Prey opis
Kako vreme odmiče ja, kao i većina poklonika elektronske zabave, vapim za nekim naslovom koji će doneti revoluciju u igračkoj sferi i nešto do sada neviđeno. Iskreno, kada sam se najmanje nadao takvom naslovu on se našao upravo ispred mene. Posle mnogobrojnih najava, demoa, screenova, trailera i drugih. Uglavnom marketinških, stvari pomislio sam evo još jednog naslova koga marketing menadžeri pokušavaju utrpati u naše ruke i da, kao hipnotisani, konzumiramo nešto što ni u snu ne bi probali. Moram priznati da sam se prešao. Nisam ni slutio da se iza tog čarobnog imena "Prey" krije jedan dragulj koji tako skromno sija. Da li možete poverovati da igra koja je najavljivana pre tačno deset godina izlazi bas ove godine i pokušava da se izbori sa jakom konkurencijom koja vlada između FPS naslova. Verujte da može. U nastavku texta videćete kako je kompanija Human Head Studios iskoristila ideje koje su osmišljene pre jedne decenije i kako to sve funkcioniše danas u svetu prepunom FPS naslova.
Na početku opisa stižemo do prve zanimljive kombinacije likova koje možemo sresti u priči. Naime, nalazimo se u ulozi mladog Čiroki indijanca Tomija, koji i nije preterano ponosan na svoju rasu i koga ne pogađa previše što su skoro istrebljeni. Jedino što ga u tom trenutku interesuje jeste njegova devojka Dženi, sa kojom želi da pobegne što je dalje moguće od dosadnog rezervata u kome se nalaze. Vremena za nećkanje nije bilo jer za par trenutaka iznad bara doleće, ni manje ni više nego vanzemaljski brod koji nemilosrdno započinje usisavanje nedužnih ljudi. Za tren oka Tomi i Dženi bivaju zarobljeni u velikim metalnim čeljustima. Našeg junaka ubrzo oslobađaju nepoznati prijatelji koji nestaju u tami. Bez previše razmišljanja Tomi steže svoj francuski ključ i kreće u potragu za svojim dedom i devojkom Dženi. Ostatak priče ostavljam vama da sami otkrijete. Jedno je sigurno, sam kraj ostavlja dosta mesta za razmišljanje i otvara vrata za eventualni nastavak (koji je i zvanično najavljen prim. ur.). Zanimljiva kombinacija nema šta, indijanci koji su odavno prestali da se pojavljuju što u filmovima što u igrama i vanzemaljci, čija je uloga takođe počela polako da isčezava. Kombinacija ova dva elementa dovodi do naslova koji zaslužuje svu našu pažnju.
Uz solidnu priču ne zaostaje ni atmosfera, koja prati celu igru. Sve što vas okružuje sadrži dozu strave i užasa, ali nije nešto što vam se može uvući pod kožu. Kada u priču uđu deca koja se međusobno nabadaju na kolčeve, kada gledate kako ceo avion putnika ispred vašeg nosa udara u ogromnu metalnu konstukciju ili vidite dečiji autobus koji se klati iznad litice, neće vam biti svejedno. Posle svake žestoke akcije uslediće tajac, gde ćete slušati krike, zapomaganja i čitanje ispisanih krvavih "Help me" poruka. Atmosferu u velikoj meri podiže i naš glavni junak time što nije nem (eto jedan nemi junak i odmah čudno kad ostali nisu – prim. ur.), već zna da u pojedinim sitacijama da i po neki komentar.
Atmosferi i priči se priključuje i gameplay, koji predstavlja i najjači adut igre. Programeri ovog naslova su uveli par novina koje do sada nismo mogli videti u naslovima sličnog žanra. Prva stvar koju treba pomenuti jeste korišćenje portala i gravitacione staze, kojima možete šetati po zidovima, kao i po plafonu ogromnog matičnog broda. Postoje dve vrste portala. U prvu spadaju portali kojim se protivnici transportuju sa jednog na drugi deo broda, dok drugi služe za vaš transport na određenu lokaciju. Pored portala i gravitacione staze tu su i neka vrsta gravitacionih prekidača, koji služe za promenu gravitacije, tako da bez korišćenja gravitacione staze možete lako završiti na plafonu ili zidu, a da se pri tome ne uneredite . Sledeća stvar, na koju treba obratiti pažnju, je ta da u toku igre možete napustiti vaše telo, tzv. Spirit Walk. Ovo može biti jako korisno u situacijama kada trebate da isključite energetsko polje, pređete na neki nepristupačan deo ne bi li otključali prolaz za dalje napredovanje. Takođe može pomoći da dođete do mesta sa skrivenom municijom ili za tamanjenje protivnika lukom i strelom (pri čemu vam energija opada sa svakom ispaljenom strelom). Sa ovom mogućnošću, napuštanja tela tokom igre, naš junak jednostavno postaje besmrtan. Svaki put kada poginete automacki idete u drevni svet (ili kako bi mi rekli večna lovišta), gde za određeni period morate da lukom i strelom zaradite energiju i healt za nove pohode. Ovaj potez predstavlja mač sa dve oštrice. Dobra stvar je ta sto ne morate da se zamarate dosadnim F5 dugmetom za quick save i F9 za quickload, jer se ne gubi progres kada omanete, ali to može da posle nekog vremena dosadi jer nema izazova. Kako vam tabananje po hodnicima ne bi dosadilo, u više navrata ćete određene deonice prelaziti upravljajući letelicom, iz koje naravno možete i pucati na protivnike.
Oružja su u igri interesantno koncipirana. Svako oružje je prekriveno ili sastavljeno od organske materije (sem masivnog francuskog kljuca sa početka igre). Međutim, različitih oružja ima relativno malo tokom igre, samo sedam. Utisak popravlja postojanje dva moda pucanja kod većine oružja. Jedna od slabijih osobina ovog naslova predstavljaju protivnici, koji su, za razliku od oružja, jako nemaštovito odrađeni i pomalo su monotoni. Protivnika nema mnogo ali njihov AI varira. U pojedinim situacijama bićete opčinjeni inteligencijom protivnika, a ponekada će vas iritirati njihova tupavost. Prazninu, koju su napravili protivnici i traljavo odradjen AI, popunjavaju zanimljivi bosovi, koji popravljaju opšti utisak o protivnicima.
Dužina igre će svakako nekoga razočarati, jer je igru moguće završiti za izmedju 8 do 10 sati. Iako deluje malo, verujte mi da nije. Sasvim dovoljna dužina koja neće ostaviti nikoga ravnodušnog. Što se grafičke strane tiče tu se takođe ne mogu uputiti nikakve zamerke. Unapređeni Doom III engine sa lakoćom renderuje grafiku i pri punim detaljima. Karakteristično, za Doom engine, je to da se nivoi odvijaju u zatvorenim prostorijama i po mračnim hodnicima. Jako malo vremena provešćemo napolju. 90% igre lunjaćemo po hodincima matičnog broda nepoznatog porekla i po zatvorenim prostorijama. Iako zvuči neprimamljivo, ima svoj šmek.
Na kraju možemo zajedno zaključiti da je ovaj rizični projekat ipak uspeo i našao svoje zasluženo mesto na tržištu. Možemo videti kako zanimljive kombinacije likova, novih ideja u gameplay mogu osvetliti put ka zagarantovanoj slavi. Da bi sve ovo bilo ostvarljivo pobrinuo se Doom III engine, koji je podario lepu grafiku koja se odlično uklopa u koncept igre. Odlična optimizovanost igre je svakako još jedan od razloga zašto bi ovu igru trebali probati.
Naziv Igre:
Prey
Žanr:
FPS
Razvojni Tim:
Human Head Studios
Izdavač:
Take 2
Veličina:
1 DVD
Datum izlaska:
Jul 2006
Ostatak screenshotova:
Prey
Ocene:
Grafika: 92
Zvuk: 85
Igrivost: 89
Ukupna ocena:
87/100 Vrlo dobro