Age of Conan – Hyborian Adventures opis

Age of Conan: Hyborian Adventures je poslednjih nekoliko meseci okupirala pažnju igračke javnosti, pre svega zbog agresivne, ali odlično izvedene marketinške kampanje i konfuzije oko beta testa. Protekla dva i po meseca razbuktala su strasti u mnogim MMORPG fanovima – Funcom nije ispunio sva obećanja i igra je izašla praktično nezavršena, a njen izuzetan potencijal i očigledne mane izazvale su podelu u njenoj igračkoj populaciji.

Kao preslikana sa stranica romana (Robert E. Howard) i stripova (John Buscema, Alfredo Alcala), ova digitalna verzija brutalnog i dekadentnog sveta probudiće u vama onaj isti osećaj kao kad ste prvi put čitali o Konanu, mameći vas da se upustite u avanturu i proverite kako biste se snašli u ulozi nekog egzotičnog heroja. Borićete se protiv pirata i bandita, divljih plemena Pikta, prastarih demona i sveštenika koji im se klanjaju, suočiti se sa Jetijima u snežnim planinama, braniti Simeriju od najezde Vanira i, uopšteno gledano, spasiti svaku kidnapovanu devojku, pronaći sve izgubljene izvidnice, uništiti neprijateljsku vojsku i osloboditi svet svakojakog zla. Činjenica je da će vaš neustrašivi heroj često morati da se bavi i ne tako herojskim poslom, da bude potrčko koji prenosi poruke s jednog na drugi kraj sveta, skuplja biljke za razne recepte ili lovi divlje životinje, ali pretpostavljamo da svakom junaku treba malo odmora.

Grad Tortage je prvi s kojim se susrećete nakon brodoloma koji vas je spasio od ropstva i služi kao svojevrsni tutorijal na početku igre. U njemu postaje očigledno da vaša budućnost zavisi od toga koliko ste spremni da učinite za druge, koji će za izvršenu misiju zahvaliti novcem, opremom ili oružjem, ali i otkriti bitne informacije. Ono što Tortage čini najzanimljivijim delom igre je jaka narativna struktura koja se proteže u kombinaciji noćnih misija kada vaš lik samostalno, u linearnom singleplayer-u, prati svoj sudbinu, i dnevnih pustolovina kada se pridružuje ostalim igračima u nelinearnom multiplayer-u. Dok ne završite sudbinsku liniju noćnih misija i ne dostignete 20. nivo nema izlaza iz Tortage i njegove okoline. Međutim, na vama je kako ćete kombinovati dnevne i noćne misije jer je prelaz između njih jednostavan i možete ga izvesti u bilo kom trenutku. NPC-ovi su živopisni i autentični, njihove priče zanimljive, glasovna gluma odlična, a misije na koje vas šalju su mešavina trivijalnih i herojskih. Većina su lako izvodljive i solo, što čini da igra podseća više na singleplayer RPG nego na MMORPG, dok pojedine zahtevaju da uz sebe imate dobro sastavljeni tim sa bar jednim likom iz neke vojničke klase i sveštenikom koji može da leči. Priča o svrgavanju sa vlasti korumpiranog vladara, ruševine prepune Pikta i demonskih slepih miševa, egzotično ostrvo puno opasnosti, prizor ritualnog žrtvovanja na vrhu vulkana… sve ovo deluje veoma impresivno. Dodajte tome da postoje male, ali osvežavajuće i dobrodošle razlike u quest-ovima koje dobijate kad igrate kao neka druga klasa, pa će Barbarian recimo morati da spasava otrovano dete iz ruku njegovih otmičara, dok će Tempest of Seth od NPC-a čuti da je dete spaseno i poći na misiju da skupi sastojke za napitak koji će ga izlečiti.

Prvo putovanje brodom van Tortage dovešće vas u vašu rodnu zemlju, što znači da ćete put završiti u Simeriji, Akviloniji ili Stigiji, zavisno od izbora koji ste napravili pri kreiranju lika. Simerija je planinska zemlja, uglavnom prekrivena snegom, gde po selima žive plemena nalik onome iz kakvog potiče Konan. Najezda Vanira izazvala je borbe na samim kapijama simerijskih naseobina, ostavljajući leševe, spaljene kuće, ali i glave vanirskih vojskovođa nabijene na kolac. Akvilonija je civilizovana, a njen glavni grad, Old Tarantia, prestonica je od belog kamena sa građevinama nalik onima iz antičke Grčke. Na ulicama ćete naći učene ljude, trgovce i plemstvo, ali već zalaženje u najprestižniji deo grada otkriva vam strašnu istinu o neprijateljskoj vojsci koja okupira dvorac kralja Konana. Stigija je pustinjska zemlja, nalik staroegipatskoj civilizaciji, a njeno stanovništvo se najčešće opredeljuje za profesiju trgovca ili posvećuje svoj život proučavanju magije. Razbojnici i pirati nisu jedine opasnosti: stara piramida, mistični crni dvorac i obližnja oaza kriju mnogo jače neprijatelje.

Role-playing i quest-ovi

Prvi razgovor sa NPC-om van Tortage doživećete kao da ste iznenada ogluveli – za razliku od pričljivih stanovnika Tortage, ostali Hiborijanci će samo gestikulirati i povremeno nezadovoljno stenjati, ali neće izgovoriti ni jednu jedinu reč. Moć govora zadržali su samo NPC-ovi vezani za sudbinski quest, koji ćete sada nastavljati tek na svakih 10 ili 20 nivoa. Pored toga, većina NPC-ova jednostavno ne radi ništa već samo stoji u mestu (ako ne računamo vojnike koji patroliraju ili ispaljuju strele u metu), osim ako se neprijatelji ne približe. U Tortage smo videli NPC-ove koji su s vama išli u borbu, ali nadalje toga nema. Veliki simerijski vojskovođa poslaće vas samog u bitku protiv čitave armije Vanira, ali varvari neće krenuti u napad sa vama. Pokušaji oživljavanja ovog prilično statičnog sveta očigledni su u komičnoj animaciji pijanih mornara, koji će teturajući se napustiti obližnju krčmu da bi obavili svoje fiziološke potrebe preko puta na pristaništu, kao i pasa koji nestašno jure za mačkama na ulicama. Međutim, očigledno da razvojni tim nije imao dovoljno entuzijazma da sa ovim “oživljavanjem” nastavi. Ni neprijatelji nisu mnogo živahniji, uglavnom samo sede pored vatre, stoje ili patroliraju sve dok vas ne ugledaju i krenu u napad. Nažalost, AI ni ovako ne funkcioniše dobro: vaš napad sa daljine strelama ili magijom ponekad će uzbuniti samo jednog od protivnika, dok će ostali mirno stajati, a nekad će povući čitav čopor njih da napadnu odjednom. Pošto se quest-ovi prečesto ponavljaju i svode na to da nekog spasite, pronađete, ubijete ili nešto nekom odnesete, posle izvesnog vremena uhvatićete sebe kako više ne čitate šta “izgovaraju” NPC-ovi, već samo prihvatate svaki ne razmišljajući, a zatim jurite ka znaku X na mapi koji označava vaš cilj. Kada nabavite konja ova jurnjava postaje još očiglednija i tek negde nakon 40. nivoa shvatite da više nije bitno koga ubijate ili spasavate, a prelepe planinske vence, šume i pustinjske oaze i ne primetite jer ste skoncentrisani na strelicu i žuto X na minimapi. Ovo i nije toliko strašno koliko činjenica da posle dostizanja 80. nivoa više nema sadržaja, tj. nema quest-ova, a do njega se pri ležernom igranju može doći za mesec dana ako ste upoznati sa igrom. Ostaju vam raid-ovi i PvP, a sve ostalo će morati da sačeka dok Funcom ne bude spreman da implementira dodatni sadržaj.

I sami quest-ovi su imali mnogo grešaka. Pojedini nisu dozvoljavali respawn-ovanje pojedinih boss-ova toliko dugo da se dešavalo da završite sa eliminisanjem svih protivnika (recimo u piramidi), a ne možete da se suočite sa konačnim boss-om jer njega nema satima. Takođe se dešavalo da boss nestane u toku borbe pa quest ne možete da završite, mada i njegovo ubijanje nekad nije update-ovalo quest, pa niste mogli da se javite onom ko vam ga je dao i primite nagradu. Neki bitan quest item ponekad jednostavno nestane iz inventara ili ga od NPC-a uopšte ne dobijete, a nekad vas NPC-ovi ponovo šalju na istu, već završenu misiju. Dodatne probleme stvarala je ograničenost broja questova koje možete da preduzmete što vam ograničava kretanje na regiju u kojoj ste preuzeli većinu njih i sprečava vas da se pridružite svojim prijateljima na misiji u drugim provincijama.

Odeća i oklopi koje nosite izgledaju gotovo isto sve vreme. Često se samo odbrambena svojstva menjaju (i to u promilima ili jedva koji procenat) a izgled ostaje isti, što stvara sasvim suprotnu situaciju od one koju je Funcom želeo da postigne dajući igraču priliku da sam osmisli izgled svog lika menjajući mu karakteristike do sitnih detalja. Oružje, oklopi i dragocenosti koje ćete dobiti ubijanjem teških protivnika ni izbliza nisu vredni uloženog truda kada je u pitanju njihova vrednost u novcu, a ako ste u timu može se desiti da bukvalno ništa vredno ne dobijete.

Borba

Sam sistem borbe deluje sveže i drugačije, a direkciona borba je napredak u pozitivnom pravcu, mada ubrzo postaje jasno da su implementirani kombo potezi vezani za melee klase, dok će se one orijentisane na magiju i dalje boriti na najjednostavniji način: klikom miša na ikonicu odgovarajuće magije na ekranu. Borba je uvek brza i žestoka. Ideja da je protivnik zaštićen sa tri štita čiji se položaj može menjati nateraće one koji koriste hladno oružje da pažljivo biraju pravac iz koga napadaju. I vaš lik poseduje iste štitove, ali se borba tako brzo odvija da jednostavno nema vremena da igrač predviđa poteze neprijatelja i duplim ili troduplim štitom zaštiti napadnutu stranu. Fatality, odnosno posebna animacija odrubljivanja glave protivnika, zabijanja mača u stomak, odsecanja udova, spaljivanja ili elektriciteta koji prolazi kroz protivnikovo telo, odlično izgleda i zanimljiv je dodatak animaciji borbe.

Klase, međutim, od početka nisu bile dobro izbalansirane: pojedine su bile preterano moćne, a druge preterano slabe, što bi u čestim patch-evima u poslednja dva meseca trebalo da bude ispravljeno. Jedna neobična i nenamerna greška dovela je do toga da ženski likovi imaju manji DPS (damage per second) od muških istog nivoa i iste klase. Naime, izvođenje napada zavisi od animacije pokreta pri tom napadu, tako da je otkriveno da ženski likovi zbog duže animacije (odnosno sporijeg napada) nanose čak 25% manje povreda neprijatelju. Funcom je izdao zvanično obaveštenje da se na ispravci ovog problema radi, ali da je to kompleksan proces koji će potrajati nekoliko nedelja.

Problemi

Pored toga što ima izuzetno visoke zahteve kada je konfiguracija u pitanju, ova igra konstantno pati od “curenja memorije”, tj. nakon izvesnog vremena igranja mapa postane potpuno siva, a najčešće se javlja pad FPS-a, tj. lag, koji je ponekad i potpuno ukoči. Posebno razočarenje kod igrača izazvao je nefunkcionalni siege battle sistem, koji je najavljivan kao masivne bitke od nekoliko stotina igrača u pokušaju rušenja battlekeep-a suparničkog guild-a. Ispostavilo se da oružje za opsadu ne funkcioniše, mamuti čine manje štete zidovima grada protivničkog guild-a nego pojedini kombo potezi, kroz neke zidove se jednostavno moglo ušetati u protivnički tabor kao da ne postoje, FPS je naglo opadao, a pojedini igrači greškom teleportovani van zone gde se odvija opsada. Funcom i dalje izbacuje patch-eve svakih par dana, ali se često dešava da patch koji ispravlja jedan bag uspe da napravi niz drugih problema. DirectX 10 podrška koja je najavljena za sada ne postoji.   Detaljno preslikani brutalni svet iz romana Roberta Hauarda, odlična atmosfera epske fantastike za odrasle igrače, upotpunjena izvanrednom grafikom, i novi sistem borbe sigurno bi oduševili mnoge da igra ne pati od mnogo bagova, neimplementiranih a obećanih karakteristika, nedostatka sadržaja nakon 80. nivoa i nedovoljno testirane mehanike. Stiče se utisak kao da je igra i dalje u beta fazi, a da je datum izlaska forsiran da bi se postigla prednost u odnosu na novi MMORPG Warhammer Online: Age of Reckoning čiji izlazak mnogi željno iščekuju. Uvodni deo u gradu Tortage deluje lepo isplanirano, ispolirano i detaljno odrađeno u odnosu na ostatak igre i u njemu se vidi pravi potencijal ovog naslova. Činjenica je da Funcom užurbano radi na zakrpama za najbitnije probleme s kojima se igrači suočavaju, što ostavlja nadu da će se mnogo toga promeniti na bolje, a igra zadržati masu igrača koje je privukla obećanjem bolje zabave i novina u odnosu na druge MMORPG naslove.

Naziv igre: Age of Conan: Hyborian Adventures

Žanr igre: MMORPG

Razvojni tim: Funcom

Izdavač: Eidos

Softver ustupio: ComputerLand

Datum izlaska: 20. maj 2008.
Screenshot-ovi: Age of Conan: Hyborian Adventures

Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 3 GHz ili AMD ekvivalent
RAM: 1 GB
VGA: NVIDIA GeForce 6600 ili ATI Radeon 9800

Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.4 GHz Intel Core 2 Duo ili AMD ekvivalent
RAM: 2 GB
VGA: NVIDIA GeForce 7900GTX

 

Danijela Nikolić

Published: August 7, 2008