Bad Day LA opis
Svi znamo koliko je poznat GTA serijal, a takođe nam je poznato koliko njih su pokušali i manje ili više i uspevali da kopiraju takav stil igre. Enlight Software, u saradnji sa American McGee-om je odlučio da i oni igraju na ovu kartu. Moram reći da sam ovom naslovu prišao sa velikim očekivanjima, jer American McGee spada među moje lične favorite u moru razvojnih timova. Setite se samo njegovih prethodnih naslova poput Alice – morate priznati da čoveku kreativnosti ne fali. Međutim, da vidimo šta se krije iza pomalo neobičnog naslova kao što je Bad Day LA.
Nakon instalacije i pokretanja igre ćete, ako ne odmah, onda u vrlo kratkom roku primetiti nešto što sigurno ne biste očekivali – igra jednostavno ne poseduje opcije za podešavanje rezolucije ili grafičkih detalja (rezolucija je zaključana na 1024×768), niti opcije za podešavanje kontrola. Možda je razlog za ovo činjenica da je igra rađena za Xbox i za PC, ali me je ipak razočaralo. Pokretanjem nove igre ćete odgledati uvod, koji govori o Anthony Williams-u, bivšem Holivudskom agentu, sada klošaru koji se izmotava na auto-putu kada se avion prepun otrovnog gasa sruši. Gas počinje da se širi i pretvara ljude u zombije. Sledi opšti haos, panika i gužva, a na vama je da se kroz sve to probijete i preživite dan. Već ovde možete primetiti šta je sve služilo kao inspiracija za igre. Teroristički napadi, klošari, otrovni gas…igra je prepuna satire koja za osnovu uzima dešavanja iz sveta oko nas.
Vizuelni aspekt je možda i najbolja strana igre. Grafika je urađena u stilu stripova, a animacije između misija su takođe dobre. Ipak, u mnogo navrata ćete poželeti da povećate rezoluciju, jer sve deluje "kockasto". Engine igre je dosta traljav, objekti u igri se često preklapaju, a AI bi takođe mogao biti bolji. Neprijatelji nikada ne koriste zaklon niti se trude da vas izbegavaju, a postoje tačke gde se stalno respawn-uju. Prolaznici, kojih ima na pretek, umesto da daju osećaj panike oko vas, izgledaju kao izbezumljeni ludaci čiji je jedini cilj da utrče u plamen ili oblak otrovnog gasa i, naravno, pretvore se u još jednog zombija, ili da vam eventualno blokiraju neki uži prolaz.
U igri, osim što stalno izvršavate mini-misije tipa ubij x terorista ili spasi y dece, možete i da spašavate zombije tako što ćete ih prskati aparatom za gašenje pošara ili da lečite ranjene prolaznike. Za sva ova dobra dela dobijate pozitivne poene (smilies), a ako ubijete ili odbijete da spasete te iste prolaznike, sleduju vam negativni poeni (frownies). Ukoliko ne pazite i nagomilate negativne poene, prolaznici će početi da vas napadaju i dodatno otežavaju igranje. Ovo zvuči dobro, i na početku igre je stvarno tako, ali kako odmičete u igri, ovo će vam sve manje i manje biti bitno. Cela igra je koncipirana tako što morate da preživite ceo dan, a svaki nivo je određeni vremenski interval u tom danu. Nivoi se sastoje od manjih misija, koje se pak uglavnom sastoje od spašavanja ili eliminisanja, ili od stizanja od tačke A do tačke B.
Igru počinjete sami, a kasnije će vam se pridružiti i pomoć u vidu Meksikanca sa motornom testerom, otrovanog klinca, smotane plavuše i slično. Istini za volju, dotična pomoć će biti retka, jer će se oni spontano izgubiti dok igrate, i opet će se pojaviti kad dobijete zadatak koji uključuje i njih, npr. spašavanje starca sa drveta. Iako igra neodoljivo liči na ranije spomenuti GTA, koji se između ostalog krasio velikim stepenom nelinearnosti, ovde to nije slučaj. Na početku će vam se činiti da nije tako, ali će vas razne prepreke tipa srušeni zid ili zgrada, krater u asfaltu ili nagomilana kola brzo razuveriti. Anthony zna da skače, to je istina, ali je visina njegovog skoka relativno mala, tako da ćete imati poteškoće i da preskačete niske ograde, a o većim preprekama i da ne pričam. Na kraju se ipak sve svodi na traženje putanje koju su autori smislili, jer drugačije jednostavno ne može. Ovo je donekle olakšano tako što u svakom trenutku možete da pitate nekog prolaznika kuda treba da idete, ali će vam se čak i onda samo pojaviti strelica koja pokazuje generalni smer.
Sa zvučne strane imamo takođe diskutabilnu situaciju. Muziku tokom nivoa ćete čuti samo na određenim mestima, što pretenduje da poboljša atmosferu, ali realno ima sasvim suprotni efekat. Zvučni efekti su jednolični, najviše ćete se naslušati prolaznika koji jurcaju okolo kao muve bez glave dok ih vijate sa aparatom za gašenje požara ili gazom. Usput možda i popijete koji metak od terorista koji se "mudro" skrivaju (i respawn-uju, da ne zaboravimo) iza postavljenih utvrđenja od džakova sa peskom ili pak stoje u prozoru neke visoke zgrade. Dok shvatite šta se dešava, health je već pao na nulu i vi posežete za quickload dugmetom (osim ako igrate na najlakšem nivou težine, jer u tom slučaju nemate nikakve brige – ako se slučajno desi da zaginete, posle par sekundi Anthony ustaje kao da se ništa nije desilo), što može biti dosta frustrirajuće. Dijalozi i glasovna gluma su na istom nivou kao i ostatak zvučne podloge. Anthony će često započinjati konverzaciju sa svojim okruženjem. Nažalost, to se uglavnom svodi na (blago) rasističke i seksističke opaske začinjene sočnim psovkama. Spomenuti Meksikanac, recimo, takođe dolazi u paketu sa teškim naglaskom, ali uprkos svemu ovome dijalozi zvuče neubedljivo i amaterski odrađeni.
Da sumiram sve do sada rečeno, ideja za igru je bila dobra. Jeste da je prisutno gomila klišea, ali je sa samo malo više truda sve moglo da se lepo uklopi u jednu zaokruženu i potpunu igru sa atmosferom koja bi uspela da vas zadrži do kraja. Ovako, imamo jedan osrednji naslov sa zanimljivom, ali lošom grafikom i igrivošću. Svemu ovome još dodajte relativno kratke (ali ponekad teške) nivoe i dobićete eventualnu zanimaciju za jedno popodne, koliko je potrebno da se igra završi. Prava šteta, jer g. McGee ne bi smeo ovako nešto da dopusti sebi.
Naziv Igre:
Bad Day LA
Žanr:
TPS
Razvojni Tim:
Enlight Software
Izdavač:
Aspyr Media
Veličina:
1 DVD
Datum izlaska:
Avgust 2006
Ostatak screenshotova:
Bad Day LA
Ocene:
Grafika: 60
Zvuk: 50
Igrivost: 50
Ukupna ocena:
60/100 OK
