Penumbra: Requiem opis

Drugačija ekspanzija

Šest meseci nakon odlične Penumbra: Black Plague i prvobitnog razočarenja nakon vesti da razvojni tim ne planira novi nastavak, fanovi ovog serijala ipak su dobili priliku da provedu još malo vremena  u njegovom sumornom i intrigantnom univerzumu. Naime, Black Plague je upravo dobila ekspanziju pod nazivom Requiem, koja bi trebalo da poveže neke nezavršene delove neobične priče iz prethodna dva dela. Međutim, teško da će fanovi biti zadovoljni ekspanzijom jer je ona, za razliku od survival horror avantura koje su zavoleli, logička igra uz neočekivani dodatak platformskih elemenata (tzv. jump puzzles).

Nastavak priče?

Prvo iznenađenje sa kojim morate da se suočite je da priča ovde gotovo i ne postoji. Umesto jake motivacije da saznate šta se desilo sa Filipovim ocem i otkrijete uzroke bizarnih događaja u izolovanom podzemnom kompleksu, Requiem je samo niz nepovezanih lokacija u kojima rešavate zagonetku za zagonetkom, bez ikakvog pravog cilja. Tačno, Filip je u svojim istraživanjima došao u kontakt sa “inficiranima” pa je zaista moguće da je ceo Requiem ono što njegov poludeli um zamišlja kao stvarno: beskonačni niz prepreka kojima ga misteriozna civilizacija Tuurngait-a zarobila. Međutim, priča jednostavno nije dovoljno uverljivo predstavljena, za razliku od fenomenalno jezive i mračne atmosfere iz prethodnih igara ovog serijala, koja je kliše pretvorila u pravo horor zadovoljstvo. Zbog nedovoljno informacija o tome šta zapravo pokušavate da uradite i na koji način je to povezano sa prethodnim zapletom, igra kao da krši kontinuitet koji biste od ekspanzije očekivali. Na kraju, ekspanziju igrate zato što želite još malo da produžite uživanje koje vam je pružio original, očekujete još istih ili malo unapređenih elemenata koji su vam se već dopali: nastavak priče, slične avanture i zagonetke, istu ili još bolju atmosferu. Ono što sigurno ne očekujete je potpuna promena žanra, a baš takvu transformaciju je Requiem doneo.

Atmosfera je zaštitni znak serijala – Frictional Games je tim koji je sa minimalnim finansijama uspeo da napravi igru koja je stvarno impresionirala mnoge, a tajna uspeha sigurno nije bila u neverovatnom fizičkom engine-u koji su razvili, inače bi se Penumbra završila onda kada je javnosti predstavljen tehnički demo. Umesto toga, autori su sa inspiracijom i posvećenošću stvorili igru sa razvijenom pričom, strašnom atmosferom na nivou one u serijalu Thief, zanimljivim problemima, intrigantnim likovima i užasavajućim susretima sa neprijateljima. Ona je bila toliko efektna da mnogi od nas uopšte nisu obratili pažnju na to što u celom serijalu jedva da postoji nekoliko likova i zaista mali broj čudovišta, kao ni na grafiku koja zaostaje za današnjim standardima. Iako autori tvrde da se Requiem odigrava u istom univerzumu, potpuno je lišen atmosfere u kojoj prosto osećate opasnost iza svakog ugla i gde će vam pojedini zvuci naježiti kožu. Zastrašujući zvučni efekti su retki i nedovoljni da stvore iluziju da se borite za sopstveni život.

Neprijatelji jednostavno ne postoje, a osim na samom početku gde nalazite leš jednog naučnika, nema ni onih upečatljivih krvavih tragova ni prizora inficiranih koji bi vam ubrzali rad srca i naterali Filipa u bekstvo. Napušteni hodnici i kancelarije, razbacani spisi i prevrnuti nameštaj, zarđala mehanička postrojenja i cevi govore samo o tome da je mesto odavno napušteno. Par neobičnih predmeta, kao što su energetske kugle i portali koje one napajaju, ukazuju na nezemaljsko poreklo, ali ovi elementi nisu ni dovoljno razrađeni ni objašnjeni. Ove energetske kugle su ključevi koje morate pokupiti da biste aktivirali portale, koji deluju potpuno nepotrebno i nerealno jer spajaju mesta koja su slična i koja su mogla da dele obična vrata. Ne treba napominjati da su mesta na kojima se nalaze ključevi često potpuno besmislena i nasumična, što dodatno umanjuje verodostojnost.

Generalno, s obzirom na to da nemate osećaj da vam je život u opasnosti, nema ni onog naleta adrenalina dok besomučno pokušavate da rešite zagonetke kako bi što pre pobegli. Nažalost, neki elementi zagonetki nisu u startu uočljivi pa ćete ponekad na nalaženju najjednostavnijih rešenja ipak izgubiti dosta vremena. Dok su u Overture i Black Plague problemi bili vezani za aktiviranje mehanizama, nalaženje puta kroz prepreke i načina da onesposobite progonioca u okolini koja je delovala realno, u Requiem-u su pojedini delovi nivoa potpuno nelogični (vertikalno okno ima kancelariju na visini do koje ne postoji način da se dođe stepenicama, liftom ili hodnicima; kratke merdevine na velikoj visini). Većinu zagonetki ćete ipak lako rešiti, a budite sigurni da i one koje budu izazivale frustraciju imaju neko jednostavno rešenje koje možda nije tako očigledno pri prvom igranju.

Ranije je Filip rešavao zagonetke tako što je istražujući okolinu prikupljao brojne tragove u vidu dnevnika, rezultata istraživanja, kompjuterskih fajlova. Iako će na nekim nivoima nalaziti knjige koje će izazvati vizuelne ili zvučne halucinacije, Filip neće ništa zapisati u beležnicu koju nosi sa sobom, osim koliko ključeva mu je potrebno da bi otključao izlaz iz nivoa . I ostatak inventara je potpuno izgubio smisao, jer nećete skupljati nikakve predmete koje bi tamo mogli da smestite. Jedino za šta on služi je skupljanje tableta koje vam nadoknađuju zdravlje. Baterijska lampa više ne troši bateriju i može da radi non-stop, pa fluorescentna lampa i signalne baklje koje nosite sa sobom nisu nikad potrebne. Radio koji nosite takođe nećete koristiti. Potrebne predmete bukvalno ćete morati da uzmete pointerom miša i nosite ispred sebe kroz hodnike i prostorije do mesta gde možete da ih primenite. Ovo ne bi bio problem da ih ne nosite “u ispruženoj ruci”, tj. na pola metra od sebe, što znači da ćete pri skretanju udarati u okvire vrata ili zidove i ponekad ispustiti predmet. Funkcija šunjanja, pri kome se menja vizija bojeći okolinu u plavičaste nijanse, potpuno je izgubljena jer nemate od koga da se krijete. Selektivna fizika takođe nije nešto čime igra treba da se ponosi, jer će “teleporti” (mesta na kojima predmet nestane da bi se pojavio na drugom mestu) delovati samo na predmete koji su bitni za rešavanje nekih problema i na vas, a ostali će nestati bez traga (ili će delovati na predmete a ne i na vas, slično kao pomenuti mehanizam levitiranja).

Requiem poseduje definitivne sličnosti sa Portal-om i avanturističko-logičkim igrama iz serijala Myst. Postavlja se pitanje zašto igra koja je ekspanzija Penumbre ima tako malo sličnosti sa ovim serijalom i gde su nestali svi oni momenti koji su nas držali na ivici stolice: neočekivani preokreti u priči, zastrašujuće saznanje da ne možete verovati sopstvenim čulima, šunjanje u strahu da će vas nanjušiti pobesneli pas, grčeviti pokušaji da zablokirate ulaz pred progoniocima, i ono najbitnije – nada da na kraju svih prepreka i zamki postoji spas, da sav pretrpljeni strah nije uzaludan?

Requiem je kao logička igra sasvim solidan, zagonetke vam neće predstavljati problem jer su rešive zdravim razumom, iako je pojedine probleme sa jasnim rešenjem teško izvesti zbog realistične fizike, dok su platformski elementi možda i previše laki za iskusne igrače. Nažalost, zbog ponavljanja pojedinih rešenja, ponekad postaje zamorna. Najavljivana je kao eksperiment i demonstracija mogućnosti fizičkog engine-a sa naglašenim elementima puzzle igara, što donekle i jeste s obzirom na neočekivanu promenu žanra. Drugi deo najava, koje se tiču konačnih razjašnjenja priče iz prethodnih delova, zastrašujuće atmosfere i protivnika, ponovnih susreta sa pojedinim likovima i nemogućnost razlikovanja stvarnosti od halucinacija, čak i ne dotiče. Dodatni nedostatak je što se može odigrati za nepuna tri sata, a mnogi su se žalili na neprijatan pad fps-a, odnosno kočenje na pojedinim nivoima. Kompletan utisak je da je ekspanzija urađena u kratkom vremenskom periodu, sa mnogim nedovoljno razrađenim i neimplementiranim elementima, i kao takva nije dostojni nastavak imena koje nosi.

Naziv igre: Penumbra: Requiem
Žanr igre: Logička avantura
Razvojni tim: Frictional Games
Izdavač: Paradox Interactive
Datum izlaska: 27. avgust 2008.
Veličina: 117 MB
Screenshot-ovi: Penumbra: Requiem
Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU:  1.5 GHz
RAM: 512 MB
VGA: Radeon 8500/GeForce 3
Preporučena konfiguracija:
CPU: 2GHz
RAM: 1 GB
VGA: Radeon 9600/GeForceFX 5600

Ocene:
Grafika: 70
Zvuk: 73
Igrivost: 59

59/100 Mediokritet 

+ Pojedini puzzle elementi
– Priča, odstupanja od Penumbra serijala, linearnost, prekratko