Call of Duty: Modern Warfare opis

Call of Duty je sinonim ratne melodrame. Prethodnih pet godina (period nastanka Infinity Ward razvojnog tima i preuzimanja od strane Activision studija) pečatira svojom dominacijom, kojom je „pokorio, prolivao krv i proširio Carstvo vladavine“ nad danas beživotno izmuženim WWII žanrom. Krvavi nemački šlemovi slike su većine komercijalnih žanrova, vremenom klasirane tako neukusno da postaju dostupne svim uzrastima – E za Everyone. No, Rat se menja… ali vojnici ne. Infinity Ward konačno to shvata, time što odguruje vreme nacističkog imperijalizma novim modernim ruhom globalnog terorizma. Rizičan i hrabar potez (promene su uglavnom takve) renomiranog tima da „Zov Dužnosti“ prenese u blisku nam sadašnjost (podnaslov igre dovoljno govori). Da li su uspeli u tome… pa, zar postoje takvi skeptici!?

Всякая война враньё

„Svaki rat je laž“, reči su koje simbolično oslikavaju ideju rata, pored njegove konfliktno nasilne definicije. Iako fiktivne prirode, multinacionalni sukob singleplayer kampanje novog Irational Ward naslova u svakom smislu dokazuje pomenutu tezu, ali tako sabijen i upakovan u šest sati neprestanog hype emotivnog naboja da gotovo opravdava neminovnost rata – Call of Duty u svojoj osnovi. Koliko god se to čini neprimerenim, treba istaći da su prethodne igre serijala „tu ideju o ratu“ gurale mnogo više u prvi plan, samo što smo tada (delimično i sada) bili nesvesno zatrovani teorijom „every dead German is a good German“, te time prihvatali ono što nam je servirano. Ali, treba li (pored hrpe igračkih naslova sličnog tipa) uopšte ovo novom vladaru FPS modernog ratovanja (da, već konstatujem da jeste) uzimati za zlo? Pa, ipak ne, jer takve stvari diktira tržište i Irational Ward maestralno radi svoj posao. No, dosta subjektivne filozofije, držimo se fabule.

Imran Zakhaev, vođa ruskih nacionalista, okupira skladište nuklearnog oružja vođen iluzijom o povratku rodne zemlje u vreme Sovjetskog Saveza. Zakhaev ima podršku nekolicine pobunjenih divizija ruske armije koje dele njegovo mišljenje. Ipak, svestan da njegov patriotski fundamentalizam neće promaći burnom oku „Velikog Brata“, sponzoriše grupu terorista na Bliskom Istoku pod vođstvom njegovog saveznika Kahled Al-Asada, da bi skrenuo pažnju s planova u Rusiji. Zakhaev, Al-Asad i njihovi zamenici u komandi (u užim krugovima poznatiji pod imenom Četiri Jahača) postaju najtraženija lica američkih i britanskih operativaca, time i potencijalna pretnja čitavom svetu.

Jedino u igrama…

Igrač preuzima ulogu britanskog SAS (Special Air Service) „guštera“ tokom misija u Rusiji i američkog 1st Force operativca na Srednjem Istoku. Pored navedenih (ne)karakternih stubova igre imate priliku da vodite neke od bezimenih vojnika tokom naizmeničnih misija, poput nemilosrdnog tamanjenja terorističkih „Zaki“ snaga američkim visokokalibarnim AC-130 vazdušnim razaračem ili smrtonosnog nadletanja Cobra helikopterima. Misije se međusobno nadovezuju (za razliku od prethodnih igara serijala), što samo napumpava adrenalinski naboj koji će dirati granicu kritičnog, bilo da se probijate haotičnim i usko preglednim ulicama Srednjeg Istoka ili puzite na otvorenim poljima ruskog Pripjata s nadom da budete neprimećeni. Tim je zaista nadmašio sebe, pumpajući većinu misija eksplozivnim momentima. Zašto završiti nivo bežanjem od kiše neprijateljskih metaka kada još možete srušiti i helikopter – na sebe!? Zašto ne pozvati pomoć iz vazduha kada ste ljudstvom i oružano nadjačani!? Zašto onesposobiti tenk bazukom kada imate Javelin (ručni bacač projektila)!? Sve u svemu, čeka vas okvirno šest sati vojnog delikatesa, prepoznatljivog COD stila, puštajući vam "onu jezu" niz kičmu na način koji jedino igre mogu prirediti.

Drvo nije železo

COD: Modern Warfare okvirno ne redefiniše gameplay ili žanr, ali svoju omanju revoluciju (pored sveobuhvatne ozbiljnosti projekta) ispoljava u skladnom i umesnom doziranju najsitnijih detalja, čineći ih delom paketa koji po prvom otvaranju gotovo savršeno pristaje. Osećaj „prisutnosti“ prilikom kretanja veoma je autentičan, od povratnog trzaja velikog broja vatrenih oružja modernog doba, do rasprskavanja i fizičkih udara detonacija ekplozivnih objekata. Sva oružja verodostojno su modelovana, zasebnih karakteristika (preciznost, ubojitost, vremenski period i način punjenja) i obuhvataju širok spektar arsenala sve tri zaraćene strane u kampanji. Sam endžin proračunava probojnu snagu zrna, što uslovljava prolazak metaka kroz mekše površine, čineći materijale poput drveta i tankih zidova nesigurnim zaklonom. Ovo je sjajan gameplay detalj, jer po prvi put u igrama ovog tipa zaista funkcioniše i predstavlja koristan strateški faktor u žaru akcije, koji ćete (sigurni smo) sa zadovoljstvom koristiti.

„Paketi za zdravlje“ standardno nisu prisutni, pa hiperotkucaje srca (koji su znak da ste pogođeni) smiruje privremeno korišćenje zaklona, koji će od prvog vatrenog okršaja biti krucijalan da preživite. Izležavanje na otvorenom ne dozvoljava ni solidna inteligencija neprijatelja, jer se ne suzdržava da vas napuni olovom, obasipajući okolinu granatama (koje se konačno mogu pokupiti i vratiti natrag), ručnim bacačima i standardnim kalibrima usijanih cevi. Pored svega, postoji i više nivoa težine, što će zadovoljiti i najveće fanatike. U pojedinim misijama na ruskoj teritoriji imaćete bliske susrete i sa vojno treniranim psima, koji će vam (ukoliko ne odreagujete na vreme) odgristi grkljan – originalno, nema šta.

Timski igrač

Multiplayer je naravno prisutan i uključuje sistem klasa, koji podrazumeva pet predefinisanih jedinica (Assault, Special Ops, Light Machine Gunner, Demolitions i Sniper) sa standardnim oružjem i dodeljenim perkovima (specijalne osobine), ali na izbor je dato stvaranje pet jedinstvenih klasa po volji, gde se mogu birati perkovi, unapređenja i arsenal oružja. No, sve navedene opcije vremenom se gradijalno otključavaju kako igrač napreduje kroz online zajednicu, skupljajući „iskustvene poene“ kojima otključava više rankove, modove igranja i prateću opremu.

Postoji okvirno dvanaest modova igranja, gde su standardni Free-for-All, Team Deathmach, Team Objective, Search and Destroy, Domination, a ostali su modifikacija ili kombinacija istih. Kada na već pomenuto dodamo ograničenje od 32 igrača na mapi, multiplayer je natprosečna komponenta, koju jedino čeka rast popularnosti, pogotovo kada se pojave prvi modovi COD zajednice.

Lepota 60 slika u sekundi

Igru pokreće namenski rađen endžin, napisan od nule, koji pored dinamičkih senki, HDR osvetljenja, tekstura visoke rezolucije, dubinske oštrine, svoje pravo lice pokazuje kada isti terate na 60fps, gde sve što se kreće oko vas dobija novu dimenziju života. Tada odličan motion capture dolazi do izražaja, često praćen kišom raspršujućih particle efekata, čiji su uzrok eksplozije automobila, projektila, a u pojedinim delovima i infrastrukture. Animacije smrti su kombinacija skript i ragdoll fizike, što je jedan od primera implementacije fizičkog endžina, koji nije korišćen u prethodnim igrama serijala. Dinamičke senke su u samom vrhu vizuelnog rezimea, čija primena naročito dolazi do izražaja na izbledelim poljima izumrlog Pripjata, koji svojim strukturnim kvalitetom sadržaja i prezentacije savršeno odražava kreatorsko umeće i potencijal koji stoji iza Infinity Wards razvojnog tima.

Zvukovi oružja i ambijenta, glasovi vaših nadležnih i saboraca kristalno su jasni, pristaju momentu i trenutno su stubovi visoke produkcije u igrama. Ono što se odmah na prvo slušanje primeti (u odnosu na prethodne COD igre) je skladno izmenjena muzička podloga, prilagođena modernim zvukovima brzih i izraženih bas ritmova, kao i suptilnih elektronskih instrumenata, koji su razumljiv pomak ka modernizaciji serijala. Naslovnu temu komponovao je fenomenalni Harry Gregson Williams (Metal Gear Solid serijal, filmovi Spy Game, Man on Fire, Kingdom of Heaven, itd), a ostatak numera britanski kompozitor Stephen Barton, koji piše prateću muziku za većinu Gregsonovih filmova. Još jedan kreativan spoj koji apsolutno briljira.

Dužnost kratko zove

Teško je pronaći ozbiljnije propuste koji bi primetno ugrozili konačnu ocenu igre, ali i dalje stoji da je singleplayer kampanja prekratka, pa je to i najveća zamerka. Iako je šest sati igrački optimum završetka, treba uzeti u obzir količinu i šarenilost sadržaja, tako nabreklog emotivnim nabojem akcije da odmora nećete imati. Biranjem izazovnijih težina igranja produžićete trajanje glavne kampanje za par sati, a oni koji favorizuju multiplayer komponentu ubrzo će (zbog njene „prepunjenosti“) zaboraviti na sve izvan iste. Već sada je jasno da će COD: MW duboko zagristi na online sceni, a čim Activision reši problem s lagom i preopterećenim serverima uspeh je neminovan.

Infinity Ward je prethodnih pet godina pekao svoj zanat, diplomirao i oformio ugled igrom Medal of Honor: Allied Assullt, ubrzo magistrirao Call of Duty radom, a sada doktorirao Call of Duty: Modern Warfare naslovom. Ukoliko vam i dalje nedostaje mehanizam pražnjenja, sa pozamašnom dozom ratnog haosa gledanog kroz okvir nišana, ova igra je preporuka na kvadrat. 

 

Naziv Igre:
Call of Duty: Modern Warfare
Žanr igre:
FPS
Razvojni Tim:
Infinity Ward
Izdavač:
Activision
Datum Izlaska: 1
6. novembar 2007.
Veličina:
1 DL-DVD
Ostali screenshotovi
Call Of Duty 4 Modern Warfare

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2.4 GHz ekvivalentan AMD Athlon 64 2800+ ili 1.8Ghz Dual Core
RAM: 512MB RAM (768MB za Vistu)
GPU: NVIDIA Geforce 6600 ili ATI Radeon 9800 Pro

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel 2.4 GHz Dual Core ili ekvivalent
RAM: 1024MB RAM (2048MB za Vistu)
GPU: Nvidia Geforce 7800 ili ATI Radeon X1800 DX9c podrška

-Ocene
Grafika: 93
Zvuk: 95
Igrivost: 90
93/100 Odlično
+ Prezentacija, atmosfera, tehnička strana
– Kratka singleplayer kampanja