Dead Reefs opis
3D avantura. Jedan jako diskutabilan pojam, koji bi trebao označavati avanturu u 3D okruženju. Međutim, zbog nedostatka dotičnih, on se počinje vezati za akcione avanture, koje kao komercijalni podžanr orentisan na akciju, vremenom sve više gubi onu reč "avantura" u svom nazivu. Ali, vremena se menjaju. Tako će se uskoro pojaviti 3D avanture u celoj svojoj raskoši. Dreamfall i Fahrenheit u svojoj srži predstavljaju pre svega komercijalno uspešne naslove, a tek onda daju odgovor na postavljeno pitanje.
Uspeh ovih avantura prouzrokovao je prihvaćanje 3D prostora kao optimalnog i što je važnije dao dodatnu raznovrsnost jednom žanru. Istočni blok avanturističkih razvojnih timova sve češće počinje praktikovati tendenciju 3D slobode. U pomenutu grupaciju nedavno se priključio Streko Graphics, od pre poznat po svom, mazohistički teškom, Aura serijalu. Za sve one koji su se uplašili prethodne rečenice, odmah sledi demant. Dead Reefs nema apsolutno niti jednu zajedničku crtu sa pomenutim serijalom. Pre svega, Dead Reefs je prvi Strekov korak u 3D prostor i kao takav najviše sliči nekim ranijim uratcima Frogwaresa. Za razliku od ukrajinskih kolega, Streko je umesto detektivskog ili steampunk pristupa odabrao gotički, te samim time privukao pozornost nemalog broja poštovalaca tog umetničkog pravca.
Dead Reefs je ustvari naziv otoka na kojem se radnja igre najvećim delom odvija. U prošlosti je ovaj otok bio ozloglašen zahvaljujući gusarskim navikama obližnjih stanovnika. Lažnom signalizacijom privlačili su zalutale brodove, a oštri grebenovi bi odradili ostatak posla. Da ne bi sve bilo tako idilično pobrinuo se tajni kult, koji je, po običaju ostalih putnika, izgubio brod i posadu upravo na Mrtvim Grebenovima. Nažalost po stanare Dead Reefsa izgubili su i demonsku relikviju, koja je otoku donela prokletstvo zbog kojeg svakih devet godina smrt zadesi nekog potomka nekada slavne gusarske družbe. Tako je jedne kišne noći, sin engleskog barona izgubio život. To je značilo samo jedno, njeno Veličanstvo mora poslati nekoga da istraži, maglom prekriveni, Dead Reefs. Izbor je pao na (ne)slućenog Johnny Depp blizanca imena Amadeo Finvinerro.
Iako priča predstavlja skup svih mogućih gotičkih klišea (duh, veštica, romantični trougao), njen osnovni progresivni tok je prilično zanimljiv. Ako ćemo promatrati dublje, ona ipak ne dostiže veću razinu od običnog pulpa, kojeg bi E. A. Poe napisao u potpunom odsustvu opijuma. Ovo se posebno odnosi na karakterizaciju likova, koji se čine kao marionete za koje je reč osobenost davno zaboravljen termin. Postoji i verovatnoća (s obzirom da se igra odvija u 18 veku da su autori pokušali biti verodostojni romantičarskoj književnosti. Ali, ako su se već ugledali na romantizam, gdje su sve te emocije kojima je taj književni pravac obilovao? Ponašanje glavnog lika se najblaže može opisati kao profesionala hladnoća. Jednostavno, gospodin Finvinerro je toliko neharizmatičan da ćete se verovatno smejati kada ga uspete udesiti. Mislim da jedino tu pokazuje svoje pravo lice…
Sporedna ergela likova mešavina je normalnih (batler, služavka, baron) i ekscentričnih (usamljeni slikar, ludi naučnik, vidovita veštica). Na prvi pogled se čini da na okupu imamo pravu galeriju osumnjičenika. Zanimljivo je da u samoj igri nisam pronašao čovjeka sa alibijem, tako da to dovodi do dodatnog zamršenja radnje. Nažalost i ovdje dolazi do izražaja ta sveprisutna plošnost karaktera i to na prilično grub način. Kroz razvoj priče teorije o motivima ubistva redovno se zapisuju u dnevnik, no niti u jednom trenutku vaš "genijalni" detektiv nije zaključio da bi možda trebao istražiti već zapisane teorije, umesto toga on nastavlja svojim linearnim razmišljanjima kojim su ga autori obdarili. Finvinnero nije jedini pošteđen osećanja. Zahvaljujući lošoj fascijalnoj animaciji i prilično beživotnom čitanju rečenica unajmljenih glumaca, dijaloški okvir se čini lošijim nego što zaista jeste. Da napomenem, same boje glasova glumaca su prilično ugodne, no uz nedostatak životnosti cele situacije, njihova neutralna ravnodušnost utapa se u sivilo realizacije.
To što je razmišljanje Finvinerra bolno jednosmerno nimalo ne čudi, jer je cela igra takva. Linearnost je već duži period sastavni dio avantura, ali kada ona pređe u ekstrem, to je već problem. Najuočljiviji primer toga javlja se pri interakciji sa predmetima, gdje će vaš lik uporno ponavljati frazu "možda kasnije". Pa, zar vam nije čudno što jedan iskusni detektiv posmatrani predmet nalazi zanimljivim i upotrebljivim, te zatim odluči da će mu ipak trebati kasnije? Problem ekstremne linearnosti uzrokovao je još jedan ozbiljan problem, nedostatak istraživanja. To možda ne bi bilo tako uočljivo da vas fascinantna scenografija (koja neodoljivo podseća na Burtonov Slepy Hallow) ne vuče da je podobnije istražite, a trodimenzionalnost prostora čini se i više nego sposobna za to.
Ako već nemate mogućnost istraživanja 3D prostora, trebali bi očekivati barem spektakularnu grafiku, ali valjda ste pretpostavili, da s obzirom na budžet igre, to nismo dobili. No, bez obzira na sve, grafika igre je daleko od loše. Engine evidentno ne može podneti neke ogromne prostore, međutim većina tekstura je dovoljno detaljna za današnje standarde. Posebno treba istaknuti atmosferičnu upotrebu magle, koja izvanredno dočarava osećaj izolacije i samoće. Neke naprednije efekte (poput realnog osvetlenja i senki) ipak nismo ni očekivali. No ako već nisu imali dovoljno novca za neke spektakularne bravurije i ako nisu bili u mogućnosti interaktivno iskoristiti 3D prostor, zar ne bi prerendovana pozadina bila mnogo bolje rešenje? Izgleda da uspeh 3D avantura ipak ima i neke nuspojave.
Takođe, moram napomenuti nekoliko katastrofalno odrađenih animacija poput otvaranja vrata, uzimanja predmeta ili trčanja glavnog lika (zanimljivo da je njegovo hodanje prilično dobro animirano), što definitivno kvari ukupan vizuelan utisak. Ako su već autori podbacili na tom polju, muzička podloga zasigurno nije. Koncipirana kroz maestralni kontrast minimalističkih klavirskih deonica i raskošnog orkestralnog dostignuća. Melodijsko raspoloženje između melanhonije i depresije u sintezi sa povremenim zvučnim efektima kiše, vatre i gromova, savršeno zaokružuju atmosfersku sliku cele igre.
Nasuprot tome, tehnički problemi igre se i dalje nastavljaju. Počnimo sa kontrolama, koje su direktne i prilično nespretne. Možda i najveći razlog ovome je potpuni izostanak podrške za miš, tako da ste osuđeni koristiti ogroman broj tipki na tastaturi. Kontrole je moguće mapirati na gamepad (uz pomoć eksternog programa), ali opet problem nezgrapnosti ostaje i zasigurno će vam trebati mnogo duži period navikavanja nego što ste navikli u klasičnom p&c sistemu. Ako ste mislili da će vam barem kamera smanjiti glavobolju, prevarili ste se. Pokušaj kombinacije pogleda iz prvog i trećeg lica, sa dinamičkim i statičkim uglovima, očigledno nije urodio plodom. Statična kamera se često čini pogrešno pozicioniranom, tako da će pogled iz prvog lica postati neizbežan. Problem je što isti taj pogled posle nekog vremena postaje naporan, posebno zahvaljujući njegovoj sekundarnoj funkciji detekcije predmeta. Nefunkcionalnost detekcije prouzrokovana je nemogućnošću pregleda većeg radijusa prostora, gde se vaša potraga za potrebnim predmetom uskoro pretvara u iritirajuće prilagođavanje ugla nad kojim posmatrate prostor.
Pored manjih problema sa pronalaskom predmeta, integracija zagonetki je često vrlo loše implementirana u samu radnju igre. Tako ćete kod rešavanja određenih problema često biti uskraćeni za bilo kakve indikacije koje bi vam pomogle. To zagonetke ne čini nužno težim, već doprinosi njihovoj izolaciji od toka radnje, što bez obzira na njihov dobar balans sigurno nije odlika dobre avanture. Osim zagonetki, u igri ćete proživeti i par akcionih sekvenci, koje sasvim dobro funkcioniraju u dočaravanju napetih situacija.
Dead Reefs je po svom potencijalu zasigurno mogao biti kvalitetna avantura nove generacije. Nažalost, gledajući gotovo sve parametre koji čine dobru avanturu, Dead Reefs jednostavno ne ispunjuje zadane kvalitativne kriterije. Da li je problem bio u novcu, pritisku izdavača ili u neiskustvu programera, ne znamo. Ali sam siguran da ispod površine svih ovih nedostataka leži neobrađen dragulj. Preporuka okorelim ljubiteljima žanra i gotik fanaticima.
Naziv Igre:
Dead Reefs
Žanr igre:
Avantura
Razvojni Tim:
Streko Graphic
Izdavač:
The Adventure Company
Datum Izlaska:
3. jul 2007
Veličina:
1 CD
Ostatak screenshotova:
Dead Reefs
Minimalna konfiguracija:
CPU: AMD 1800+ (1.5Ghz) ili Intel 1.8Ghz
RAM: 512MB
Video: nVidia Geforce 5200fx ili ATI Radeon 9200
Preporučena konfiguracija:
CPU: AMD 2200+ (1.8Ghz) ili Intel 2.2Ghz
RAM: 1GB
Video: nVidia Geforce 6600fx ili ATI Radeon 9800
Ocene:
Grafika: 73
Zvuk: 88
Igrivost: 61
69/100 OK
+ Atmosfera, muzika, scenografija
– Kamera, kontrole, neiskorišćeni potencijal
