Killzone 2 (PlayStation 3) opis

Igra koja je izašla 27.2.2009. ekskluzivno za PS3 redefinisaće žanr pucačina iz prvog lica. Najavljena je sada već davne 2005. godine na E3 2005, dok su prvi snimci igre viđeni tek dve godine kasnije na E3 2007. Igra je prodata u preko milion kopija pre samog izlaska. Na taj dan prodato je preko 750.000 primeraka. Killzone 2 je treća igra iz serijala i predstavlja direktan nastavak priče započete u Killzone (PS2) i Killzone: Liberation (PSP). U prvoj epizodi Helghasti, rasa koja je usled uslova na planeti Helgan mutirala i odrekla se veze sa ostatkom ljudske rase, napadaju planetu Vekta pod izgovorom da im je nepravedno oteta od strane ISA. Invazija je neuspešna zaslugom likova iz prvog dela igre, ali je određeno nuklearno oružje završilo u pogrešnim rukama. Sada ISA planira invaziju na Helgan, rodnu planetu Helghasta s namerom da privede odgovorne za napad na Vektu. Scolar Visari je meta.

U ulozi ste narednika Tomasa Sevčenka. Pojavljuju se likovi iz prethodnih delova, ali samo kao saborci – ne mogu se izabrati za glavnog lika. S obzirom da se igra ne instalira, po ubacivanju diska u konzolu imate nekoliko minuta šetnje po brodu, odakle kreće iskrcavanje. To je i jedina prilika da se uživa u grafici, senkama i refleksijama bez kobnih posledica. Posle veoma uzbudljivog sletanja kreće ono o čemu se godinama po forumima nagoveštavalo, najuzbudljivija akcija na konzoli.

Ono što prvo dolazi do izražaja je zvuk. Već tokom špice ćete se naježiti od obraćanja Visarija naciji. Zvuk se enkodira u DTS formatu (Dolby Digital se koristi ukoliko DTS nije podržan na dekoderu). Grafika je u svakom pogledu pomerila granice šta je moguće prikazati na PS3 konzoli, a ovo je ujedno i igra koja trenutno najviše iskorišćava njen potencijal. Naravno, ne skroz. Tolika količina detalja u svakom trenutku na ekranu može biti kobna ukoliko se obrati previše pažnje. S obzirom gde se radnja dešava, neumesno je požaliti se na sivu atmosferu igre i deficit šarenolikosti. Senke jesu malo nižeg kvaliteta, ali kao i povremene teksture niske rezolucije, postoje šanse da će svako detaljnije zagledanje imati koban ishod. Prašina, dim, komadi zidova, tla, protivnika posle eksplozije odlično su odrađeni. Posle eksplozije nekoliko sekundi ne može se videti kroz oblak dima i prašine, posebno u zatvorenom prostoru. Spektakularno je pogoditi jednu plinsku bocu u skladištu punom plinskih boca. Svaki put će drugačije reagovati u zavisnosti gde je pogođena i šta se oko nje nalazi u trenutku eksplozije. Svetlosni efekti su za svaku pohvalu; scena rafalne paljbe u mračnom hodniku po Helghastu će vas teško ostaviti ravnodušnima. Efekat prolivanja krvi usled pogotka u telo je ubedljivo najbolji do sada viđen u igri. Ako grafiku čine samo teksture visoke rezolucije, onda Killzone 2 i nije spektakularan, ali on nije alat za merenje performansi platforme. Killzone 2 je pucačina sa ubedljivo najboljom grafikom na konzoli. Ono što ostavlja poseban utisak je da, ukoliko se isključi HUD (heads up display), liči na veoma dobar i krvav ratni film. Poređenja radi sa ostalim pucačinama iz prvog lica, Killzone 2 deluje kao mešavina „Saving private Ryan“ i „Black hawk down“ u odnosu na domaće ratne filmove. Ali grafika nije njegov glavni adut. Igrivost je ono što ga izdvaja od konkurencije, a kampanja i igranje online su priča za sebe.

 

Fizika kretanja lika je približena stvarnosti do te mere da dosadašnje iskustvo u pucačinama iz prvog lica izgleda u najmanju ruku smešno. Sve vreme imate osećaj da lik kojim upravljate ima težinu čoveka i realne ljudske pokrete. Ovome je doprinelo upravljanje analognim palicama kontrolera. Subjektivno je mišljenje da bi totalno drugačije izgledalo i osećaj fizike bio bi primetno narušen da se igra pomoću miša i tastature. Neumesno bi bilo porediti slične igre u kojima je igrač okretan kao nindža nakljukan energetskim pićem. Oružje ima težinu, ne ponaša se kao plastična maketa, kretanje je uslovljenom njime. Isto tako, tela protivnika se ne ponašaju kao lutke, posebno usled dejstva eksplozije u neposrednoj blizini. Dobar deo okruženja će pretrpeti mnogo štete usled pucnjave i eksplozija. Komadi zidova će otpadati i otkrivati armaturu, stakla na prozorima biće prisutna do trenutka kada eksplodira prva bomba. Oružje koje držite je sve vreme van fokusa, što posebno dolazi do izražaja kada zumirate radi preciznijeg nišanjenja. Posle inicijalnog prilagođavanja na kretanje i nišanjenje, kreće prava zabava. Igra ima revolucionarni sistem zaklona, što je od presudnog značaja, jer se ni u jednom trenutku ne menja perspektiva prvog lica. Pritiskom na taster za čučanj/zaklon vaš lik će čučnuti ukoliko ispred njega nema zaklona, što je jako korisno za preciznije nišanjenje. Ukoliko ga ima, vaš lik će se prilepiti zaklonu. Pomeranjem palice za kretanje u pravcu van zaklona izvirićete i biti u poziciji da pucate, moguće i bez nišanjenja, dok zumiranje i preciznije nišanjenje zavise od oružja. Ne možete biti pogođeni dok ste iza zaklona, ali ste veoma ranjivi dok izvirujete da pucate. Već viđen sistem bez čuvene skale „health bar“ primenjen je i u ovoj igri. Svakim hicem se polako gubi boja i prigušuje zvuk, što je znak da se treba skloniti u zaklon dok se boja ne povrati. Na to vas i saborci redovno opominju. Ukoliko se pretera izigravanjem heroja na otvorenom, sledi nagrada u vidu crno-bele slike iz žablje perspektive u lokvi sopstvene krvi. Da ne bude zabune, nije poenta šunjati se iza zaklona, već sačuvati živu glavu. Veći deo vremena se svodi na preživljavanje napada, što je pohvalno, jer opravdava naziv igre i definiše kako treba da izgleda pucačina iz prvog lica.
 
AI (veštačka inteligencija) protivnika u igri je za svaku pohvalu. Niko neće glumiti Ramba i trčati da popije metak. Sakrivaće se iza zaklona, granatama će pokušavati da isteraju vas iz vašeg,  timski će se dogovarati šta da rade. Upotreba ručnih bombi je svedena na isterivanje protivnika, ali se ponekad istom može i ubiti. Protivnici će ponekad komično reagovati, tako da se nemojte iznenaditi ako se sapletu i padnu. Naravno, treba obazrivo posmatrati reakcije, jer se to posmatranje često može završiti crno-belom slikom. Za pohvalu je i činjenica da ponašanje protivnika nije skriptovano i da će u ponovljenom pokušaju iste situacije svaki put drugačije reagovati. Nažalost, AI prijateljskih vojnika nije od prevelike koristi. Više će vremena provesti komentarišući vaše ponašanje i zapomažući ukoliko su ranjeni. Većinu prijateljske pešadije možete greškom sami ubiti uz komične komentare ostalih. Ukoliko su ranjeni, članove svoje jedinice možete oporaviti elektro šokom.

SIXAXIS je implementiran u igri u maloj dozi i na veoma interesantan način. Prilikom otvaranja ventila potrebno je L1 i R1 tasterima uhvatiti ventil i okrenuti kontroler na pravu stranu, zatim pustiti tastere, okrenuti kontroler na drugu stranu i ponoviti proces. Zanimljivo je prvi put, dok u kasnijim nivoima ume da bude iritantno, posebno ako neko puca na vas. Sličan princip je kod postavljanja eksploziva. Najbitnija upotreba detektora pokreta je pri nišanjenju snajperom. Potrebno je što je moguće mirnije držati kontroler jer će njegovo pomeranje pomerati nišan. To daje dozu realnosti i u mnogome olakšava nišanjenje jer je lakše pomeriti kontroler za par milimetra u stranu nego isti pokret izvesti analognom palicom. Posebno je zanimljivo da dok zumirate, ako potrošite municiju, puška se neće automatski napuniti, mora se pustiti zum i ručno to uraditi. Ovo važi za sva oružja, što ume da bude veoma frustrirajuće.

Igra je podeljena na 10 celina. Na normalnom nivou težine može se preći za nekih 8 sati. U tih 8 sati nisu uračunati ponovni pokušaji, ma koliko ih bilo. Posle pređene kampanje u statistikama će pisati da je pređeno oko 45%. Ponovnim prelaskom igre na težem nivou taj broj će iznositi oko 75% i broj sati će biti preko 20. Sami nivoi se u potpunosti učitavaju pre početka, dok tokom nivoa ponekad ima dosadnih pauza za čuvanje pozicije, kada igra zastane na pola sekunde. To se dešava obično u nekom hodniku ili na stepeništu i obavezno u odsustvu protivnika. Ukoliko vam se desi da poginete, krećete opet od poslednje automatski sačuvane pozicije. Nivoi tokom igre menjaju ambijent od otvorenih okršaja po ulicama, preko industrijskih postrojenja do utvrđene palate. Možete upravljati tenkom, EXO-om (nešto nalik Battlemach-u iz Mechwarrior-a), raznim topovima usput, čak ima i nekih iznenađenja… Poslednji nivo je težak koliko i svih 9 pre njega zajedno. Da ne otkrivamo dalje…

Arsenal oružja na raspolaganju je poprilično raznovrsan. U svakom trenutku imate nož, revolver (ili pištolj ukoliko ga pokupite), pušku ili nešto veće i maksimalno po 3 ručne bombe (2 vrste). Isplati se ponekad umesto punjenja puške izvaditi revolver i njim dokrajčiti protivnika. U krajnjem slučaju, možete ga udariti kundakom. Municije za revolver imate neograničeno, ali teško da ćete doživeti da ga napunite više od dva puta. Punjenje oružja ponekad traje celu večnost. Nož koristiti samo u krajnjoj nuždi, kada i revolver ispraznite bez željenih rezultata. Ume da pomogne, ali se ne treba oslanjati na njega. Raznolikost glavnog oružja je mač sa dve oštrice; treba pažljivo planirati zamenu. Ukoliko igru prelazite drugi put, neće biti problem predvideti za koju pušku ima municije tokom nivoa. U principu, od svakog tipa oružja postoje dve varijante: jedna je od ISA vojnika, a druga je od Helghasta. Municije za oružje koje Helghasti koriste ima na svakom koraku, ali su ISA oružja malo bolja. Takođe, punjenje puške posle svakog drugog rafala postaće redovan pojava. Povremeno nailazite na bacač raketa koji je obično postavljen na mesta gde će biti od koristi za uklanjanje oklopnih vozila, tenkova ili letelica, dok je skoro neupotrebljiv protiv pešadije u blizini. Pored nekoliko varijanti lakih i većih pušaka, u opticaju je par egzotičnih oružja. Obavezno probati bacač plamena – ne zbog efikasnosti, već zbog vizuelnog doživljaja.

Multiplayer opcija je posebna poslastica. Trenutno je na raspolaganju 7 mapa na kojima istovremeno može igrati do 32 igrača. Postoje dva tima: ISA (igrači imaju plave lampe po telu) i Helghast (igračima oči svetle crveno). Već viđen sistem sa činovima (ranks) je takođe u opticaju. Činove dobijate skupljanjem poena za ubistvo protivnika, oživljavanje ranjenog pipadnika svog tima ili za uspešno završen zadatak. Krećete kao redov (private) i ukoliko skupite 2800 poena, dobićete čin generala. Svaki novi čin donosi po koju novinu, od mogućnosti da pravite timove i klanove do otključavanja novih tipova oružja i klasa igrača. Klasa ima nekoliko i mogu se dodatno unaprediti ukoliko se intenzivno koriste. Ukoliko izaberete Medic, možete oživljavati ranjene igrače iz svog tima. Ako oživite 5 igrača u jednoj partiji, dobijate takozvanu traku. Skupite 8 istih traka i dobijate orden koji vam otključava health pack kojim možete lečiti igrače koji su i dalje živi. I, naravno, postoji nagrada ukoliko i to izvedete po 5 puta u 8 mečeva. Tada ćete health pack moći koristiti i sa nekom drugom klasom. Engineer može da postavlja samostalne topove koji su poprilično korisni ako se pravilno upotrebe. Preteranom upotrebom istih, engineer dobija veštinu da može popraviti određena oružja koja se već nalaze na mapi, ali su neupotrebljiva bez popravke. Tactician može postavljati spawn tačke, i kasnije pozivati podršku iz vazduha. Dve najzanimljivije klase saboteur i scout se poslednje dobijaju. Saboteur može poprimiti izgled suparničkog tima, dok je scout totalno nevidljiv kada miruje. Pretpostavljate da se snajper dobija na kraju, i kakva je kombinacija kada je snajperista nevidljiv. Arsenal oružja je prilagođen potrebama te je izostavljen bacač plamena, nož, kao i par egzotičnih oružja na koja nailazite tokom kampanje.

Postoje više modova i svi mogu biti prisutni u istoj partiji, od volje kreatora partije zavisi koji će sve modovi biti obuhvaćeni i koji će vremenski limiti biti postavljeni. Već viđeni deathmatch se u Killzone 2 zove body count, i princip je isti kao i u bilo kojoj igri: tim koji izdejstvuje više ubistava pripadnika suparničkog tima je pobednik runde. Assassination je najuzbudljiviji mod u svakoj partiji, jer se slučajnim izborom obeleži jedan član jednog tima kao meta za atentat. Svi igrači znaju ko je izabran, čak ga imaju obeleženog i na mapi. Ostali članovi tima imaju zadatak da sačuvaju metu u životu određeni vremenski period, dok protivnički tim pokušava da je ubije. Ukoliko preživite atentat, dobijate traku, a ukoliko vas sreća posluži 8 puta, dobijate adekvatan orden. Ordenje koje se dobija za izvršene zadatke u mečevima donosi veoma korisna unapređenja, na primer, ukoliko u 8 partija imate preko 20 ubistava, krećete ubuduće sa duplo više municije. Prisutni su modovi koji podsećaju na klasični „capture the flag“ i „double domination“ (UT2004), s tim da je zastava u stvari razglas sa propagandnim porukama strane koja trenutno nosi isti, a cilj je razglas postaviti na određenu lokaciju. Dotični razglas se pojavljuje na slučajno izabranim lokacijama na mapi. Search and destroy je posebno zabavan ukoliko se timski igra, jer je bez taktike i dogovora između igrača poprilično neizvodljivo uspešno obaviti zadatak. Cilj je postaviti 2 bombe na određenoj lokaciji koje oba tima dobiju i vide ih sve vreme na mini mapi. Po uspešnom postavljanju, treba osigurati lokaciju da protivnički tim ne deaktivira dotične bombe u narednih 30 sekundi. Ukoliko su svi modovi izabrani, mečevi mogu trajati satima, u zavisnosti koja su vremenska ograničenja za svaki zadatak. Pobednik je tim koji je dobio više rundi.  Igrači pobedničkog tima dobijaju bonus od 50% na poene, dok trake i ordenje dobijaju zaslužni igrači iz oba tima, kao i. Dakle, činovi se dobijaju mnogo brže ukoliko se dobije partija, što je dodatni razlog da se igrači potrude, jer nije dovoljno samo preživeti. Naravno, postoje negativni poeni – za samoubistvo ili ubistvo pripadnika istog tima – pa je potrebno pripaziti pri bacanju bombe u hodnik pun saigrača.

Za igrače koji vole da se dokazuju, skupljanje trofeja je posebno zabavno. Trofeje možete dobiti u kampanji za 500/1000/1500 ubistava, 25 elektrošokova saborcima, 100 smaknutih šlemova, 150 ručnih punjenja puške, ako ubijete krupnijeg protivnika za manje vremena od propisanog i tako dalje. Trofeji za multiplayer se odnose na dobijeno ordenje, broj dobijenih mečeva, kao i za plasman na nedeljnoj i mesečnoj rang listi svih igrača.

Uz maksimalan trud da se ne otkrije radnja, kraj ili nešto što bi umanjilo uživanje prelaska kampanje, teško je pohvaliti sve aspekte igre, posebno delove priče. Killzone 2 definitivno ulazi u uži izbor za igru godine. Guerilla Games je pre 4 godine obećao adekvatan nastavak prvog dela; u najmanju ruku su nam doneli remek delo. Ovo je obavezan naslov u kolekciji za sve ljubitelje pucačina iz prvog lica iz razloga što posle odigrane kampanje sve dosadašnje pucačine za PS3 nećete poželeti ponovo da igrate. Bez bojazni da će dosaditi posle više prelazaka kampanja na različitim nivoima, igranje protiv živih protivnika biće zagarantovan izvor zabave i frustracija.

 

Naziv igre: Killzone 2
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: Guerilla Games
Izdavač: Sony Computer Entertainment
Datum izlaska: 27. februar 2009.
Screenshot-ovi: Killzone 2
Diskutujte o igri i opisu na forumu

96/100 Legenda

+ Atmosfera, grafika, zvuk, igrivost, multiplayer
– Na trenutke AI prijateljskih jedinica ume da pravi više štete nego koristi