Alan Wake opis

Sećate li se kako je Alan Wake prvobitno bio zamišljen?! Pisali smo to u najavi pre mnogo godina. Da, prvobitno je to trebalo da bude open-world igra smeštena u čudan gradić Bright Falls, koju su krasile fenomenalne tehničke karakteristike (za to vreme svakako je bila jedna od najlepših igara u izradi). Bilo je tu priča o Windows Vista ekskluzivnosti, i obećana nam je prica koja bi nas ostavila duboko u stadijumu razmišljanja. Međutim kako su godine prolazile, igra je bila sve manje medijski eksponirana i dugo se nije ni znalo kako napreduje projekat.

Ovo zatišje je trajalo sve do sredine 2009. godine, kada je gaming zajednica najzad saznala da se od open-world pristupa potpuno odustalo i da je koncept promenjen u linearnu story driven survival avanturu. Uzimajući u obzir istorijat Remedy-jevih igara (za one koji ne znaju, to su ljudi koji su nam podarili oba nastavka Max Payne-a) ova vest nije prihvaćena loše, no jedna druga vest je naišla na veliku osudu PC gaming zajednice – Alan Wake je „preko noći“ postala Xbox360-only igra. Mnogo besnih igrača je (sa punim pravom) napravilo omanju revoluciju na Internetu razočarani, pre svega, činjenicom da su „izigrani“ od strane Microsofta da kupe njihov (solidno loš) operativni sistem Windows Vista. No, kao što to obično i biva, reči igraca imaju jako malog uticaja na velike igrače u oblasti zabavnog software-a, tako da se od PC verzije potpuno odustalo. Igra je u maju 2010. godine najzad došla u ruke igrača i posle nekog vremena pala u zaborav…

Pitate se, zašto se sada osvrcemo na sva ova dešavanja?! Posle skoro pune dve godine od objavljivanja igre za konzole, Remedy je uz veliko oduševljenje PC igracke zajendice odlucio da igru portuje na svima nam omiljenu platformu. Da li je ovo samo još jedan nacin da se od igraca izvuku dodatna finansijska sredstva ili je u pitanju „punokrvna“ PC igra?! Odgovori slede.

Miran gradić na obali jezera, ili ne?!

Što se sadžaja tice igra je 1:1 port onoga što je vec objavljeno za konzole, tacnije ništa novog sadržaja necete videti u PC verziji. Vi ste Alan Wake, prilicno uspešan pisac psiholoških triler romana koji je udario u kreativnu blokadu i koji vec godinama nije ništa napisao. U nadi da ce promena ambijenta doneti nekog pomaka, Alan i njegova žena Alice odlucuju da odu na odmor u mali i tihi gradic Bright Falls.

U teoriji sve deluje idilicno – gradic na obali jezera, okružen planinama sa gustim cetinarskim šumama je kao stvoren da se covek odmori od užurbanog života i da „napuni baterije“. Medutim, jedno je teorija a nešto sasvim drugo praksa. Vec na samom pocetku shvatate da nije sve tako lepo kao što se cini i da se u gradicu vec godinama dešavaju veoma cudne stvari. Pocetni zamajac price je nestanak Alanove žene iz kucice na ostrvu, koje se nalazi na sred jezera. Da stvar bude cudnija, Alan se ne seca cele jedne nedelje neposredno posle nestanka njegove žene, a ostrvo i kucica u koju su se Alan i Alice smestili su, po recima starosedeoca Bright Fallsa potonuli pre više od trideset godina.

Potpuno zbunjen ovim dešavanjima igrac, odnosno Alan, krece u avanturu sa ciljem da pre svega pronade svoju voljenu ženu, ne sluteci kakve ce sve misterije otkriti tokom svoje avanture.

Kao što smo vec rekli, od open-world pristupa se odustalo i napravljen je novi linearni koncept. Igra je koncpiriana kao mini serija od nekoliko epizoda, gde ce vas pre pocetka svake sledece epizode sacekati mali uvod (Previously on Alan Wake) u kojem ce vam biti objašnjeno šta je sve prethodilo situaciji u kojoj se trenutno nalazite – relativno zanimljiv nacin pripovedanja, do sada retko korišcen u igrama.

In Darkness – Fight with light

Žanrovksa klasifikacija ove igre je prilicno nezahvalan poduhvat. Iako je u osnovi ovo TPS, može se reci da je i survival horror. Igrac kontroliše Alana iz treceg lica, odnosno kamera se nalazi iza njegovih leda. Gameplay se satoji iz niza obracuna sa protivnicima koji su zaposednuti mracnom silom. Ono što izdvaja ovu igru od klasicnog TPS-a je mehanika likvidacije protivnika. Ne možete samo ispaliti nekoliko metaka u protivnika i nastaviti dalje. Naime, svaki protivnik je zašticen tamnom silom, a tamu je jedino moguce uništiti svetlošcu. Tu na scenu stupaju izvori svetlosti, konkretno baterijska lampa, signalne rakete i flashbang granate ili bilo šta slicno u vašem okruženju. Pre nego što možete da upucate protivnika, prvo morate da “isterate” tamu iz njega, a to cete uciniti tako što cete uperiti lampu u njega sve dok je tama u njemu prisutna. Tek tada možete koristiti pištolj ili puške za likvidaciju protivnika.

Sveprisutan motiv u igri je obracun svetla i tame, tako da ce vam svetlost biti najbolji prijatelj, jer ce vas štititi od napada protivnika i dopunjavati vam nivo healtha. Upravo zbog toga cete morati voditi racuna o još jednom resursu, osim municije, a to su kolicina baterija koje koristite. Da li cete pobeci od protivnika, ili cete se suprotstaviti i prilikom obracuna istrošiti poslednje dve baterije koje imate?!

Manje zamerke na gameplay mogu biti upucene na repetativnost obracuna sa Taken-ima (tako se nazivaju protivnici koje je zaposela mracna sila), mada kasnije varijacije protivnika donekle popravljaju situaciju.

Tokom cele igre nailazicete i na stranice knjige, ciji je autor upravo Alan. On se ne seca da je pisao ovu knjigu, a da stvari budu još cudnije, ono što piše na stranicama ima tendenciju da se realizuje i u stvarnom svetu, pre ili kasnije. Sve ovo daje veoma specificnu draž, da vi u stvari znate šta ce se desiti u daljem toku igre, ali ne znate tacno kada ni gde, pa cete biti na konstantom operezu i u iscekivanju. Cudan je osecaj kada procitate da ce vas, na primer napasti bager, a vi se u tom trenutku nalazite na stovarištu sa nekolicinom bagera. Cesto ce vam kroz glavu prolaziti:

“Koji bager ce napasti, da li ovaj ili onaj? A možda nece ovde, možda ce u sledecoj epizodi. Cek, šta se to malopre culo?! Da li je to došlo iz pravca onog tamo bagera?! Bolje da ne proveravam.”

Atmosfera je ovim potezom dignuta na veoma visok nivo, uvek ste u nekom iscekivanju, uvek u strepnji, nikada opušteni.

Za ljubitelje igranja u društvu sledi jedno malo razocarenje – igra je potpuno orjentisana na singleplayer i ne postoji nikakav nacin igranja u društvu. To u osnovi nije i ne može biti zamerka, pošto ne postoji smislen nacin da se u ovu igru ubaci bilo kakav vid multiplayer komponente.

Uživanje za čula

Sa tehnicke strane se odmah može primetiti da je Remedy uložio veliki trud u adaptiranje igre za PC. Sve ono što krasi kvalitetnu PC igru je prisutno, od podešavanja rezolucije, detaljnosti tekstura, nivoa detalja, AA i AF filtera, pa sve do sitnica koje PC igraci izuzetno cene kao što su podešavanja FOV-a (Field of View) i optimizacija kontrola za igranje pomocu miša i tastature.

Nikako se ne može reći da je ovo na brzinu sklepan port verzije za konzole. Celokupan vizelni dojam je veoma pozitivan, pre svega se ovo odnosi na igru svetlosti i senki, odnosno na kvalitet sencenja u igri. Mora se, ipak, reci da su modeli malo lošijeg kvaliteta i da im definitivno fali nekolicina poligona više, kao i facijalna animacija, koja je mogla biti daleko bolja (možda smo postali previše razmaženi posle L.A. Noire-a).

Za audio aspekt igre sa druge strane ne postoje apsolutno nikakve zamerke. Ambijentalni zvukovi u mnogome podižu atmosferu kada se nadete u šumi sa veoma malim zalihama municije i baterija (pogotovo ako imate 5.1 sistem zvucnika). Šum lišca koji se njišu pod uticajem vetra, žubor udaljenog potoka, krckanje tla pod nogama dok prolazite kroz novu deonicu stvaraju zaista napete situacije kada više osluškujete oko sebe nego što vizeulno obracate pažnju na moguce napade neprijatelja.
Glasovna gluma je takode zadovoljavajuceg kvaliteta. Ovo se pre svega odnosi na Alanove monologe, koje cete cesto slušati. Orkestralna muzika koja je prisutna u nekim sekcijama igre se savršeno uklapa u mracnu atmosferu Bright Falls-a, a Finski bend Poets of The Fall su i u ovoj Remedy igri napravili dve eksluzivne rock pesme (možete ih se setiti iz odjavne špice Max Payne 2 igre).

Utisak

Kada se sve sabere, slobodno možemo reci da nas Remedy nije izneverio. Iako je prilicno vremena prošlo od premijere igre na Xbox 360, celokupni utisak je da ovo definitivno nije samo jeftin i na brzinu sklepan port da bi se izvukao još koji evro od igraca. Evidentna je kolicina uloženog truda u ovaj proizvod, pocevši od optimizacije i prilagodivanju PC platformi, pa preko oba DLC-a koji dolaze u paketu sa osnovnom igrom i na kraju cena, koja je prilicno niža od standardne cene za AAA naslove.

Ako ste u mogućnosti, naša je preporuka da kupite ovu igru i uživate u njoj. Malo monotona izvedba je ipak potpuno potisnuta kvalitetnom i intrigantnom pričom i odličnom atmosferom, koja vuče igrače da nastave dalje dok ne dođu do kraja. A onda… pa dodite do kraja i saznajte šta onda.

Info box

Naziv igre: Alan Wake
Platforme: PC, Xbox 360
Žanr: TPS (Pucacina iz treceg lica), avantura
Razvojni tim: Remedy Entertainment
Izdavac: Remedy Entertainment
Datum izlaska: 16.2.2012. (za PC)
Screenshotovi: Alan Wake screenshots
Diskutujte o igri i opisu na forumu: Alan Wake – PC Igre Forum

Sistemski zahtevi

Minimalna konfiguracija:
* OS: Windows Vista or Windows 7
* CPU: AMD: Athlon X2 2.8GHz / Intel: Core 2 Duo 2GHz
* RAM: 2 GB
* HDD: 8 GB free disk space
* Graphics: 512MB Graphics Memory
* Sound Card: DirectX 9 Compatible
* DirectX: 10