Death to Spies Opis

Rat je neizbežan deo ljudske istorije. Otkada čovek postoji, od tada ratuje. Stari Rimljani, krstaši pa sve do I i II Svetskog rata – dokazi su da je priroda čoveka jednostavno takva da će pre ili kasnije, iz ovog ili onog razloga ući u konflikt sa drugima. Ova činjenica je jedna od najviše eksploatisanih tema pri izradi osnovne premise za filmove, knjige, stripove, igre i sve ostale oblike zabave. Uostalom, što da ne? Ako su vam časovi istorije ili dokumentarni filmovi samo razlog za zevanje, onda ćete bar nešto naučiti dok gledate neki istorijski film ili igrate igru koja je bazirana na istinitoj priči. A takvih ima relativno puno – moglo bi se reći da veći deo ratnih filmova i igara koristi delove onoga što se zapravo desilo.

Zvuči čudno, zar ne? Mogao bih da se kladim da ni po koju cenu ne biste uspeli da pogodite šta stoji iza ove skraćenice. Pop grupa iz osamdesetih godina? Naziv kviza? Serije? Ne, ništa od navedenog. Zapravo, odgovor je sasvim drugačiji: radi se o ruskoj kontra-špijunskoj organizaciji koja je bila aktivna za vreme II Svetskog rata i koja je duhovni prethodnik mnogo šire poznatijeg KGB-a. U igri, koja nam stiže iz (divne li ironije) ruske kuhinje Haggard Games, preuzimate ulogu agenta upravo ove organizacije. Mislim da posle ovog uvoda nije teško pogoditi da se radi o naslovu u kojem je akcenat na taktici umesto na besumičnom tamanjenju protivnika. Sledeći recept etabliranih naslova kao što je Commandos serijal, ponovo ćete biti u prilici da se šunjate, skrivate, tiho eliminišete protivnike i izvučete živu glavu. Bitna razlika u odnosu na navedeni primer je da ovaj put igrate samo sa jednim likom, dakle nema kompleksne koordinacije članova i organizovanja detaljno isplaniranih napada na protivničke pozicije. Sve je u vašim rukama i imate slobodu da zadate ciljeve izvršite po svom nahođenju. Pa, barem u teoriji. Iako su nivoi u igri dosta prostrani i imaju tek par ciljeva čime se stiče utisak da imate maksimalnu slobodu u načinu i smeru napredovanja, vrlo brzo ćete se uveriti da je stvarno stanje u najmanju ruku drugačije. Tehnički se možete kretati gde god hoćete i do cilja možete doći na različite načine, ali svaki nivo ima nevidljivu putanju po kojoj su autori zamislili da igrači trebaju da se kreću ako nameravaju da uspeju da na kraju ostanu na nogama. Ako se malo bolje udubite u mapu, videćete da je manje-više predvidivo kuda treba da idete dalje s obzirom na količinu protivnika. Kao što je to uglavnom slučaj i sa drugim naslovima sličnim ovom, na početku svakog nivoa je svakako preporučljivo detaljno razmotriti mapu i ustanoviti koja je linija najmanjeg otpora. Tog istog otpora u igri ima i više nego dovoljno. Protivnički vojnici i oficiri su raspoređeni sa velikom pažnjom, tako da i najmanja greška rezultuje posezanjem za quickload opcijom, bez koje bi igra sigurno bila suludo teška.

Da nešto razjasnimo odmah: igra je teška. Svaki hodnik, ulica i prolaz je pažljivo čuvan, često od strane više protivnika i trebaće vam duže vreme da pohvatate cake za odvajanje pojedinaca i tiho eliminisanje istih, bez čega se igra graniči sa nemogućom misijom. Od sredstva za izvršavanje navedenih zahvata vam je na raspolaganju 3 vrste oružja: jedno tiho (hloroform, nož, žica za davljenje), jedan manji pištolj i jedno ozbiljnije (automatska puška i sl.). Na početku svake misije možete da izaberete šta ćete poneti sa sobom u akciju, ali treba obratiti pažnju i na težinu opreme. Srećom, postoji opcija za preporučivanje opreme koja će vam biti sasvim dovoljna za svaku misiju, osim ako sebe smatrate iskusnim znalcem ovog žanra. Kao što je već utvrđeno, radi se o stealth naslovu, što znači da ćete se najčešće truditi da ostanete neprimećeni jer u suprotnom slučaju sledi alarm i horda neprijatelja sa teškim naoružanjem, čime vam se jasno stavlja do znanja da ste napravili pogrešan korak jer iz takvih situacija se jako teško izvlači živa glava. Jedina opcija koja vam preostaje jeste da se sakrijete negde i sačekate da se prašina slegne (osim u nekim misijama gde to neće biti omogućeno), ali čak i tada ste efektivno duplirali broj čuvara i samim tim otežali sebi dalji napredak. Što se samih misija tiče, one su po sadržaju manje-više ono što biste i očekivali: krađa dokumenata, ubijanje diplomata, oslobađanje zarobljenika i slično. Ono što je za pohvalu je da su one dosta raznovrsne: neke misije su klasičan upad u neprijateljsku bazu, ali zato one koje se odvijaju u unutrašnjosti, na primer u hotelu, osvežavaju celokupan utisak o igri. Elementi na koje ste navikli u drugim naslovima ovo tipa kao što je tzv. "vision cone" (vidokrug sa zelenim i žutim poljem) prisutan je i ovde, ali se to ne može zameriti autorima jer nema smisla ponovo izmišljati toplu vodu. Međutim, primetno je da je pažnja posvećena realizmu, što znači da je vaše okruženje mnogo osetljivije na zvuk vašeg trčanja, bacanja raznih objekata koje sakupljate usput i pucanje iz glasnih oružja na vojnika koji vas je slučajno primetio. Takođe, ako neutrališete nekoga i obučete njegovu uniformu, morate se otarasiti ranca i automatske puške, jer će vas u suprotnom odmah prepoznati i otvoriti vatru. Dok "obični" vojnici neće obratiti pažnju na vas ako nosite njihovu uniformu, oficiri će vas u trenu prepoznati tako da crvene tačke na mapi zaobilazite po svaku cenu. Ovakav potez je donekle razumljiv, ali zna da bude frustrirajuće jer ne postoji vreme koje je potrebno da vas oficiri prepoznaju već se to dešava čim vas primete. Isto tako, ako se predugo zadržavate ispred čuvara bez potrebnih papira, on će shvatiti o čemu se radi i alarm će se oglasiti.

Igre kao što je Death to Spies bih najpre uporedio sa vinom: što duže stoji, tim je bolji. Sad se pitate, kako se to ogleda u slučaju igre? Otprilike isto. Kad počnete da igrate, možda će vas odbiti osrednja grafika i engine koji je jednostavniji, ili bolje reći rudimentarniji od onog što biste očekivali od jedne upravo izašle igre. Međutim, kako odmičete, atmosfera i priča će vas malo po malo uvući u svoj svet, mada nažalost ne do tog nivoa da jednostavno ne možete da prestanete da igrate. Razvojnom timu je ovo debitantski naslov, tako da se opraštaju manji propusti i nedostaci koje eventualno primetite tokom igre, ali vas one sigurno neće odvratiti od nje. Ovakvih naslova svakako nedostaje na tržištu PC igara, pogotovo u poslednje vreme. Ako ste među onima koji imaju malo izdržljivije živce od ostalih i ne nedostaje vam srpljenja, svakako probajte ovo ostvarenje. Momcima iz Haggard Gamesa pružamo ruku u znaku solidnog uspeha i želimo im da sledeći put nadmaše sebe.

Naziv Igre:
Death to Spies
Žanr igre: taktička akcija
Razvojni Tim:
Haggard Games
Izdavač:
1C / Nobilis
Datum Izlaska:
28. septembar 2007
Veličina:
1 DVD
Ostali screenshotovi
Death to Spies

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1,7 GHz Pentium 4 / AMD Athlon 1800+
RAM: 512 MB
VGA: Radeon 9500 / GeForce FX 5200

Preporučena konfiguracija:
CPU: Pentium 4 2,4 GHz / AMD Athlon 2400+
RAM: 1 GB
VGA: Radeon X800 / GeForce 6800

Ocene
Grafika: 65
Zvuk: 68
Igrivost: 77
70/100 Solidno
+ realnost, atmosfera, raznovrsne misije
– grafika, težina