Bioshock opis

Kako je sve počelo

Bioshock je igra koja je stekla veliku popularnost mnogo pre nego što se pojavila. Najavljen kao duhovni naslednik System Shocka 2, koji je svojevremeno impresionirao mnoge igrače (mada nije ostvario srazmeran finansijski uspeh), dao je nadu ljubiteljima ovog FPS/RPG hibrida da će imati priliku da igraju System Shock 3, doduše pod drugim nazivom. Ova zabuna raščišćena je izjavama Kevin Levine-a, čoveka koji stoji iza obe ove igre, da je Bioshock zapravo pokušaj redefinisanja FPS žanra, a ne mešavina FPS i RPG.

Razvojni tim Bioshocka je Irrational Games studio koji iza sebe ima nekoliko poznatih igara: System Shock 2, Freedom Force, Tribes: Vengeance i SWAT 4. Preuzeo ih je Take Two Interactive 2006. godine, a desetak dana pre izlaska Bioshocka Irrational Games je preimenovan u 2K Boston i 2K Australia. Finansijski uspeh Bioshocka je nesumnjiv, ali da li je i koliko igra uspela da opravda pompezne najave i velika očekivanja igrača?

You were born to do great things..

Za razliku od uobičajenog početka igre filmom, koji će privući pažnju igrača i uvesti ga u događaje (ekstremni primer je Hellgate: London, sa fascinantnom animacijom u intro-u), Bioshock vas posle sekvence od minut-dva baca direktno u igru. Avion u kome se glavni lik nalazio ruši se usred Atlantika, a on je primoran da potraži utočište u podvodnom utopijskom gradu. Nekadašnji raj za umetnike, naučnike, filozofe i druge ljude slobodnog duha, koji nisu želeli da podležu zakonima spoljašnjeg sveta, Rapture je sada samo uvrnuta i sablasna senka svog nekadašnjeg uspeha. Pronalazak ADAM-a, materije koja omogućava regeneraciju i mutaciju ljudskog organizma, postavio je nove trendove i postao imperativ u ovom izolovanom društvu. Borbe za prevlast nad ovim resursom razbuktale su građanski rat, a deo preživelog mutiranog stanovništva ostao je da luta gradom u potrazi za novom žrtvom i ADAM-om.

Sama priča igre ima dublji, filozofski smisao, a glavna tema je gubitak ljudskosti usled sujete i pohlepe. Ovo je jedna od retkih igara koja vas dodirne negde na emotivnom nivou; koliko god da želite ne možete ostati ravnodušni dok slušate devojčicu kako se obraća svom velikom zaštitniku ili pevuši; onu istu devojčicu koju ćete trenutak kasnije gledati kako zabada ogroman špric i izvlači ADAM iz leša nad kojim čuči. Niti ćete lako izbaciti iz svesti scenu u kojoj je držite u svojim rukama i odlučujete o njenoj sudbini. Za razliku od mnogih igara, priča u Bioshocku je inteligentna, intrigantna, mračna i uznemirujuća, a najbitniji preokret, vešto sakriven od igrača sve do poslednjeg trenutka, ispuniće vas jezom.

Srećna Nova 1959.!

Atmosfera dočarana u igri je verovatno jedna od najboljih do sada i ubedljivo njen najjači adut. Od trenutka kada kročite na teritoriju podvodnog grada osećate se kao teleportovani u prošlost, u daleke '50-e prošlog veka; veoma detaljno odrađena arhitektura, neonske reklame i propagandni posteri (ideja preuzeta iz legendarnog Fallouta), dnevnici na magnetofonskim trakama, Big Daddy u prevelikom metalnom ronilačkom odelu… deo jednog nadrealnog sveta, koji otkrivate korak po korak zadržavajući dah u neizvesnosti. Krah ovog utopijskog društva rezultovao je sveopštim haosom; jedna od prvih scena sa kojima se susrećete su izobličeni leševi na podu, obrušeni zidovi usled eksplozija, slomljeno staklo kroz koje voda iz okeana prodire unutra, požari, pocepani ostaci ukrasa sa novogodišnje zabave, prevrnuti stolovi, razbacane flaše, maske i šarene novogodišnje kape. Sa zvučnika se čuju originalne pesme iz '50-ih, koje prigušuju kapanje vode, zujanje električnih instalacija, povremeno vrištanje i svađe pomahnitalih stanovnika grada.

Priča napreduje kroz radio komunikaciju sa osobom koja vas moli za pomoć, Atlasom, i kroz dnevnike zabeležene na magnetofonskim trakama. Govorna gluma je izvanredna, lako vas ubeđuje da je Rapture, čak i u ovom stanju u kome ga zatičete, svet koji i dalje živi i bori se za opstanak. Pucketanje radio prenosa samo doprinosi verodostojnosti. Ovo je verovatno jedina igra, pored igara iz Thief serijala, koja će vam, kad zažmurite i skoncentrišete se na zvuke koji dopiru iz zvučnika, otkriti mnogo više o okolini i njenim živim stanovnicima nego što ćete moći da otkrijete pažljivo osmatrajući ekran.

Za svoj izgled Bioshock teba da zahvali Unreal Engine-u 3.0, koji je za ovu igru znatno modifikovan. Grafika je izuzetno lepa i detaljna, s tim što je dosta truda uloženo u izgled okoline i specijalne efekte (elektricitet, vatra, dim, led, a posebno animacija vode), dok su sami likovi neprijatelja na neki način grublje odrađeni (svi sem Big Daddy-ja), naročito ako bliže pogledate leševe na koje nailazite, a sve Little Sisters imaju iste likove.

Pakao na dnu okeana

Već na samom početku pružiće vam se prilika da osetite prednosti korišćenja plazmida. Pored toga što ćete plazmide koristiti u rešavanju pojedinih problema, tipa pokvarene elektronike na vratima ili zaleđenog prolaza, oni će vam u mnogome olakšati eliminisanje protivnika i dozvoliti vam promenu taktike pri borbi. Paralisanje protivnika elektricitetom, bacanje vatrene lopte (koja će zapaliti neprijatelja), njegovo zaleđivanje (koje ga ostavlja bespomoćnim pred napadom hladnim oružjem), ili moć telekineze (kojom bačenu granatu možete usmeriti ka samom napadaču), ni u jednom trenutku ne postaju dosadni. Kada jednom shvatite koju moć daju plazmidi, i vi ćete se, kao i preostali živi stanovnici ovog izgubljenog sveta, baciti u besomučnu potragu za ADAM-om. U ovom trenutku susrećete se sa jedinom ozbiljnijom dilemom – da li spasiti ili ubiti i uzeti ADAM od devojčica (Little Sisters) koje jedine mogu da prerade već korišćeni ADAM koji izvlače iz leševa? Korišćenje plazmida zahteva zalihe supstance nazvane EVE, koju možete naći istraživanjem okoline kroz koju prolazite.

Tonici su još jedan način unapređivanja sposobnosti vašeg lika – ovde ćete takođe moći da izaberete one tonike koji najviše leže vašem stilu igranja. Podeljeni su na fizičke (pojačavaju snagu ili vas čine nevidljivim za neprijatelje), tehničke (lakše hakerisanje svih tehničkih uređaja npr.) i borbene (povećavaju dejstvo oružja, dodaju električni naboj udarcu i slično).

Na raspolaganju vam je francuski ključ (wrench) kao hladno oružje i repertoar retro-futurističkog vatrenog oružja, koji pored klasične municije ima i veći broj modifikovane i znatno smrtonosnije. Takođe, na skoro svakom nivou možete naći terminale za modifikaciju oružja koji se mogu iskoristiti samo jednom. Svoje protivnike upoznaćete bolje time što ćete napraviti njihove fotografije istraživačkom kamerom; tako ćete moći unapred da izaberete municiju koja će im naneti veću štetu i po uspešnom kompletiranju istraživanja dobićete „bonus damage“.

Nažalost, u Bioshocku nećete susresti mnogo različitih neprijatelja. Pojavljuje se više vrsta splicera sa karakterističnim načinom borbe: Thug Splicer – naoružan hladnim oružjem, Leadhead Splicer – naoružan vatrenim oružjem, Nitro Splicer – naoružan granatama, Spider Splicer – kreću se prilično brzo, penju se po zidovima i tavanici, napadaju hladnim oružjem (srpovima), Houdini Splicer – mogu da postanu nevidljivi i da se teleportuju, a napadaju vatrenim plazmidom. Postoje i pojedini karakteri vezani za priču s kojima ćete morati da se sukobite, a svaki od njih je jedan jači splicer. Big Daddy je grdosija u starinskom metalnom ronilačkom odelu, posvećena samo jednom cilju: da štiti devojčicu koja mu je dodeljena na čuvanje dok ona sakuplja ADAM. Naoružan je velikom bušilicom ili teškim naoružanjem. Oni ne napadaju osim u slučaju da vi prvi napadnete ili da se previše približite devojčici. Postoji i elitna verzija Big Daddy-ja. Little Sister je devojčica koju Big Daddy štiti i ona će preživeti ma koliko granata ispalili u Big Daddy-ja koji stoji pored nje (sasvim nerealno, zar ne?). Postoje i leteći roboti obezbeđenja, koji se pojavljuju ako vas snimi kamera ili se oglasi alarm, a oni se mogu na trenutak onesposobiti i hakerisati da biste ih dobili kao saveznike u borbi. Jedan od veoma korisnih plazmida može pretvoriti i Big Daddy-ja u vašeg saveznika i stvoriti mnogo muka splicerima u okolini.

Predmeti koji vas u ovom svetu okružuju su uglavnom interaktivni. Možete pretresati leševe, otvoriti ormane, fijoke po stolovima, kase, sanduke, kante, torbe, i nadati se da ćete u njima naći municiju, novac, ili bilo šta drugo korisno. Možete kupovati na prodajnom automatu, isključiti obezbeđenje na posebnim kontrolnim tablama, u gen-bankama zameniti plazmide ili tonike i dodati nova mesta za njih. U-Invent mašine će vam omogućiti da proizvedete nešto novo od raznih stvari koje pokupite usput, posebni terminali će vam dozvoliti da modifikujete svoje oružje. Čokoladice, čips, cigarete i alkoholna pića ćete odmah konzumirati na mestu na kome ste ih pokupili, i svaki od njih uticaće na zdravlje ili EVE. Inventar ne postoji, mada se stiče utisak da bi inventar nalik onom u igrama System Shock 2 ili Deus Ex bio primeren jednoj ovakvoj igri. Korišćenjem telekineze možete privući bilo koji nepričvršćeni predmet, a posebno je zanimljivo dohvatiti i baciti na neprijatelja zapaljenu plinsku bocu, pa zatim odgledati eksploziju i vatru kako se širi.

Hakerisanjem, koje je izvedeno kao mini igra, možete onesposobiti i okrenuti u svoju korist sistem obezbeđenja samog grada. Takođe, moguće je ishakerisati prodajne automate, čime se smanjuju cene robe koju nude, kao i zdravstvene stanice, čime njihove usluge postaju jeftinije, a ako povređeni neprijatelj pokuša da ih koristi samo će mu naneti štetu. U mini igri treba spojiti vodovodne cevi i dovesti vodu do željenog cilja u određenom vremenskom periodu, što vremenom postaje prilično dosadno, ali uvek postoji mogućnost da se iskoristi auto-hack uređaj i da se preskoči ta sekvenca.

Nepodnošljiva lakoća postojanja

U slučaju da izgubite svo zdravlje ponovo ćete oživeti i regenerisati deo zdravlja u obližnjoj Vita Chamber, čime vaš karakter praktično dobija besmrtnost, a snimanje pozicije postaje suvišno. Patch 1.1 donosi rešenje ovog problema jer omogućava isključenje funkcije Vita Chamber. Novac, municiju, health packs i EVE nalazite na svakom koraku, bilo da leže rasuti u okolini žrtava ili njihovim pretresanjem i preturanjem po okolini. Borbe su na najlakšem nivou težine previše lake, očigledno namenjene igračima koji se do sada nisu susretali sa FPS igrama, dok srednji nivo najviše odgovara najlakšem nivou igranja u drugim FPS naslovima.

Postoji mapa sa obeleženim najbitnijim lokacijama, i (na sveopšte iznenađenje), strelica koja vam ukazuje gde tačno treba da idete da biste rešili sledeći zadatak, koja se srećom može isključiti u podešavanjima. Prelazak sa nivoa na nivo je linearan, mada se u okviru nivoa stiče (lažan) utisak nelinearnosti jer možete (i poželjno je) da istražite okolinu i pokupite sve tonike i municiju koju možete da nađete. U slučaju da ne znate gde dalje treba da idete, igra vam nudi savet pritiskom na dugme Hint – kao da detaljno iscrtan put po mapi, više nego iscrpni dijalozi preko radio komunikacija i dnevnici na koje nailazite (koje uvek možete ponovo preslušati) nisu dovoljan putokaz.

And now, would you kindly…?

Bioshock je pozajmio mnogo ideja od System Shocka 2, zatim ih uprostio i upakovao sa originalnom pričom. Nažalost, suprotno očekivanjima, ništa u ovoj igri nije ni revolucionarno ni inovativno. U System Shocku 2 smo imali psy powers koji su u Bioshocku plazmidi, psy hypos su sada EVE, naniti su ADAM, hybridi su spliceri, veštine koje su u System Shocku 2 bile pravi RPG elementi sada su tonici, svemirski brod je postao podvodni grad, priča i ovde napreduje preko sistema za komunikaciju i audio snimaka, na isti način se prelazi sa nivoa na nivo, koristi se isto oružje za blisku borbu, istraživanje takođe doprinosi lakšem eliminisanju protivnika (s tim što je istraživanje u System Shocku 2 bilo logičnije i kompleksnije, zahtevalo određeni nivo te veštine, uzorak tkiva protivnika, hemikalije i vreme da se analize izvrše), hakerisanje je i dalje tu, samo ovog puta igra pauzira dok ne rešite problem. Za razliku od Bioshocka, System Shock 2 je tražio dobro rukovanje resursima, jer je posedovao mali inventar, nedovoljan za smeštanje svega što vam je potrebno, ograničene količine municije i prve pomoći, oružje koje se pri korišćenju kvarilo, ali ste mogli da ga modifikujete, popravljate i održavate u dobrom stanju ako ste unapredili te svoje veštine. Očigledno da je uprošćavanjem već postojećeg odlično dizajniranog FPS/RPG sistema, Bioshock je propustio da iskoristi svoj pravi potencijal.

Crno-bela moralna dilema bez pravih posledica (ako ubijete devojčicu dobićete više ADAM-a nego ako je poštedite, a ako je spasite posle svake tri devojčice njihova kreatorka će vam iz zahvalnosti pokloniti veću količinu ADAM-a) utiče samo na krajnji ishod priče i ne menja mnogo način igranja. Mogućnost menjanja plazmida i tonika koje koristite, nedovoljna težina borbe, municija i health pack na svakom koraku i praktična nemogućnost da glavni lik umre, čine glavne nedostatke ove igre. Zbog ovoga igra deluje previše kratka, a u poslednjoj borbi prebrzo pobeđujete. Dodajte tome i titlove koji ne prate izgovoreni dijalog i jako mnogo kasne, i povremeno cimanje ekstremiteta poginulih neprijatelja (oba problema ispravljena patchom 1.1) kao i činjenicu da, kad su jednom neprijatelji mrtvi, njihovi leševi postaju neuništivi. Igra nema multyplayer opciju što će mnogi takođe smatrati nedostatkom.

Dinamični AI je prilično impresivan u smislu međusobne interaktivnosti (odnos između devojčica i Big Daddy-ja, borbe između Big Daddy-ja i splicera) i interaktivnosti sa okruženjem (Big Daddy koji lupa u cevi da bi dozvao devojčicu da izađe, Spider Splicer koji puzi po plafonu i skače na vas, neprijatelji koji koriste zdravstvene stanice). Međutim, u samoj borbi protivnici često jurišaju pravo na vas iako su naoružani samo hladnim oružjem, a oni naoružani vatrenim oružjem ponekad trčkaraju besmisleno levo-desno, čineći borbu haotičnom, umesto da pucaju sakriveni iza zaklona.

I pored toga, ovo je izvanredno zabavna igra u kojoj su grafika, specijalni efekti, zvučni efekti i muzika dočarali živopisnu, veoma kreativno osmišljenu sredinu, a dobri glumci udahnuli život njenim sablasnim stanovnicima. Kao takva zaslužuje da bude odigrana i doživljena, i svakako spada među najbolje igre koje su izašle u poslednjih godinu dana. FPS elementi su na višim nivoima težine zadovoljavajući, akcija brza, a kontrole odlično implementirane. Optimizacija igre je za svaku pohvalu.

Ime i prezime autora: Danijela Nikolić
Pseudonim autora: Sneaksy

Naziv Igre: Bioshock
Žanr igre: FPS
Razvojni Tim:  2K Australia, 2K Boston – nekadašnji Irrational Games
Izdavač: 2K Games
Datum izlaska: 21. avgust 2007.
Veličina: 1 Dual layer DVD
Ostatak screenshotova: Bioshock

Minimalna konfiguracija:
Pentium 4 2.4GHz Single Core processor
RAM: 1GB
VGA: kompatibilna sa Direct X 9.0c sa 128MB RAM (NVIDIA 6600 ili bolja/ATI X1300 ili bolja, izuzev ATI X1550).
mesto na disku: 8GB

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo processor
RAM: 2GB
VGA: kompatibilna sa Direct X 9.0c sa 512MB RAM (NVIDIA GeForce 7900 GT ili bolja) / DX10 – NVIDIA GeForce 8600 ili bolja

Ocene:
Grafika: 90
Zvuk: 95
Igrivost: 90
92/100 Izvanredno

+ Priča, atmosfera, stil prezentacije, grafika, optimizacija
– Prekratko, previše lako, ne postoji multiplayer