test


Najnoviji deo jedne od najpopularnijih WWII franšiza, Call of Duty, pred
nama je pod imenom World at War. Pod izdavaštvom Activision-a dolazi od ne tako
popularnog razvojnog tima Trayarch, prevashodno zaduženog za ozloglašeni Call
of Duty 3, koji je izašao samo za konzolno tržište. Na zadovoljstvo svih
poklonika franšize, Trayarch se zaista može pohvaliti najnovijim nastavakom
koji je izašao tačno godinu dana nakon fenomenalnog Call of Duty 4: Modern
Warfare.


Ponovo WWII naslov

Tematika Drugog svetskog rata obrađena je nebrojeno mnogo puta, ali u ovom
slučaju postoje neke suštinske razlike. Osnovna je osveženje u vidu delimičnog
fokusa na pacifičko ratište i konflikt između američkih i japanskih snaga, što
je vrlo retko i zaista pohvalno. Sama kampanja je tako osmišljena da se kroz
igru prepliću dve priče. Jedna prati američkog vojnika koji se bori na
pacifiku, dok je druga smeštena na istočnom frontu i prati sovjetskog vojnika
od odbrane Staljingrada pa sve do zauzimanja Berlina i okončanja rata u Evropi.
Igra se ne diči svojom dužinom, jer je istu moguće završiti u dva popodneva na
srednjoj težini.

Zemlja izlazećeg sunca

Ovaj deo je uglavnom smešten po svakojakim džunglama i utvrđenjima, odnosno
naseobinama na raznolikim ostrvima Pacifika, tada okupiranim od strane japanske
imperije. Pored toga što je sve vizuelno dosledno predstavljeno, igra ne bi
ostavljala fenomenalan utisak da nema maestralno izrežiranih skriptovanih
dešavanja u gotovo svakoj misiji. Nećete ostati ravnodušni kada npr. vaš odred
upadne u zamku japanskih vojnika, skrivenih po drveću, u travi ili u dobro
kamufliranim rovovima, što će se često dešavati. Tu je i misija gde će igrači
imati priliku da upravljaju nekim od mitraljeza, odnosno topova čuvene borbene
letelice Black Cat, uz pomoć koje će se američke snage boriti protiv japanskih
flota brodova i eskadrila lovaca.

"For our revenge, for our blood, for the Motherland… For Russia!"

Rusija, tadašnji Sovjetski Savez, u ratu je odigrala ključnu ulogu u suzbijanju
Trećeg rajha, što je u igri i filmski predstavljeno. Već u prvoj misiji igrač
se nalazi u presušenoj fontani negde u Staljingradu, okružen leševima palih saboraca.
Osećaj straha je kod mene bio prisutan dok sam se nadao da me nemački vojnik,
koji je prolazio i pucao u leševe, neće pronaći. Ubrzo potom, uz pomoć jedinog
preživelog saborca iz tog masakra, uzećete snajper u ruke i krenuti u
"čišćenje". Kasnije kako borbe budu tekle, prisutna je i veoma
zabavna misija gde će igrač moći da se oproba protiv teškog oklopa Panzer
tenkova, upravljajući čuvenim tenkom T-34 koji je bio ponos ruske armije. Posebno
fascinantna, a ujedno i najbolji deo ove kampanje i cele igre, jeste poslednja
misija. Slomiti poslednji otpor fašističke Nemačke i ujedno završiti rat u
Evropi značilo je okupirati Berlin i glavni štab Vermahta.


Oružje i protivnici

Širok dijapazon raspoloživog oružja, od nekoliko vrsta pušaka, snajpera i
mitraljeza, pa sve do bacača raketa, bombi, kašikara, molotovljevih koktela i
plamenobacača,- ostavlja jedno lepo i raznoliko iskustvo za sobom. Svaka
situacija je podložna korišćenju određenog tipa oružja radi lakše i brže
realizacije misije. Naravno, sloboda izbora je sveprisutna, kao i mogućnost
zamene oružja nekim koje je nosio neprijatelj. Moguće je iskoristiti i
postavljeni mitraljez npr. nemački MG-42 ili japanski trocevni PVO od 20mm.
Jedna od zanimljivijih stvari jeste mogućnost ručnog bacanja minobacačkih
granata, čija je razorna moć ogromna. Lični favorit je svakako plamenobacač jer
ne samo da je vizuelno veoma efektan, već je i najbolje oružje za čišćenje
japanskih bunkera i livada sa visokom travom gde se neprijatelji kriju u
zasedi.

Neprijatelj će znati da priredi iznenađenje prišunjajući se iza leđa,
povremenim jurišom iz očaja ili bacanjem granata igraču direktno ispod nogu.
Japanski vojnici će u velikom broju slučajeva jurišati da proburaze igrača
bajonetom na svojim puškama i u datom trenutku, ako se brzo ne pritisne
određeni taster, sledi učitavanje poslednje pozicije. Zamerka koju ne mogu da
izostavim je to što se ponekad desi da vam neprijatelj čak priđe, – toliko da
otpočne borba prsa u prsa a da vaš saborac, koji stoji na metar ili dva,
jednostavno odgleda celu stvar.

Zvučna podloga

Muzika koja prati celu igru zaista zaslužuje sve pohvale i jasno se vidi
uloženi trud. Od lagane muzike u trenucima šunjanja, do intenzivne čak i horske
u toku ruskih juriša. Glasovna gluma je možda i mogla da bude malo bolja jer se
jasno primećuje tzv. amerikanizovani ruski kada ruski vojnici nešto kažu. Sve u
svemu, najbolji deo zvučne podloge svakako je propratna muzika.

Call of Duty: Graphics at War

Grafički engine je isti onaj koji je korišćen pre godinu dana u Call of Duty 4:
Modern Warfare, samo što je doteran i prilagođen za potrebe WWII tematike. Sama
grafika jeste pristojna za današnje standarde, ali ipak odaje osećaj da su joj
noge kraće nego kod svog vizuelno superiornog prethodnika. Na nekim misijama
teksture su prelepe dok ponegde izgledaju pomalo isprano. Facijalne ekspresije su
definitivno mogle biti bolje.

Zaključak

Kada se uzme u obzir sve loše i sve dobro, dobija se jedna jako kvalitetna
igra. Provuče se tu i tamo po neki bag ali ništa što zakrpa ili dve ne mogu da
isprave. Sama solo kampanja možda jeste malo kratka, ali prelaženjem
single-player kampanje otvara se bonus misija gde igrač ima cilj da preživi što
više talasa nacističkih zombija, koja je najzanimjivija kada se igra u društvu.
Topla preporuka za kupovinu ovog zaista impresivnog ostvarenja, još jednog u
nizu Call of Duty serijala.

Popularno na PCigre.com

0 Comments Lupi i ti nešto!
  • 买房换汇
    买房换汇

    Your comment is awaiting moderation.

    This is one awesome post.Thanks Again. Want more.

  • 跨境汇款
    跨境汇款

    Your comment is awaiting moderation.

    Really enjoyed this article.Thanks Again. Want more.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*