Assassin’s Creed opis

Pre dve godine na E3 sajmu UbiSoft je privukao veliku pažnju svojim novim projektom Assassin’s Creedom. Do tada nepoznata igra vrlo brzo je pridobila simpatije igrača i kritičara, a te godine je ponela i titulu najbolje igre prikazane na sajmu. Assassin’s Creed  je igra smeštena u srednji vek, u doba Trećeg krstaškog rata, Ričarda Lavljeg Srca i ostalih istorijskih ličnosti. Ideja tvoraca je bila da igrače stave u ulogu asasina, hladnokrvog ubice, koji uteruje strah u kosti svojih protivnika. Uz obećanja o do sada neviđenoj slobodi kretanja, potpuno nelinearnom gameplay-u, nestvarnoj grafici i ostalim revolucionarnim elementima, igrači su odmah stavili Assassin’s Creed na sam vrh igara koje nestrpljivo iščekuju.

Malo detaljnijom analizom tada predstavljenog materijala, razni stručnjaci su zaključivali da se radi o svojevrsnoj mešavini Splinter Cell-a, Thief-a i svevremenog serijala Prince of Persia, najviše elemenata pozajmljujući upravo odatle. Nova igra je na neki način prihvaćena kao evolucija već pominjane franšize o persijskom princu. Uzimajući u obzir činjenicu da su sva tri serijala veoma uspešna i vrlo kvalitetna, igračima je ovo samo još više rasplamsalo maštu. Posle nešto manje od dve godine rada, UbiSoft je u novembru prošle godine najzad pustio Assassin’s Creed u prodaju, ali samo u verziji za konzole nove generacije. PC igrači su morali da čekaju skoro pola godine više kako bi najzad zaigrali Assassin’s Creed. Da li je igra zaista opravdala naša visoka očekivanja, ili se radi o još jednom mediokritetu, koji je uz pomoć vrlo aktivne marketinške kampanje dostigao višemilionski tiraž?! Saznajte dalje u tekstu.

Tokom cele kampanje promovisanja igre, UbiSoft nam je plasirao informacije da igrač preuzima glavnu ulogu nad Altairom, sposobnim ubicom i jednim od najistaknutijih članova bratstva ubica. Međutim, već od prvih momenata spoznajemo da to i nije u potpunosti tačno. Glavnu ulogu je preuzeo Dezmond Majls (Desmond Miles), jedan na prvi pogled sasvim običan šanker. Ono što kod njega nije tako obično je to što potiče iz porodice asasina. Da stvar bude još zanimljvija, Dezmond biva kidnapovan od strane korporacije poznate po imenu Abstergo, koja je razvila mašinu za iščitavanje sećanja skrivenih u samim ćelijama svake osobe. Naime, u ljudskim ćelijama se skladište sećanja svih predaka. Dezmond, hteo on to ili ne, postaje laboratorijsko zamorče, koje, preživljavajući sećanja svog slavnog pretka Altaira, mora da pomogne korporaciji Abstergo da se domogne nečeg misterioznog. Dakle, iako ćete većinu vremena provesti kontrolišući Altaira, glavna fabula se ipak razvija na obe razine, jednoj unutar samih sećanja, i drugoj, koja se odvija u sadašnjosti.

Kada smo već kod same priče, ona na prvi pogled ne deluje preterano interesantno, mada ako se dobro udubite i kada počnete da hvatate konce postaje jedan od glavnih pokretačkih motiva da završite igru. Veoma pametno smišljena priča razvija se u jednu još kompleksniju. Tok priče će se razmotavati u vidu skriptovanih dijaloga, ali i u vidu istraživanja, koje vrši Dezmond dok je u zatočeništvu. Koliko ćete shvatiti fabulu zavisiće i od vas samih i od vaše uspešnosti u traženju sitnih detalja. Igru možete završiti a da skoro ne spoznate celu priču, koja se krije tu negde, mada je veoma zanimljivije truditi se saznati što više i udubiti se u nju. Atmosfera generisana fabulom je veoma dobra i drži igrača ispred monitora računara, u želji da spozna što više što pre.

Igra se najvećim delom događa u jednom od tri istorijska grada iz vremena Krstaških ratova – Jerusalimu, Damasku i Akri. Svaki od ovih gradova podeljen je na tri celine, koje ćete posećivati kako budete napredovali kroz igru. Prostom matematikom dolazi se do broja od devet celina, što se podudara sa brojem žrtava, koje se nalaze na Altairovoj listi za eliminaciju. Pre odlaska u “lov” na svaku od žrtava moraćete da posetite još jednu lokaciju. Reč je o Masyaf-u, tvrđavi u kojoj je smešten štab asasina i u kojoj ćete od vođe creed-a dobijati uputstva o svakoj sledećoj žrtvi. Ono što ističe Assassin’s Creed u najvećoj meri je veoma izražena fluidnost gameplay-a. Procedura se sastoji od niza mini-misija koje morate obaviti kako bi vam u birou dali dozvolu da izvršite ubistvo. Za razliku od verzije za konzole, PC igrači imaju veći izbor mini-misija, pošto su dodate još četiri vrste zadataka. Ono što je svakako najvažniji deo je da se popnete od određenih visokih zgrada kako bi osmotrili okolinu. Pomenom penjanja dolazimo do najsvetlije tačke u celoj igri – slobodi kretanja. Bukvalno ceo grad je vama na raspolaganju i bukvalno se na svaku građevinu u gradu možete popeti. Ono za šta programerima treba uputiti najveće pohvale je to što se taj ceo proces nimalo se ne čini izveštačenim.

Najbitniji deo igre kreće kada u birou dobijete dozvolu da “smaknete” žrtvu. Za svaku pojedinačnu žrtvu postoji sijaset načina na koje im možete prići i eliminisati ih. Na vama je da isplanirate svaki svoj korak, rutu za bekstvo i po mogućnosti i rezervni plan ako prvobitni ne uspe. Broj kombinacija je zaista velik, a u zavisnosti od ličnih afiniteta igrač bira kako će prići cilju, kojim oružjem će izvršiti zadatak i kojim će putem pobeći. Izbor oružja nije velik, ali je sasvim dovoljan. Za protivnike, koji se nalaze na distanci koriste se bacajući noževi, dok za blisku borbu postoje dve vrste naoružanja: nož, koji je slabiji, ali daleko agilniji, i mač sa kojim ćete zadavati jake udarce, ali ćete biti manje pokretljivi. Najvažnije oružje je svakako skriveno sečivo, koje se nalazi u rukavu, i koje je prepoznatljiv znak svakog asasina.

Ono što kvari gameplay u najvećoj meri su propusti u AI kodu protivnika. Često će se dešavati da budu pod uzbunom, iako nema nikakvog očiglednog razloga za to. Zbog toga će vam biti teško da izvedete tiho ubistvo a da pre toga ne morate da se borite protiv horde neprijatelja. Sa druge strane, dešavaće se da pred očima stražara ubijete nevinog prolaznika, a oni neće mrdnuti ni da izvide situaciju. Iako ovakve situacije nisu česte, one mogu iznervirati igrača i ponekad ubiti već pominjanu fluidnost gameplay-a. Izuzev ovih, programerima se može uputiti i zamerka na previše jednostavan sistem borbe, tako da vam neće biti problem da poubijate i po dvadesetak protivnika a da pri tome ostanete potpuno nepovređeni.

Igru pokreće zaista moćan i prelep endžin nazvan Scimitar. Tehnička strana igre spada u sam vrh onoga što industrija zabavnog softvera ima danas da ponudi. Sa vizuelnog aspekta, Assassin’s Creed prosto pleni lepotom u svakom pogledu. Detaljnost tekstura i kvalitet velikog broja specijalnih efekata jedva da zaostaju za onima viđenim u monstrumu kao što je Crysis. Ono što igru najviše izdvaja je, svakako, nivo detalja svake pojedinačne scene. Animacija Altaira, kao i svih ostalih likova u igri je veoma tečna i deluje prirodno. Pogledi sa visokih kula, crkvi, džamija i drugih sličnih objekata su zaista upečatljivi. Treba istaći i to da je svaki grad modeliran na osnovu istorijskih podataka, kao i to da odiše jedinstvenih šmekom. Tako, na primer, Akru karakteriše tipičan hladan ambijent, kao i prepoznatljiv evropski arhitektonski stil srednjeg veka. Kada se sve sabere i oduzme, grafika zaista predstavlja izuzetno svetlu tačku u celoj igri, ali i u celoj industriji igara.

Hardverska zahtevnost nije nepojmljiva, ako se uzme u obzir raskoš sa kojom igra raspolaže. Za pristojan frejmrejt u nekim normalnim rezolucijama biće vam dovoljan računar iz više srednje klase. Za potpuni užitak treba dosta jači računar. Ipak, čini se da su programeri dosta dobro optimizovali igru, tako da će ona sasvim korektno raditi sa najvišim podešavanjima ako posedujete računar približnih specifikacija preporučene konfiguracije. Jedina ozbiljnija zamerka na vizuelni deo može se uputiti na to što igra podržava samo 16:9 rezolucije, dok će u ostalim biti primetne crne trake na krajevima ekrana.

Zvučna podloga je na nivou grafičke. Kompozitorima i izvođačima treba odati počast zbog kvaliteta muzike, koja odlično dočarava ambijent svakog pojedinačnog grada, prati atmosferu i dešavanja na ekranu. Na primer, dok budete provodili vreme u Jerusalimu, muzika će biti više istočnjačka, dok u Akri preovladavaju evropski ritmovi i tonovi. Zvučni efekti su takođe veoma dobri. Zvuk mačeva prilikom borbe, zvonjava crkava i svi ostali su jasni i visokokvalitetni. Glasovna gluma u maloj meri zaostaje za ambijentalnim zvukovima, iako sama po sebi nije loša. Glasovi prolaznika, stražara, kao i glasnogovornika razlikovaće se u zavisnosti od grada u kojem se u tom trenutku nalazite i sve je to istorijski tačno. U Akri će preovlađivati nemački, francuski i engleski jezik i akcenti, dok će u druga dva grada preovlađivati engleski jezik sa arapskim akcentom.

Činjenica je da Assassin’s Creed ima nekoliko propusta koji, doduše, mnogo ne umanjuju njegov kvalitet, ali smanjuju ukupan dojam. Igra je imala potencijal da uđe u veoma mali krug legendarnih igara. Daleko od toga da je Assassin’s Creed loš. Baš naprotiv, vrlo je dobar i pružiće vam sate kvalitetne zabave. Ostaje žal što određeni segmenti nisu bolje realizovani, no po svemu sudeći, razvojni tim će imati najmanje još jednu šansu da to i uradi, pošto kraj ostavlja priču nezavršenom i igru nekompletnom. Nadamo se da će kreatori izvući pouke iz ovog dela i da će drugi deo biti kvalitetniji u svakom pogledu. Do tada, možemo samo da čekamo i da uživamo u čarima ove igre jer ih ona svakako poseduje.

Ime igre: Assassin’s Creed
Žanr igre: Stealth Action
Razvojni tim: UbiSoft Montreal
Izdavač: UbiSoft
Datum izlaska: 11. april 2008.
Veličina: 2 DVD
Screenshot-ovi: Assassin’s Creed
Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 3GHz ili AMD ekvivalent
RAM: 1 GB
VGA: GeForce 6600 ili Radeon X1600, 256 MB

Preporučena konfiguracija:
CPU: AMD AthlonX2 4800+ ili Intel Core 2 Duo E6600
RAM: 2GB
VGA: GeForce 8800 GT ili ekvivalent

Ocene:
Grafika: 91
Zvuk: 86
Igrivost: 85
87/100 Impresivno

+ Tečan gameplay, predivna grafika
– Povremeni problemi oko AI-a protivnika