Belief & Betrayal opis

Uvod u avanturu

Propaganda istorijsko-religioznog senzacionalizma, sveprisutan je industrijski trend. Iako se pomenute pojave mogu najčešće asocirati sa kvazi-književnim bestselerima novije generacije, niti ostali faktori potrošačkog društva ne mogu se nazvati nevinim po tom pitanju. U pomenutom nizu se zasigurno može svrstati i Belief & Betrayal, novo ostvarenje italijanske Artematice, od pre poznate po interaktivnim nedelima poput Crime Stories-a i Druune.

 
Propraćen neslavnim rezimeom svojih kreatora, B&B je izgledao kao još jedna p&c avantura izgubljena u sivilu mediokriteta. Još od samog početka B&B odaje dojam haotičnog nadri-epskog trilera. Uvod u samu radnju prikazan je u obliku cut scene, koja obiluje zastarelim prerendovanim teksturama  i konfuznom režijom amaterskog kalibra. Nastavak ovog rasula reflektuje se u ljudskom obliku Jonathana Dantera, američkog novinara, kojeg su poslovne obaveze odvele u Miami. Nažalost po njegovu malenkost, uskoro će primiti poziv od Scotland Yarda, s uznemirujućim vestima o nedavnoj smrti njegovog ujaka, koji je po njegovim saznanjima već odavno trebao biti mrtav.  Od ovoga trenutka JD kreće u globalnu avanturu koja uključuje: crkvene konspiracije, drevne tajne i još poneki copy/paste element posuđen od inspirišućih uzora poput Da Vinčijevog Koda ili atmosferom bliskog Broken Sword serijala. Zapravo, ako se krene u dublju analizu predstavljene priče može se uočiti mnogo kvalitativnih i kritičkih sličnosti sa aktuelnim literarnim ostvarenjima srodnog žanra. Tako se može reći da je sama osnovna fabularna srž dosta zanimljive prirode, kao i sam tok radnje koji je okružuje. S druge strane, samo književno-stilističko oblikovanje, koje se odražava u naracijskim i dijaloškim elementima, može se okarakterizirati plitkim i površnim epitetima.

Očajničko distanciranje od svojih prethodnika nije pomogla B&B-u da se oslobodi konvencionalnog ropstva koje se prostire na sve strane. Prva promena, u odnosu na Crime Stories, je nestanak maestralnog stripovskog stila, koji je dotičnog učinio barem vizuelno podnošljivim naslovom. Prelazeći u suprotnu krajnost B&B više značaja poklanja realističnoj prezentaciji, što se najbolje može primetiti pri pogledu na 2D pozadine, čiji varijabilni kvalitet ponajviše zavisi od atraktivnosti lokacije, dok je onaj obol detaljima potpuno izostao. Pored svega, pozadine su još uvek najimpresivniji grafički segment B&B-a, pogotovo u poređenju sa 3D likovima i njihovim surogatima u vidu nisko-rezolucijskih pokretnih objekata. Niti animacije pokreta ne mogu se pohvaliti ništa boljom realizacijom, a sama fascijalna animacija se najblaže rečeno može nazvati katastrofalnom. Da može lošije i od ovoga najbolje se može uočiti pri posmatranju perspektive pogleda statične kamere. Iako u određenim situacijama statični kadrovi znaju oduševiti, u najvećem broju slučajeva čine se potpuno dezorijentisani, te će često odmoći u pronalasku nove scene.

Druga radikalna promena odnosi se na kontrolni interfejs, a samim time i na igrivi deo. Zbog mnogobrojnih kritika upućenih interaktivnim delovima CS, koji su se većinom sastojali od potrage za mikro milimetarskim pikselima, Artematica je odlučila taj nedostatak potpuno eliminisati. Jednostavnim pritiskom tipke SPACE, sve interaktivne tačke su jasno vidljive, pa je samim time igra znatno olakšana u odnosu na konkurenciju. Većina zagonetki je jednostavna i logična, barem što se tiče njihovog idejnog rešenja. Naime, radi uprošćenja p&c kontrolnog sistema, koji se sada sastoji od samo dvije funkcije (pogleda i akcije), većina  objekata zahteva uzastopnu interakciju, što u ovom slučaju znači da B&B od igrača zahteva neprestano kliktanje po istim objektima. Naravno, ništa od navedenog ne bi smetalo kad bi pomenute akcije ostale u revijalnom i neobaveznom tonu, te da kao rezultat daju zanimljive komentare likova. Međutim, nepotrebno forsiranje takvih metoda stvorilo je pravu noćnu moru ponavljajućih komentara, čisto iz razloga što se igrač na to primorava, jer će upravo takvi problemi postati krucijalni u daljem napredovanju. Integracija zagonetki i generalno svih igrivih delova čini se nadasve trivijalna, s obzirom da sve do polovine igre igrač doživljava isključivo pasivnu ulogu obavljajući krajnje nebitne zadatke, dok se značajnija dešavanja odvijaju u vremenom pregaženim cut scenama. Zagonetke su koncipirane isključivo kombinovanjem predmeta i okolnih objekata, te u većini slučajeva su pozitivno fluidne. U retkim prilikama B&B servira i neke (ne)logično izolovane sekvence, koje se na sreću daju rešiti generičkim kliktanjem bez ikakvog smisla.

Eventualni pokušaj katarze može se pronaći u opštoj dinamici, koja je očigledno jako naglašena. Mogućnost kontroliranja tri lika, u spoju sa raznolikim i atraktivnim lokacijama, verovatno su jedan od malobrojnih motiva za završavanje ove pustolovine. U istu kvalitativnu skupinu može se svrstati i muzička podloga, koja obiluje solidnim orkestralnim aranžmanima. Zvučni efekti većim tokom igre se mogu nazvati pristojnim, s povremenim unapred skriptovanim promašajima. Dodatno produbljenje ovakvog pristupa može se videti i u mogućnosti saradnji sva tri igriva lika. Naime, uz pomoć čudotvornih komunikatora moguće je razmenjivati fotografije, video materijale ili elektroničku poštu. Velika je šteta što ova naznaka inovacije nije više iskorišćena u samom toku radnje. Još jedan od zanimljivih elemenata je mogućnost kombinovanja zabeleženih detektivskih zapažanja, tj. rečenica iz blok priručnika sa okolnim objektima i predmetima iz inventara. Iako se radi o još jednom od pokradenih momenata (Discworld Noir), ova pojava je dovoljna retka u današnjoj igračkoj ponudi da se može nazvati svežom.

Nažalost, ovaj pozitivni nagoveštaj uskoro će zakopati eskadrila anti talenata koja je odlučila posuditi glasove u ovoj igri. Zajedno sa prilično slabom karakterizacijom ličnosti, glumačka prezentacija još više pridonosi dodatnoj odbojnosti glavnih likova, sa posebnim naglaskom na sarkastičnog idiota Jonathana Dantera, koji svojim piskaranjem u vlastitom dnevniku događaja i stupidnim humorističnim komentarima najbolje argumentuje sve uvrede na njegov račun.

Ovu globalnu apatiju zaokružuje niz tehnički problema, poput opšte usporenosti svih funkcija u igri. Od reagovanja likova na jednostavne naredbe, do inventara koji svaki put kasni sa svojim pojavljivanjem. Takođe se zna dogoditi da se cela scena zamrzne nakon čega samo izlazak iz aplikacije može pomoći.

B&B ovakav kakav jeste može poslužiti kao rezervna varijanta ljubiteljima p&c avantura i to samo u slučaju da nemaju ništa zanimljivo na svom igračkom frontu. Uništen mnogobrojnim propustima na gotovo svim važnim poljima koja su presudna za kvalitetnu avanturu, sa ponekim retkim bleskom na horizontu ništavila, B&B će ostati u opširnim analima obećavajućih naslova, uzvišenih ciljeva i slabe realizacije.

Naziv igre: Belief & Betrayal
Žanr igre: Avantura
Razvojni tim: Artematica
Izdavač: Lighthouse Interactive
Datum izlaska: 28. Mart 2008.
Veličina: 1 DVD
Screenshot: Belief and Betrayal

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.2 GHz AMD Athlon ili Intel ekvivalent
RAM: 256 MB
VGA: Nvidia Geforce 4Ti 64 MB DirectX 9.0c ili ATI Radeon 9250 64 MB DirectX 9.0c

Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.0 GHz AMD Athlon ili Intel ekvivalent
RAM: 512 MB
VGA: Nvidia Geforce 5500 FX DirectX 9.0c ili ATI Radeon 9550 128 MB DirectX 9.0c

Ocene
Grafika 68
Zvuk 57
Igrivost 50

59/100 Podnošljivo

+ kratkoća, jednostavnost, raznolikost lokacija i sadržaja, muzika, 2D
– dizajn zagonetki, 3D, animacije, gluma, nedorađenost, pisanje, kontrolni sistem