Lands of Lore: Throne of Chaos opis

Ovog meseca ćemo se podsetiti prvog dela serijala Lands of Lore, koji je u svoje vreme (pre šesnaest godina) bio na samom vrhu ponude RPG naslova. Spakovano u dvanaestak megabajta, koliko igra zauzima, naći ćete sve što vam treba za desetine sati istraživanja i, naravno, seckanja neprijatelja.

Godina je 1993. Brzina najmodernijeg procesora ne prelazi 100 MHz, 16 MB RAM-a je bilo vrtoglavo puno i sve igre su radile pod operativnim sistemom DOS. Tipična je zauzimala po par disketa i sve više od tri ili četiri floppy-ja je najčešće izazivalo čuđenje. Žanrom RPG-ova je dominirao Eye of the Beholder, na kojem je radila ista ekipa kao i na Lands of Lore – Westwood. Posle izrade prvog i drugog dela Eye of the Beholder, Westwood je odlučio da izradi i izda igru potpuno u svojoj režiji, odustao je od trećeg dela EOB i umesto toga izbacio igru koja je danas pred nama. EOB je ipak doživeo treći deo, ali bez Westwood-a to više nije bilo to, i Lands of Lore se od tada računa kao duhovni nastavak EOB.

Radnja je smeštena u naočigled srednjevekovni grad Gladstone, kojim vlada kralj Ričard. Njegovoj vlasti preti veštica Skošja (Scotia), koja je posle više godina pronašla Nether Mask, artefakt uz pomoć kojeg može da promeni svoj izgled. Koristeći svoje nove moći, veštica uspeva da dođe do kralja i otruje ga, i tu vi stupate na scenu. Kralj biva stavljen u neku vrstu hibernacije koja usporava delovanje otrova, a vama se poverava zadatak pronalaženja protivotrova i, naravno, progon veštice. Početni zaplet igre je prikazan kroz prelepu uvodnu animaciju, koja danas možda deluje praistorijski (koristi se rezolucija od 320×200), ali postavlja savršen kamen temeljac za ukupan utisak koji ćete steći tokom igranja.

Gameplay i kontrole su jednostavne do krajnosti. Mehanika je nasleđena iz već pomenutog Eye of the Beholder-a, što za one mlađe među vama znači da su mape podeljene na jednaka, kockasta polja i likovi se kreću po koracima ili kocku po kocku, da tako kažemo. Znam, sad ćete odmah pomisliti kako je ovo glupo i odavno zastarelo rešenje, s obzirom na dugogodišnje prisustvo punog 3D-a, ali u korist igre idu dve činjenice. Prva je očigledna tehnička ograničenost – ipak je reč o 1993. godini kada je 3D akceleracija postojala samo u teoriji. Drugo, i mnogo bitnije, jeste kako se ovakve kontrole uklapaju u celu igru, a odgovor na to je jednostavan – da je Lands of Lore kojim slučajem koristio slobodno kretanje, nikako ne bi bila igra kakva jeste. Ako se sa "sekvencijalnim" kretanjem još niste sreli, verovatno će vam trebati malo vremena da se naviknete, ali ćete vrlo brzo i vi sami shvatiti da je to zapravo idealno rešenje. Jedina zamerka jeste kretanje projektila (bačeni nož ili šuriken, fireball magija) koja je veoma spora, i sasvim je moguće usmeriti, recimo, fireball u dugačak hodnik, prestići ga i efektivno raniti samog sebe.

Borba je u skladu sa jednostavnim kontrolama. Na početku igre birate jednog od četiri ponuđena lika, među kojima ćete naći trojicu predstavnika jednog od tri skill-a (fighter, mage i rogue) i jednog koji je "nešto između" i nije specijalizovan. Izbor lika će, očigledno, bitno uticati na vaš stil igranja, jer svaki skill znači različit pristup borbama, koje su najveći deo igre. Sistem experience poena i nivoa likova ne postoji, već likovi razvijaju skill-ove koje najviše koriste, pa je tako, barem u teoriji, moguće na početku izabrati mage-a ili rogue-a i potom mu razviti fighter skill, pod uslovom da imate dovoljno vremena i živaca jer se sledeći nivo, pogotovo oni viši, stiče izuzetno teško i vrlo je moguće da bi vam trebalo više dana igranja da jednog slabašnog mage-a dovedete na nivo iskusnog fighter-a. Za ovo, naravno, nema potrebe jer se težina igre ne menja kao posledica izbora lika, ali je fizička snaga u očiglednoj prednosti nad magijama i raznim projektilima, naročito uzimajući u obzir relativno nisku količinu dostupne mane i činjenicu da se health i mana najlakše dopunjuju spavanjem. Mana potion takođe uopšte ne postoji, pa ju je osim spavanja jedino moguće dopuniti zlatnim peharima koji se mogu koristiti najviše tri puta, a naći ćete ih tek na par mesta u igri i toplo se preporučuje da ih čuvate do ozbiljnijih borbi na koje ćete kasnije tokom igre naići.

Što se samih borbi tiče, one se odvijaju u nekom polurealnom vremenu. Sva oružja i magije možete koristiti u jednakim intervalima, dok je kretanje u realnom vremenu. Ovo vam omogućava donekle ograničeno primenjivanje taktike, ali je prostor često skučen i nemate gde nego ili da napadate ili da se povučete i sačekate neprijatelje iza ćoška. Najbitnije je da obratite pažnju da budete okruženi sa što manje otvorenog prostora, jer neprijatelji imaju tendenciju da vas opkole, što najčešće vodi do posezanja za opcijom 'load game', zbog čega je preporučljivo da redovno sačuvate igru jer se umire vrlo lako. Težina igre proizilazi iz (neograničene) količine neprijatelja – bez obzira da li ste određeni deo mape podrobno istražili i očistili od protivnika, u svakom sledećem prolazu ćete naići na borbu, što je nekad frustrirajuće. Primer za ovo jeste White Tower, kasnije u igri, koji bukvalno uvek vrvi od duhova koji mogu da prolaze kroz zidove ili da se sakriju u njima i ostave vam da se čudite zašto gubite energiju kad nema nikog oko vas, a pritom se mogu ubiti samo jednom vrstom mača, što ne možete nikako znati osim slučajno. Oružje o kojem je reč je Emerald Sword, koji se ne može nigde kupiti i valja ih čuvati do kraja igre jer vas duhovi čekaju i na poslednjim nivoima. AI protivnika, ako se može tako nazvati, je na prilično rudimentarnom nivou i dozvoljava vam da se povučete i "odspavate", jer vas neće pratiti ako se udaljite više od pet ili šest koraka.

Oružja, kao i predmeti su standardni za ovakav tip igre: noževi, mačevi, sekire, luk i strela, samostrel i šuriken (throwing star) su neki od predmeta koji će vam puniti inače prilično ograničen inventar. Dostupno prazno mesto je dodatno ograničeno prisustvom uljane lampe, koja se stalno mora dopunjavati uljem, a sa kojim je istraživanje pećina ili rudnika mnogo lakše. Srećom, bočice sa uljem se često nalaze, mahom na mestima gde će vam svakako trebati, ali se isto tako brzo i troše, zbog čega ste prisiljeni da čuvate skoro svaku nađenu bočicu, čime ćete imati mnogo manje mesta za ostale predmete. Neželjeni predmeti se mogu prodati u gradovima, a mukom stečene srebrne krune (silver crowns) možete trošiti na novu opremu ili pomoćne predmete. Novac u igri se skoro isključivo stiče prodajom predmeta (uz višestruko nižu cenu, naravno), i valja se suzdržati od besmislenih kupovina "možda će trebati", jer dobra oprema zna da košta ekstremno puno.

Navedeni elementi igre su, međutim, samo sastavni delovi. Ono što ih vezuje u kompletnu celinu jeste priča i atmosfera. Sporednih quest-ova nema, ali je glavni tok priče i više nego dovoljan da vas odmah na početku uvuče u svoj svet i ne ostavlja vas dok ne stignete do kraja. Osim borbi, kojih ima stvarno puno, istraživaćete napušteni rudnik, močvaru, šume, mistični beli dvorac i na kraju glomazan dvorac, usput rešavajući logičke zadatke (manipulisanje polugama koje zatvaraju rupe ili traženje odgovarajućih ključeva, ali i komplikovanije kao što je aktiviranje pumpe u rudniku čime se otvara poplavljen deo). Utisak će vam uveličati prikladna pozadinska muzika, koja se sastoji od zaraznih melodija koje ćete pamtiti dugo vreme. Zvučna podloga (pogotovo u slučaju ako ste te sreće da nabavite CD verziju igre koja sadrži i digitalizovane glasove) je na nivou muzike, iako je prisutna ograničena količina zvukova zamahivanja mačevima, odapinjanja strela i raznih stenjanja usled kontakta sa oružjem. Povremene međusekvence su na nivou sa uvodnom i polako odmotavaju klupko radnje, na kraju koje vas čeka zla veštica.

Lands of Lore, bez sumnje, spada u jedan od onih RPG naslova koji su poznati svim ljubiteljima žanra. Na koji god njegov aspekt se skoncentrisali, nećete naći puno zamerki. Jedini pravi minus jeste prevelika pojednostavljenost, koja igru čini idealnim izborom za novajlije u svetu RPG-a, dok će iskusnijim igračima ovo verovatno predstavljati manu jer od kompleksnosti ovde nema ni traga. Čak i kad polako koračate kroz mračne tunele rudnika ili ukletim zidinama belog dvorca, igra uspeva da stvori atmosferu kao da čitate stranice knjige sa bajkama. U zavisnosti od toga šta očekujete, Lands of Lore vam može ponuditi iskustvo koje će vam zauvek ostati u pamćenju, ali i ostaviti za sobom osećaj razočarenja. Prema tome – nabavite i isprobajte, jer ćete samo tako konačno odlučiti da li igra jeste ili nije za vas.

Naziv igre: Lands of Lore: Throne of Chaos  
Žanr igre: RPG   
Razvojni tim: Westwood
Izdavač: Virgin Interactive 
Datum izlaska: 1993.   
Screenshot-ovi: Lands of Lore: Throne of Chaos
Diskutujte o igri i opisu na forumu.

Minimalna konfiguracija:
CPU: 386SX/33 MHz
RAM: 4 MB
VGA: VGA / MCGA

Preporučena konfiguracija:
CPU: 486 na 66 MHz
RAM: 8 MB
VGA: SVGA
 
+ Atmosfera, pozadinska muzika, grafika
– Previše jednostavno, ništa novo