A Vampyre Story opis
Autumn Moon Entertainment, sa veteranom point & click avantura Bilom Tilerom (Bill Tiller), nedavno je završio rad na svom prvom naslovu, A Vampyre Story. Hoće li ova igra uspeti da razmrda avanturiste i dokaže da u svetu PC igara ima mesta za nešto što ne uključuje ogromna oružja i spasavanje sveta?
Curse of the Monkey Island, The Dig… stariji fanovi point & click avantura će na svako spominjanje ovih naziva verovatno uzdahnuti i prokomentarisati o zlatnim danima njihovog omiljenog žanra, kada su dva dugmeta miša i moždane vijuge bile dovoljne za potpuno uživanje u avanturama raznih likova, bili oni gusari, motoraši, štreberi ili policajci. Ovaj period ujedno je bilo i vreme kad su se brojna imena izdvojila i polako stekla status legende, a kada je reč o avanturama, Bil Tiler se među grafičkim dizajnerima istakao po predivnim pozadinama, pa mu je A Vampyre Story praktično prva igra tokom čije izrade je učestvovao u svid delovima razvoja. Rad na spomenuta dva naslova, a pogotovo na Curse of the Monkey Island, njemu je bila usputna stanica ka razvijanju sopstvenog, prepoznatljivog grafičkog stila – predivna, rukom crtana grafika (dvodimenzionalna, naravno) je, jednostavno rečeno, njegov zaštitni znak.
A Vampyre Story, koju je razvio sa ne toliko davno osnovanom kompanijom Autumn Moon, u najavi je preko četiri godine. Kada su se pojavile prve informacije o igri, fanovi su prosto poludeli, jer su u njoj videli povratak legendarnog Tilera na velika vrata. U moru prosečnih avantura sa naglaskom na grafici koja koristi najnovije efekte, sklanjajući aspekte kao što su priča i gameplay u drugi plan, A Vampyre Story je predstavljao kap vode usred pustinje. Izlazak je prvobitno planiran za 2006, pa za 2007, i na kraju za 2008. godinu, da bi u poslednjem mesecu 2008, na opšte zadovoljstvo sve većeg broja fanova, igra konačno ugledala svetlost dana.
Upoznajte Monu de Lafit (Lafitte), francusku opersku pevačicu vitkog stasa i predivnog glasa. Mona je oduvek želela da bude operska pevačica, a budući da je mlada, zgodna i uspešna, privukla je pažnju obožavalaca, među kojima se našao i izvesni baron Šraudi fon Kifer (Shrowdy von Kiefer). Baron Šraudi se u Monu zaljubio na prvi pogled i, pošto nije mogao sebi priuštiti propuštenu priliku sa njom, odlučio je da je kidnapuje i zarobi u svom dvorcu u Draksilvaniji. Međutim, ni to nije bilo dovoljno – da bi bio siguran da će Mona uvek biti pored njega, smislio je da će morati da bude kao on – vampir. Svoj novi (ne)život Mona u početku nije uopšte htela da prihvati, i ubeđivala je samu sebe da je krv koju redovno pije ništa drugo nego "slano vino", što je lajtmotiv koji je prisutan u celoj igri.
Međutim, Baronova idila je iznenada prekinuta kada je postao žrtva lovaca na vampire. Mona je u njegovoj nesreći videla priliku da pobegne iz višegodišnjeg zatočeništva i vrati se u Pariz, njenoj karijeri operske pevačice. U tome će joj pomoći slepi miš Froderik, ali i mnogi od sporednih likova, koji su, u najmanju ruku, maštoviti – fontana koja će biti raspoložena za razgovor kada joj oslobodite usta od nabujale vode, pacovi sa akcentom mafijaša i policajac koji pokušava da nadmaši svog brata u herojstvu su samo neki od likova koji će Moni pomoći tokom njenih putešestvija kroz Draksilvaniju. Dijalozi su među prvim prednostima koje će vam igra predstaviti, i glasovni glumci bi se bez ikakvih problema mogli ovim poslom baviti u budućnosti. Za razliku od mnogih drugih slučajeva, ovde svaki red izgovorenog teksta deluje maksimalno uvežbano i, prosto rečeno, profesionalno. Nažalost, drugu stranu predstavlja upravo Mona, čiji kreštav glas i često preteran francuski akcenat po kvalitetu odskače od ostalih. Da nije ovakvog očiglednog propusta, ovaj aspekt igre bi se sigurno mogao okarakterisati kao savršen.
Interfejs igre je sličan, ako ne i isti kao rešenje koje smo imali prilike da vidimo u naslovima Full Throttle i već spomenutom Curse of the Monkey Island. Klik na levo dugme miša će Monu poslati na obeleženu lokaciju, desno dugme priziva inventar, a interakcija sa okolinom i predmetima se vrši putem "diska" sa četiri osnovne komande (tu ćete naći dugmad 'pick up', 'use', 'talk to' i 'fly to' sa kojim se Mona pretvara u šišmiša, kako to već priliči vampirima), koji se prikazuje ako držite levo dugme miša pritisnuto. Više puta oproban i uspešan sistem je poboljšan prečicama – desnim dugmetom se između dva ekrana (kada se kursor pretvori u strelicu) krećete za tren oka, dok tasterom space možete preskakati linije dijaloga i ubrzati Monino lagano šetanje. Korisni dodaci, svakako, ali treba uzeti u obzir da preterano korišćenje tastera space tokom dijaloga može dovesti do nepredvidivih posledica, koje se najčešće manifestuju tako što se rečenica prekine, ali se animacija lika nastavlja kao da i dalje priča. Duhovite rečenice vas čekaju posle maltene svakog klika mišem, ali na trenutke Mona kao da se previše trudi da humor održava na konstantno visokom nivou. Koji god predmet da pogledate, ona će iz petnih žila aludirati na određeni deo popularne kulture ili čak drugih avantura, ili će barem da vam servira kratku opasku.
Inventar – u ovom slučaju kovčeg – sadrži ikonice za predmete koje ste sakupili. Ništa novo, osim jedne male, ali bitne novine: Mona će određene predmete, koji su preveliki ili preteški, umesto da odbije da ponese sa sobom, zapamtiti i smestiti plavičastu ikonicu u inventar. Kada dođete do mesta gde ovakav predmet treba da iskoristite, Mona će se tek tada vratiti do njegove lokacije i pokupiti ga. Funkcionalnu vrednost ovakva novotarija možda i nema, ali je svakako dobra ideja koja ustaljenoj šemi daje malo svežine.
Očekivano, grafika je mešavina prelepih i detaljno izrađenih dvodimenzionalnih pozadina i trodimenzionalnih likova. Svaka lokacija vrvi od detalja – oblaci polako klize sumračnim nebom, dim kulja iz dimnjaka… okolina deluje izuzetno živo, što atmosferi svakako ide u korist. Iskusna ekipa koja čini postavku kompanije Autumn Moon se već godinama bavi ovim poslom, što je neosporno urodilo plodom – tehnička strana igre je za svaku pohvalu. Korišćenjem kombinacije 2D i 3D grafike je omogućeno da zahtevnost bude na niskom nivou, pa vam tako neće trebati ni izbliza moderan računar da uživate u igri. Jedina zamerka jeste nedostatak opcije za podešavanje rezolucije, koja je zaključana na 1024×768.
Posle svega navedenog, ostaje glavno pitanje: da li je A Vampyre Story adekvatan nastavak igara na kojima je Tiler radio? Ukratko rečeno – jeste. Fanovi starijih avantura će dobiti upravo to što su i tražili – prepoznatljivu grafiku i humor, interesantnu priču, ne previše teške zagonetke i likove koji će sve to kompletirati. Sa druge strane, igra bi se svakako mogla preporučiti i onima koji su novi u svetu P&C avantura. Iako je relativno kratka (može se preći za desetak sati čak iako vam je ovo prva avantura u životu), činjenica da je pravljena tako da ima barem jedan nastavak umnogome ublažava, ali ne i opravdava nedorečenost koja ostaje posle odjavne špice. Mona je krenula put Pariza, ali da li će do cilja stići i da li će uspeti da nastavi karijeru, saznaćemo tek u nastavku, o kojem, za sada, nema nikakvih detalja.
Naziv igre: A Vampyre Story
Žanr igre: Avantura
Razvojni tim: Autumn Moon Entertainment
Izdavač: Crimson Cow
Datum izlaska: 21. novembar 2008.
Screenshot-ovi: A Vampyre Story
Diskutujte o igri i opisu na forumu.
Minimalna konfiguracija:
CPU: 1,6 GHz
RAM: 512 MB
VGA: GeForce FX / Radeon 9500 sa 256 MB
Preporučena konfiguracija:
CPU: 2 GHz
RAM: 512 MB
VGA: GeForce 6xxx / Radeon 9800 sa 512 MB
88/100 Impresivno
+ Glasovna gluma, grafika, težina
– Preterano korišćenje humora, iritantan glas glavnog lika, nedorečenost
