Alone in the Dark opis

Edvard Karnbi (Edward Carnby) po peti put ponavlja svoju ulogu u serijalu Alone in the Dark, čiji je prvi deo izašao pre više od 15 godina i slobodno se može reći da je osnovao žanr survival horror igara. Petnaest godina i četiri igre pozamašan su staž, a kako je na Edvarda sve to uticalo i da li ga je vreme pregazilo, upravo ćemo otkriti.

Ništa bez klišea

Ako ste davne 1992. godine igrali igre, onda vam je Alone in the Dark verovatno poznat kao za svoje vreme revolucionarna igra. Bez obzira što su prve tri koristile isti engine i istu poligonalnu grafiku, pojam survival horror tada još nije postojao i Edvard Karnbi je za kratko vreme postao kultni lik, na koga su se kasnije ugledali glavni likovi igara kao što je Resident Evil. Drugim rečima, svojeručno je pokrenuo potpuno novi žanr u kojem je glavni cilj preživljavanje koristeći sva raspoloživa sredstva, a peti nastavak serijala akcenat stavlja na upravo taj elemenat žanra – preživljavanje.

Kao i kod prethodnih igara, i ovaj put je igrač u ulozi Karnbija. Početak prikazuje kako se on budi na nepoznatom mestu, vezan za stolicu, i prva stvar koju vidi jeste kako dvojica pokušavaju da nateraju trećeg, starijeg čoveka da počne da priča. Čim primete da se Edvard probudio, svu pažnju posvećuju njemu, ali samo na kratko – zgrada u kojoj se nalaze ubrzo počinje da se ruši i pojavljuju se procepi u zidovima koji gutaju ljude i lome sve pred sobom, o mutiranim čudovištima da i ne pričamo. Da sve bude još gore, Edvard se ne seća ničega iz svoje prošlosti: ime, zanimanje, kako je dospeo u tu zgradu, pitanja koja mu se postavljaju – sve mu je apsolutno nepoznato. Bez naoružanja i sećanja ostaje sam samcijat u zgradi prepunoj natprirodnih sila i prvo kreće u spasavanje sopstvenog života, da bi na kraju spasio svet od potpunog uništenja i još jednom bio proglašen za heroja dana. Nema šta, autori pozadinske priče su se svojski potrudili da izmisle nešto što nikome ne bi palo na pamet.

Bilo kako bilo, Karnbi je običan čovek u farmerkama i kožnoj jakni koji se sticajem okolnosti našao u ulozi (privremeno) usamljenog heroja protiv hordi monstruma, što će mu tokom igre i te kako biti hendikep. Jedino "normalno" oružje mu je običan pištolj sa vrlo ograničenom municijom, pa se najvećim delom morate opredeliti za hladna oružja kako biste što više štedeli metke. Usput možete sakupiti i sa sobom poneti raznorazne komade vaše okoline: šipke, lopate, grabulje, macole, komade drvene ograde – sve se to može iskoristiti za mlaćenje neprijatelja, ali ne i za ubijanje. Najčešći protivnici biće vam malopre spomenuti zombiji (doduše, tehnički nisu zombiji, ali se tako ponašaju, pa ćemo ih radi jednostavnosti tako zvati), koji se mogu usmrtiti jedino pomoću vatre. Umlatili ste zombija lopatom i mislite da ste ga se otarasili? Ne baš. Morate ga dovesti u kontakt sa vatrom da biste ga trajno eliminisali. Ovo se odnosi samo na zombije, svi ostali protivnici pokleknuće posle par dobro naciljanih pucnjeva ili oštrih zamaha hladnim oružjem. Sa jedne strane, deluje kao nešto što bi dosadilo posle par ponavljanja, a ponekad verovatno i hoće, jer ste u nekim delovima igre prisiljeni da tamanite zombije jednog za drugim, dok ćete druge deonice preći maltene bez konflikata.

Kombinacije

Nego, da preskočimo opisivanje delova mehanike koje su uobičajene za ovaj tip igara i usredsredimo se na ono što Alone in the Dark izdvaja od konkurencije. Prvo i najbitnije jeste sistem inventara i brojne mogućnosti kombinovanja raznih predmeta koje nalazite usput. Verujem da ste o ovome čitali ranije i da ste manje-više upućeni kako su autori rešili ovaj aspekt igre. Budući da Karnbi ne nosi sa sobom oveći kofer ili putnu torbu, njegov inventar je ograničen na to što može da strpa u jaknu. Tamo gde, na primer, Resident Evil ograničava inventar putem kockica i ostavlja igračima da rasporede predmete za što efikasnije iskorišćavanje prostora, u slučaju ove igre to je urađeno na sličan, ali malo drugačiji način. Karnbi u svojoj jakni ima određeni broj mesta sa leve i desne strane i dodatna dva u sredini za pištolj i baterijsku lampu. Sva mesta osim ta dva su slobodna i u njih možete stavljati po jedan predmet kako vama odgovara, a jedino ograničenje jeste podela predmeta u dve grupe: sa leve strane jakne možete čuvati samolepljivu traku, upaljač, nož, gazu, municiju, baterije za lampu i slično, dok je desna rezervisana za flaše sa eksplozivnom tekućinom (alkohol), kesice krvi i sprejeve za prvu pomoć. Dobra ideja i originalno rešenje, kažete? To nije sve.

Glavna novina vezana za inventar jeste mogućnost kombinovanja predmeta međusobno i sa okolinom, što rezultuje, na primer, samolepljivom flašom koju bacite na neprijatelja, pa je upucate kada se pokretni eksploziv dovoljno približi ostalima, ili bušenjem samolepljive kese krvi, koju bacate na pokretni predmet (štand za kokice, recimo) i odvraćante pažnju sa sebe. Kombinovanje se može vršiti i van inventara, pa tako možete staviti upaljač u jednu ruku, a flašu sa alkoholom ili benzinom u drugu, prosuti malo iz flaše i napraviti trag koji sa bezbedne razdaljine zapalite i zadovoljno se cerite dok gledate kako se tela razleću usled eksplozije (pod uslovom da ste trag doveli do, recimo, automobila). Kombinacija ima relativno puno, što vam daje više potencijalnih rešenja za jednu situaciju. Pošto je inventar ograničen na tek par mesta, najverovatnije ćete u najvećem broju slučajeva odustati od raznoraznih egzibicija i osloniti se na pištolj (ili još bolje, na hladno oružje), jer vam u obaveznu opremu spadaju meci, baterije, gaza i bar jedan sprej za prvu pomoć, što vam ostavlja jako malo mesta za manje potrebne stvari. Još jedna stvar što se inventara tiče jeste da se igra ne pauzira dok vi odlučujete šta da uzmete u ruke, čime su autori hteli da dočaraju napetu atmosferu i donošenje odluka pod pritiskom, a na vama je da ocenite da li ćete ovo okarakterisati kao prednost ili manu.

Revolucionarno u pokušaju

Osim inventara, ostatak igre je ostao neizmenjen u odnosu na bilo kog drugog predstavnika survival horror žanra. Pogled je iz trećeg ili prvog lica (opet, kao kod Resident Evil 4) i može se menjati u svakom trenutku, osim u nekim slučajevima (penjanje po konopcu ili neke od akcionih deonica, na primer). Edvard je osetno okretniji kad igrate iz prvog lica, a to, zajedno sa činjenicom da je ciljanje pištoljem uvek iz prvog, daje ubedljivu prednost nad pogledom iz trećeg lica. Doduše, i pogled iza ramena ima svoju prednost; bacanje eksplozivnih flaša ili svetlećih štapova (glowsticks) rešeno je prilično efikasno. Dugme za bacanje prikazuje putanju bačenog predmeta, a u slučaju flaše vreme se usporava posle bacanja da biste mogli da je upucate tačno u onom momentu kad je najbliže cilju.

Automobili su prisutni, dosta pojednostavljuju prelaženje velikih razdaljina i često ćete ih koristiti s obzirom da je Central Park ogroman. Nažalost, dovode nas i do prve mane igre. Fizika automobila je realizovana, blago rečeno, užasno. Uzimajući u obzir prethodno iskustvo Eden Games-a koje se sastoji isključivo od simulacija vožnji (V-Rally, NFS: Porsche Unleashed, Test Drive Unlimited), krajnje je čudno da Alone in the Dark razočara baš u momentima kada vozite automobil. Ubrzanje je nerealno, deformacija vozila je prisutna, ali u jako rudimentarnom obliku, zakucavanje u najmanji kamenčić može da dovede do nekontrolisanog sletanja sa puta, ponašanje vozila je najbliže kadi na četiri točka…kao što sam rekao, užasno. Engine igre zna da iznenadi i u drugim momentima, tako da ne treba uopšte da vas začudi ako vidite konopac koji se nekontrolisano batrga čime penjanje uz njega čini skoro nemogućim, ako naletite na nevidljivi zid, ili ako Edvard iz čista mira baci letvu iz ruke.

Svi navedeni propusti kvare ukupan doživljaj i neizbežno dovode do utiska da su autori imali vrlo dobre ideje, ali su na kraju odlučili da igru zbrzaju da bi se što pre pojavila u prodaji. Sistem inventara i kombinovanje predmeta, podela na epizode sa mogućnošću preskakanja pojedinačnih delova, interaktivnost sa okolinom – sve su to stavke koji su potencijalni kandidati za prednosti igre, ali zbog nespretnog realizovanja mali broj njih se iskreno može nazvati dobrim. Doduše, moguće da je krivac upravo izdavačka kuća Atari, za koju se vrlo dobro zna da je u finansijskim poteškoćama i da Alone in the Dark može biti poslednji naslov u kojem će se pojaviti njihov logo. Tvrditi da igru apsolutno vredi ili nimalo ne vredi igrati je nemoguće – u jednom momentu će vas oduševiti, a odmah u sledećem ćete hteti da je ugasite od frustracije. Bez obzira da li ste igrali prethodne delove, ovaj peti i verovatno poslednji nastavak serijala svakako probajte, ali ne očekujte igru koja će vas raspametiti i ostaviti prijatan i ispunjavajuć osećaj.

Naziv igre: Alone in the Dark
Žanr igre: survival horror
Razvojni tim: Eden Games
Izdavač: Atari
Datum izlaska: 20. jun 2008.
Veličina: 1 DVD
Screenshot-ovi: Alone in the Dark
Diskutujte o igri i opisu na forumu.

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium D 2.6 GHz ili AMD ekvivalent
RAM: 1 GB
VGA: nVidia GeForce 7800 GTX / ATI Radeon X1650 XT
Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo 2.2 GHz ili AMD ekvivalent
RAM: 2 GB
VGA: nVidia GeForce 8800 GTS / ATI Radeon HD 3850

Ocene:
Grafika: 80
Zvuk: 73
Igrivost: 70
72/100 Solidno

+ Sistem inventara i kombinovanje predmeta
– Vozila, nespretno realizovanje inače dobrih ideja, nedovršenost

Silard Šimon

Published: July 26, 2008

Alone in the Dark opis

Popularno na PCigre.com

Cancel reply