog; još jedno ovakvo ostvarenje će nekome ugroziti život.

 

Naziv igre: Destroy All Humans! Path of the Furon
Žanr igre: TPS
Razvojni tim: Sandblast Games
Izdavač: THQ
Datum izlaska: 13. februar 2009.
Screenshot-ovi: Destroy All Humans! Path of the Furon
Diskutujte o igri i opisu na forumu.

45/100 Prihvatljivo

+ Nova oružja, PK moći
– Glasovna gluma, grafika, premalo novina, beskorisne sporedne misije