Still Life opis

Svaki iole ozbiljniji poklonik Point & Click avantura čuo je za razvojnu firmu Microids iz Kanade. Ova firma je svojim Syberia serijalom dokazala da jos uvek ima života u žanru koji se vremenom zaboravio i ostao u senci današnjih "High Definition-pixel shader-hardware-jedućih" igara. Međutim, njihov neosporivi programerski kvalitet nije uspeo da ih spasi od "finansijske vreće" velikog Ubisoft-a, koji je otkupio Microids i tako sklonio sa scene tim koji je mogao imati svetlu budućnost. To je tako… njihovo ime će se polako zaboravljati. Ali, ono što se ne sme zaboraviti su njihovi projekti, među kojima je i Still Life (Mrtva Priroda), koji je završen pred samu prodaju kompanije.

Still Life prosto volite ili ne. Razlog tome je što se ova igra razlikuje od većine p&c avantura, jer nosi rejting MATURE, što znači: dosta krvi, scene eksplicitnog nasilja, sexualne teme, "prljave" reči itd. Drugim rečima, igra je bez ikakvih kompromisa. Ako nemate stomak da gledate nasilne i krvave scene onda slobodno zaobiđite ovaj naslov, jer to je ono što ova igra često zna da servira. Međutim, ovde nasilje nema nikakve veze sa jeftinim horor filmovima u kojima krv pršti na sve strane, a lopate i ekseri prolaze kroz glavu i ostale ekstremitete. Upravo "nasilje sa stilom" je to što održava atmosferu napetom i daje monstruozni profil počiniocu tih dela. No, prvo par detalja o priči.

Still Life je smešten u dva različita vremenska perioda, koji se periodično smenjuju. Glavni protagonisti su FBI agent Victoria McPherson, koja svoju praksu sprovodi u "modernom dobu" grada Čikaga i njen deda Gustav McPherson, inače privatni detektiv u Pragu kasnih 1920-ih. Oni koji su upoznati sa igrom Post Mortem dobro poznaju lik Gustav McPherson-a, angažovanog kao "private dick" na brutalnom ubistvu koje se desilo u Parizu. Ova priča nije direktno povezana sa radnjom iz Still Life-a, tako da prethodno igranje nije potrebno. U oba vremenska razdoblja koren priče čine brutalna ubistva prostitutki, čiji počinioc(i) postaje glavna opsesija likova koje vodite kroz igru. Počinjete u ulozi Victorie , koja posle svoje pete žrtve (u nizu) i dalje nema ideje, niti dokaze, ko je odgovoran za iskasapljena tela žena (koje su drogirane, silovane, mučene, na kraju ubijene tako da im je uzeta i poslednja trunka dostojanstva). Vremenom Victoria, u scenama koje se odvijaju u kući njenog oca, nailazi na dedin dnevnik, u kome on opisuje jedan od svojih slučajeva koji se desio u Pragu. Tada stupate u ulogu Gustava, koji takođe rešava slučaj ubijenih prostitutki. Upravo kada prvi put upoznate oba slučaja (Čikago i Prag) biće vam jasno u kom smeru ide scenario. Ne želim da otkrivam druge detalje o priči, jer što manje znate više ćete uživati. Scenario je zaista briljantan. Ključni delovi igre predstavljeni su kroz pre-renderovane FMV sekvence, koje svojim kvalitetom, režijom i montažom podsećaju na kadrove koji dolaze iz visoke A Holivudske produkcije. Dinamika i osećaj za kadar su zaista na zavidnom nivou i ovako nešto retko se viđa u p&c avanturama.

Upravljački interfejs je isti kao i kod većine igara ovog žanra, mada je još više uprošten, tako da se sve svodi na pomeranje miša i pritisak njegova dva tastera. Kursor kojim istražujete okolinu menja svoj izgled prema tipu radnje koju možete izvršiti. Radnju potvrđujete levim tasterom, dok desnim otvarate prozor u kome su vam dostupni objekti koje trenutno posedujete, rezime izgovorenih dijaloga, te glavni meni igre. Victoriju i Gusa takođe usmeravate klikom miša na mesta koja su skriptovana za kretanje, a duplim klikom možete ih naterati da trče. Jednostavnost interfejsa se najviše primeti u razgovoru sa drugim likovima, jer tada ne postoji kontrola nad dijalozima, što ih čini prilično linearnim. U takvim situacijama sve što možete izabrati je da li želite preskočiti trenutnu temu ili nastaviti dalje sa njom. Ovo će verovatno zasmetati iskusnijim poklonicima avanturističkog žanra, ali ovakav način izvođenja ozbezbeđuje scenario po zamisli autora.

Većinu vremena provodite hodajući od jednog do drugog mesta, razgovarajući sa likovima i rešavajući zagonetke. Sada dolazimo do najveće zamerke koju imam prema ovoj igri. Težina zagonetki je neujednačena, krećući se od prostih ka težim, pa sve do samo uputstvom rešivih. Zaista mi nije jasno zašto su autori mislili da neko ima želju da peče kolačiće dok pet devojaka leži u mrtvačkim kesama. Tako ja rešavam najtežu zagonetku u igri (pečem kolače), dok ludak, koji ubija žene po gradu, može biti i na mom krovu! Srećom, za tako besmislene stvari uvek lako možete skinuti uputstvo sa neta i zaobići problem. Ipak, nije to ono što je sporno. Problem je što takve stvari loše utiču na atmosferu u igri.

Za grafičku podlogu zadužen je već dobro poznati Syberia engine, koji je još više ispeglan, a to se najviše primeti na dinamičkim senkama karaktera. Iako je Still Life stilski potpuno drugačiji od prelepe Syberia-e, može se reći da je u nekim trenucima i prevazilazi. Pozadine su naravno pre-renderovane sa statičnim kadrovima i pravo su čudo digitalne umetnosti. Sneg koji prekriva Čikago daje odličan kontrast krvavim, mračnim i napuštenim prostorijama njegovih zgrada, gde preovladavaju crvene i crne boje. Sa druge strane, Prag je obavijen maglom i predstavljen u sivom i sephia tonu, što daje izgled starosti i ispranosti. Rezolucija slike je i dalje 800×600, ali to se gotovo i ne primeti, kao i kod Syberia-e. Jedini problem prave likovi u igri, koji u svom 3D obliku imaju mali broj poligona, što ih u nekim trenucima čini prilično neuverljivim. Zvučna podloga je takodje za pohvalu, naročito orkestarske teme koje prožimaju već pomenute briljantne FMV sekvence. Većina glumaca, koji su posudili glasove, odradila je pristojan posao. Loš akcenat nije retka stvar, što je i razumljivo, jer većini likova iz igre engleski nije maternji jezik. Pored toga, dolaze iz različitih slojeva društva, što je prestavljalo veliki izazov za Američke glumce. Ipak, voice acting je u globalu dobar, a da li se može preći preko par loše izgovorenih dijaloga je individualna stvar svakog igrača.

Iako je Still Life, možda, na prvi pogled, zakazao u nekim esencijalnim stvarima, ovo je i dalje odlična igra, vredna svakog minuta koji provedete uz nju i zaslužuje obaveznu preporuku. Priča je odlična i otkriva se onoliko koliko je potrebno. Atmosfera i dizajn su definitivno jedan od najvećih aduta ove igre. Ako dobro obratite pažnju na detalje u scenariju, na kraju ćete biti šokirani činjenicom da stvari možda nisu takve kao što se čine. Misterioznost priče ostavlja dosta prostora za nastavak, koji je u ovom trenutku pod velikim znakom pitanja, jer Still life je igra koja sada, takoreći, i ne postoji, zato što je delo firme koje više nema. Oficijalne web prezentacije i prodajna mesta Still Life-a i Microids igara su "demontirana" i jedino zvanično mesto, gde ih možete kupiti, jeste na sajtu bivšeg izdavača The Adventure Company. Mada, nadu o mogućem nastavku uliva činjenica da prava za Still Life i dalje pripadaju Microids-ovoj matičnoj kompaniji MC2. To znači da oni mogu odlučiti u kom se smeru ova priča dalje odmotava. Videćemo. Nada poslednja umire!

Naziv Igre:
Still Life
Žanr:
P&C Avantura
Razvojni Tim:
Microids
Izdavač:
The Adventure Company
Datum Izlaska
2.5.2005
Trejleri:
Trejler no.1 by reljaz (32 mb)

Ocene:
Grafika: 87
Zvuk: 86
Igrivost: 89

Ukupna ocena:
89/100 Vrlo dobro