The Elder Scrolls IV Oblivion opis

Moram da priznam, jeste, tačno je, navukao sam se na Oblivion. Bio sam veliki skeptik po pitanju ove igre. Kao što iz iskustva znamo da igre kojima se posvećuje prevelika medijska pažnja na kraju omanu, barem u većini slučajeva. Toliko se prašine diglo oko ove igre da će i Iračani obustaviti svoje napade na Američku vojsku za malo blaženstva koja ova igra isporučuje u velikim količinama, naravno kad ovi njima isporuče brdo high-end PC-a :). Nisam bio obžavatelj Elder Scrolls serijala tj. Morrowinda, voleo sam igru, igrao je nekoliko puta, ali sam uvek imao osećaj da tu nešto nedostaje. Oblivion u velikoj meri uspeva da neutrališe sve nedostatke predhodnika, ali ipak i u ovom naizgled savršenom svetu mogu se naći propusti koji štete celokupnom zadovoljstvu igranja i koji se nisu smeli naći u ovoj igri. Ali o tome ćemo kasnije za početak ćemo pričati o onome što Oblivion čini jednom od najboljih RPG igara ikada.

U intro-u igre, glas Imperatoru Urielu Septimu pozajmljuje Patrick Stewart, koji kao da želi da kaže da to sam ja, dali su mi džak pun para da bih izgovorio nekoliko rečenica, a vi godinama balavili nad njima. Bilo kako bilo sa džakom ili bez njega Stewart je svoj posao obavio na krajnje profesionalan način, što je igri, u samom startu, dalo epsku atmosferu, koju ona nastavlja da održava u svakoj sekundi do samog kraja, a kraj u Oblivionu se može smatrati kao relativna stvar. Sve ono što je krasilo predhodnu igru iz Elder Scrolls serijala, Oblivion ima, ali u mnogo većoj meri i u svakom pogledu kompleksnije. Glavna priča Obliviona deluje mnogo ozbiljnije nego predhodnikova, svaki njen deo je jasno definisan i filmski režiran. Pored glavne priče igra sadrži mnogobrojne sporedne questove koje nećete ni stići da čujete. Možete se pridružiti gildovima od kojih svaki ima zasebnu kampanju, koju morate preći ukoliko želite da postanete vođa tog gilda. Svaki grad je specifičan, u svakome od njih možete naći questove i rešavati ih. Možete kupiti kuću, investirati u profitabilan posao, jahati konje i još mnogo drugih stvari.

Kao što je i karakteristično za Elder Scrolls serijal i Oblivion započinjete u mračnoj tamnici (a kako bi drugačije i mogli? Prim. urednika). Upravo u toj ćeliji u kojoj ste zatvoreni dolazi Imperator, koji beži kroz tajni prolaz. Imperator biva ubijen, a vama poveren zadatak od kojeg zavisi cela Imperija. Vreme koje je potrebno za obavljanje glavne kampanje iznosi oko 30-40 sati. Medjutim, kombinovanje sporednih questova, questova potrebnih za penjanje na lestvici određenog gilda, zajedno sa glavnom pričom, stvara utisak da je sadržaj igre neprocenjiv. Većina questova u glavnoj priči vrti se oko Martina Septima, jedinog preostalog sina Uriela Septima, tj. oko njegovog pronalaženja i njegovog dovođenja na presto Imperije. Za to vreme Cyrodiil je pod invazijom demona iz Obliviona koji, takođe pokušavaju da pronađu ali i ubiju Martina.

Razvoj lika funkcioniše na sličan način kao i u Morrowindu. Prvo izaberete rasu, a zatim birate klasu i na kraju znak pod kojim ste rođeni. Biranje rase, pored nekih specijalnih karakteristika, određuje i izgled. Izgled svog lika, shodno rasi, možete sami odredjivati, npr. boja oci, boja i duzina kose itd. Igra poseduje niz predefinisanih klasa od kojih možete izabrati ili napraviti izbor veština po svom nahođenju. Igra takodje preporučuje klasu na osnovu prvih nekoliko minuta igre, tj. od početka borbe u kanalima i tamnicama do izlaska na površinu. Tako da ukoliko ste koristili luk i strele igra će vam preporučti klasu "Archer" ili ukoliko ste za borbu koristili mač i štit onda očekujte "Warrior" kao preporuku za klasu. Na kraju birate znak pod kojim ste rođeni, koji naravno birate shodno klasi koju ste izabrali, npr. ukoliko ste izabrali klasu ratnika onda bi  bilo logično da budete rođeni pod znakom navedene klase, koji donosi bonus u snazi.

O vizuelnim mogućnostima Obliviona je već bilo toliko priče da je suvišno govoriti kako je ova igra prelepa, ali moramo reći da nikada nisamo videli nešto što u tolikoj meri pari oči kao što može ova igra sa svojim bujnim šumama, travnatim poljanama, planinskim vrhovima koji se vide daleko u daljini, prelepim zalascima sunca koje je prava divota posmatrati. Stuktura visokih gradskih zidina je fantastično odrađena, a raznolikost unutrašnjosti gradova je prava poslastica. Grad kao sto je Bruma je daleko na severu prekriven snegom i ukrašen raznim drvorezima u severnjačkom stilu dok Imperial city poseduje stil pravog glavnog grada dostojnog jedne prostrane Imperije. Fizika je još jedna novina u odnosu na predhodnika. Sve što dotaknete reagovaće na vaš dodir što daje dodatnu dozu realnosti igre. Pravo je osveženje kada posle duge borbe poslednjim udarcem bacite protivnika nekoliko metara unazad, no ponekada se osetite kao da je sve oko vas lagano kao pero.

Radiant AI je na visini svog zadatka, NPC-ovi su pametniji nego ikada i izgledaju zivlje i realnije. Oni rade, pričaju, šetaju se, na kraju dana spavaju a kad svane dan započinju iznova. U borbi kada njihova krv priđe nuli koriste magiju kako bi je obnovili ili prosto beže. Pamtimo susret lovaca koji love u šumi i naseg nejakog heroja kako stajem na liniji vatre i naravno dobija strelu u svojim leđima. Kao i u Morrowindu, za muziku je zadužen Jeremy Soule, koji je na pravi način uspeo da implentira fantastične zvuke Cyrodiila. Zajedno, muzika i prelepi vizuelni detalji pružaju nezaboravan osećaj blaženstva . Moramo još jednom pomenuti fantastičnu glumu Patrick Stewarta i Sean Beana koji uzgred pozajmljuje glas mladom princu Martin Septimu.

Da se u ovom opisu ne bih našle samo reči hvale skrenućemo vam pažnju na neke zamerke koje smo uočili i koje otkrivaju i po koju slabu tačku igre. Kao prvo hardverska zahtevnost igre koja je neverovatno velika i koja će sprečiti veliki broj fanova Elder Scrolls serijala i RPG igara uopšte da uzivaju na pravi način i onako kako je Bethesda zamislila. Međutim, to je cena koja se mora platiti ukoliko želite da uzivate u vizuelnom savršenstvu ovog remek dela. Kao drugo, koje je u vezi sa prvim, jeste populacija gradova koja je za ovakvu igru epskih razmera vrlo mala. Gradovi izgledaju nekako napušteno, sto utiče na celpkupnu atmosferu. Kad smo već kod atmosfere Bethesda je trebala da obrati više pažnje na ponašanje NPC-ova posle otvaranja prve Oblivionove kapije. Naime, ukoliko su se vrata pakla otvorila i armije demona vrše invaziju na celu Imperiju malo panike ne bih bilo na odmet u cilju stvaranja realistične i mračne atmosfere. Takođe, možete se susreti sa po kojim bagom, ali za igru ovog tipa i obima to je tolerantno. Najveća zamerka koju imamo jeste jačanje protivnika srazmerno sa levelom vašeg lika. Kako vi postajete jači tako će i protivnici postajati bolje opremljeniji i biće ih vrlo teško savladati gde se javlja pitanje, zašto se levelovati? Ovo je jedna dramatično velika greška koju Bethesda nije smela da napravi. Još jednu stvar bih naveli kao negativnu karakteristiku igre, a to je vrednost nagrade koju dobijate prilikom pelješenja nekog kovčega ili kuće ili uopšte istraživanja. Vrednost te nagrade je mala, npr. ukoliko obijete kovčeg koji ima bravu koju je veoma teško obiti nećete dobiti nagradu koja je vredna tog truda.

Ipak i pored svih ovih negativnih kritika Oblivion je izvanredna igra dostojna dodeljene ocene. Možda neće baš svako pronaći sebe u ovoj igri, možda neko traži drugačiju atmosferu suprotno onoj koju Bethesda praktikuje u svom Elder Scrolls serijalu. Sve u svemu trag koji je Elder Scrolls ostavio za sobom sada postaje još dublji i Oblivion je igra o kojoj će se još dugo pričati i koja će se još dugo igrati.”

Naziv Igre:
The Elder Scrolls IV: Oblivion
Žanr:
RPG
Razvojni Tim:
Bethesda Software
Izdavač:
2K Games & Bethesda Studios
Veličina:
1 DVD
Datim izlaska:
Mart 2006

Ocene:
Grafika : 93
Zvuk: 94
Gameplay: 90
Ukupna ocena:
91/100 Izvanredno