Clive Barker’s Jericho opis

Gotovo da ne postoji ljubitelj horor književnosti, koji pritom nije čuo za ime velikog Cliva Barkera. U pitanju je čovek koji zajedno sa Stivenom Kingom predstavlja centralni stub ovog žanra u drugoj polovini dvadesetog veka. Iskusniji igrači pamte Barkera po odličnom horor FPS-u Undying, koji je u vreme izlaska bio neprikosnoveni hit. Undying i dan danas važi za jednog od boljih horor FPS ostvarenja. Od izlaska tog famoznog naslova prošlo je šest godina, a gospodin Barker je rešio da igračima još jednom utera strah u kosti. Ovaj put nećete sami lutati beskrajnim mračnim hodnicima, već ćete biti član prestižne jedinice za borbu protiv paranormalnih aktivnosti zvane Jericho.

 

Pre nego što je Bog načinio Adama i Evu, život je podario jednom drugačijem stvorenju nazvanom The Firstborn (Prvorođeni). U pitanju je bilo mračno biće nesvakidašnje moći, koje je, kako je vreme odmicalo, postajalo sve jače i jače. Uvidevši da je napravio veliku grešku i da će ga sin prevazići, Bog zatvara svoju kreaciju u neku vrstu Pandorine kutije, ostavivši Prvorođenog da trune u njoj do samog kraja vremena. Besan na svog kreatora i ljudsku rasu, koja mu je zauzela mesto miljenika, Prvorođeni traži osvetu. Od čovekovog nastanka, pa do dana današnjeg, Prvorođeni je, uz pomoć poklonika okultnog i crne magije, uspevao da pravi procepe između svog sveta i sveta živih, ali su ljudi uvek uspevali da, žrtvujući svoje duše, zatvore te procepe i pošalju Prvorođenog nazad u svoju tamnicu. Prilikom svakog novog otvaranja procepa, Prvorođeni bi poneo deo tadašnjeg sveta i njegove energije sa sobom, tako da je nakon svakog ponovnog otvaranja procepa njegova moć bila sve veća. Poslednji put procep je bio otvoren 1944. od strane paranormalne nacističke jedinice, predvođenom Hane Lichtammer. Srećom, grupa Britanskih specijalaca je uspela da zatvori taj procep i zadrži prvorođenog još jednom unutar kutije. Sada, nakon više od 60 godina procep je ponovo otvoren, a zver koja je čekala u senci je umorna od konstantnih neuspeha.

Tu nastupa Jericho odred – specijalno odelenje koje se bavi borbom protiv paranormalnog i okultnog. Sastoji se od sedam članova i svaki od njih unutar jedinice poseduje neku od paranormalnih sposobnosti. Pored svakodnevne borbe protiv paranormalnih i okultnih pojava, Jericho odred postoji da bi sprečio silazak Prvorođenog među svet živih. Vođa Jericho odreda (a ujedno i lik kojeg ćete voditi kroz igru) je kapetan Devin Ross. Pre nego što je dospeo u Jericho, Devin je bio “obični” specijalac koji je učestvovao u vojnim akcijama na bliskom istoku, sve dok jednog dana nije otkrio svoje “posebne” moći. Devin poseduje mogućnost da leči saborce, i takođe je najprisebnija osoba u timu, zbog čega je i dobio epitet vođe. Na početku igre kapetan Devin Ross gine, ali u poslednjim trenucima života uspeva da se preseli u um jednog od svojih operativaca. Nakon nekog vremena Dave uspeva da nasumično ulazi u umove svojih saboraca i preuzme kontrolu nad njima kad god je to potrebno. Igra počinje tako što Jericho odred biva poslat u Al-Khali, drevni grad lociran u Africi, jer postoji opasnost ponovnog otvaranja procepa od grupe okultnih vernika, predvođeni bivšim članom D.O.W. (organizacija koja stoji iza Jericha) Arnoldom Leach-om .

 Utisci koje ćete steći u prvih 20 minuta igranja biće zaista fantastični. Odlična atmosfera, još bolja grafika, tona krvi, izmasakrirani protivnici rađeni u Hellraiser fazonu, brujanje procepa u pozadini, zaista će sve biti na najvišem nivou. Nakon 40 minuta konstantnog masakriranja jedno te istih protivnika, sa jednim te istim oružjem, počećete da postavljate pitanja tipa “Hej, zašto moj lik ne ume da skače?”. Da bi se razbila monotonija, kapetan Ross gine i svoj um seli u preostale pripadnike Jericho odreda. Ovo bi trebalo da predstavlja onaj boost koji ste očekivali tokom prethodnih sat vremena monotonog napucavanja. Igra će ponovo dobiti na zanimljivosti, jer ćete imati kontrolu svim članovima i njihovim natprirodnim sposobnostima. Ovo je jedan od najsvetlijih momenata u igri. Držanjem tastera space otvara vam se meni u kom birate člana nad kojim ćete uspostaviti kontrolu. Ovo je veoma korisno, jer kad budete naišli na neku prepreku, sve što treba uraditi je preseliti se u određenog člana i preko negovih specijalnih sposobnosti rešiti zadati problem. Kada se budete zasitili “mind controlla”, počećete da uočavate propuste, koje ova igra i te kako ima. Pre svega, igra je potpuno linerarna i ne postoji nikakva mogućnost istraživanja van maršrute koja je unapred utvrđena. Stvari poput nevidljivih zidova će vas neizbežno frustrirati. Posebnu pažnju treba skrenuti na kamene prepreke koje su vam do kukova, a koje niste u stanju da preskočite, jer tobože likovi koji su surove ubice, koje vladaju crnom magijom, ipak nisu savladali osnovne elemente skoka sa kamena na kamen (eh ti xbox portovi)?! Još jedna stvarčica koja skreće pažnju sa linearnosti i monotonosti je jedna vrsta mini igara. Naime, u određenim delovima igre bićete u život/smrt situacijama. Da bi izvukli živu glavu, moraćete da se oslonite na sopstvene reflekse, tako što ćete u određenom trenutku pritisnuti odgovarajući direkcioni taster naznačen na ekranu. Ovo je zaista veoma zanimljivo i šteta je što takvih situacija nema više.

Kada je igra još uvek bila u razvoju, autori su naglašavali da će jedan od upečatljivijih detalja biti taktičko upravljanje i timski rad. Ekipa je podeljena na dva tima (Alfa i Omega). držanjem tastera 1 odnosno 2, pozivate određen tim da zasebno operiše ka određenom položaju. Skrolovanjem na gore, odnosno dole, pozivaćete članove na juriš, odnosno povlačenje. Ovaj element je zanimljiv, ali ga tokom igre nećete puno koristiti. Što se tiče timskog rada, on skoro i da ne postoji. Prilikom najezde neprijatelja, svaki član jedinice će reagovati zasebno. Odaje se utisak da su ovi likovi zajedno u ekipi tek nedelju dana, a ne nekoliko godina. Ukoliko vaš saborac zagine, moraćete da ga oživite, jer ukoliko mislite da pređete igru oživljavajte svoje članove čim zaginu, u suprotnom ponavljaćete istu lokaciju iznova i iznova, jer save opcija ne postoji.

Veštačka inteligencija je još jedna negativna strana. Članovi vaše ekipe će skoro uvek ukopani stajati na otvorenom prostoru pucajući u protivnike. Čak i ako se ka njima bude kretalo veliko čudovište, Mehur, koje kada se dovoljno približi žrtvi eksplodira, oni će ga spokojno čekati. Svaki put kada saborce budete vratili u život reći će nešto u fazonu “Neće mi se to više ponoviti” i 15 sekundi nakon reinkarnacije, opet ćete lupkati po space tasteru ne bili oživeli kolege. Taktike protivnika nisu ništa sjajnije. Većina protivnika će jurišati na vas glavom bez obzira, dok će vas samo jedan tip protivnika napadati iz zaklona (i to više skriptovano nego promišljeno). Što se tiče kreatura koje ćete tamaniti, sve ih opušteno možete prebrojati na prste. Nakon određenog vremena dosadiće vam da stalno ubijate jednu te istu gamad, koja će u zavisnosti od nivoa imati drugačiju boju ili krpu obmotanu oko glave.

Grafički Jericho deluje zaista impresivno. Reke krvi, gomile prosutih creva i krvavih zidova, ima na svakom koraku. Autori su preterali sa ovim detaljima, tako da naslov odiše velikom dozom morbidnosti. Na kraju krajeva, 70% igre ćete provesti masakrirajući protivnike u okruženjima u kojima će krv teći iz zidina ili kanibalisani leševi ležati po ćoškovima, naravno sa ljudskim iznutricama i izmetom razbacanim na sve strane. Igru pokreće Mercury engine, ukoliko ste mogli da igrate Bioshock, moći ćete i Jericho. Jericho operativci su jako čudno animirani i svojim krutim pokretima kvare doživljaj i ambijent. Zvučna podloga je odlična, jecaj dece, zvuk procepa, pucanja lobanja, sve zvuči veoma realno i igri daje poprilično bolesnu atmosferu. Glasovna gluma je poprilično škrta i poput animacije likova odskače iz ambijenta.

Pored toga što je u projektu učestvovao veliki Clive Barker, čije se pripovedačke sposobnosti ne dovode u pitanje, Jericho je sasvim prosečan FPS naslov. Monotona igra koja se svodi na trinaestočasovno ubijanje, klanje i masakriranje u ambijentima koji prevazilaze granice dobrog ukusa. Nakon što budete završili i poslednje poglavlje, zapitaćete se da li je zaista vredelo prelaziti ovaj naslov!? Jericho je podbacio u skoro svim aspektima, možda bi čak mogao da konkuriše kao jedan od najvećih promašaja ove godine. Mlađoj populaciji, koja se konstantno loži na ovakva ostvarenja, preporuka je da preskoči ovaj naslov. Odlična zamisao je po ko zna koji put uništena očajnom realizacijom.

 

Naziv Igre:
Clive Barker's Jericho
Žanr:
FPS
Razvojni Tim:
Mercury Steam
Izdavač:
Codemasters
Datum izlaska:
23.10.2007.
Veličina:
1 DVD
Ostali screenshotovi
Clive Barker's Jericho

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2.4 GHz ili ekvivalent
RAM: 1GB DDR
VGA: NVIDIA GeForce 6600 GT

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo E6750 ili ekvivalent
RAM: 1GB DDR2
VGA: NVIDIA GeForce 8800 GTS

Ocene
Grafika: 89
Zvuk: 84
Igrivost: 74
77/100 Solidno
+ Priča, zamisao…
– Loše realizovano, monotono…