Max Payne opis
Final gunshot before the first one
Jesen je godine 2001 godine. Ja nevoljno odlazim u školu, nespreman za još jedan kontrolni iz nemačkog jezika.. Školski dan se nekako na jedvite jade završio, a ja onako, sav umoran i besan idem kući. U prolazu prolazim pored radnje gde su se prodavale kompjuterske igre (ah, ta lepa, davno prošla vremena). Ulazim, neinformisan i pitam šta ima novo. Prodavac mi nudi nekog tamo Max Payne, za kojeg sam ja do tada malo čuo. Jedino što sam znao je da ima neke fore kao u Matrixu. Nećkam se, hoću li ga uzeti ili neću. Ma hajde, uzimam. Odlazim kući da vidim na šta sam to potrošio pare. Disk počinje da bruji u čitaču. Nekako završavam instalaciju, pošto tada nisam imao puno znanja u vezi računara. Još teže “ubeđujem” igru da se startuje. A onda dolazi jedan deo, koji će mi ostati urezan u memoriju dokle god sam živ. Rečenice, bez puno smisla kada sam počinjao igru, ali sa mnogo smisla kada sam je završio. Kultne rečenice!
“They were all dead. The final gunshot was an exclamation mark for everything that had led to this point. I released my finger from the trigger. And than it was over.”
Dan kada je Max Payne ušao u moj život možda nije iste važnosti kao dan prvog poljupca ili prvog raskida, ali je jedan od najvažnijih dana u mojoj igračkoj “karijeri”. Ovakav dragulj se pravi jednom. I ma koliko drugi deo bio dobar, i ma koliko druge igre bile dobre, Max Payne ostaje na samom vrhu najboljih igara svih vremena.
“Life was good. A house on the Jersey side across the river. The smell of freshly cut lawns. The sounds of children playing. A beautiful wife and a baby girl. The American dream come true. But dreams have a nasty habit of going bad when you're not looking.”
Košmar u Maxovom životu počinje jednog, na prvi pogled, sasvim normalnog zimskog dana. Došavši kući sa posla zatiče provalnike u svojoj kući. Da stvar bude gora, ti provalnici ubijaju njegovu ženu i njegovo dete. Ovo je samo uvod u jednu od najkvalitetnijih i najemocionalnijih priča ikada viđenih u kompjuterskoj igri.
“I didn't like the way the show started, but they had given me the best seat in the house, front row center.”
Genijalni dijalozi puni cinizma, ironije i svevremnih istina o životu, prezentovani na specifičan način u vidu stripa igrača, vrlo brzo “usisaju” igrača u svet igre. Naracija polako, ali sigurno, odmotava klupko priče, otkrivajući tako veliku sliku. Ono što je u početku izgledalo kao nasumična provala, vremenom poprima razmere globalne zavere. Emocionalno vrlo nabijena priča dostiže svoj vrhunac pri samom kraju igre, kada se igrač već “stopi” sa likom Maxa Payne-a. Završetak igre donosi satisfakciju zastrašujućih razmera, ako se uzme u obzir da je ovo ipak “samo” igra.
Kroz igru će prodefilovati sijaset raznih likova, od kojih će većina završiti na Maxovoj listi za odstrel. Svi ti likovi su odlično izprofilizovani i imaju veoma izrazite ličnosti. Ti likovi u kombinaciji sa odličnom glasovnom glumom svih glumaca u igri i odličnom muzičkom podlogom stvaraju jednu kombinaciju, koja atmosferu podiže do veoma visokih razmera.
Treba pomenuti da atmosfera već od prvih momenata poprima tamne nijanse. Kako se igra razvija ona postaje sve tamnija, da bi u određenim situacijama postala ekstremno mračna. Naime, reč je o dve deonice, koje se odigravaju unutar Maxovih snova. Dok se u daljini čuje plač bebe, Max hoda po tankoj crti načinjene od krvi, dok je svuda oko njega mrak. Utisak koji ostavlja ova scena je krajnje morbidan i rečima ga je zaista teško opisati.
"Collecting evidence had gotten old a few hundred bullets back."
Remedy je napravio genijalan potez uvodeći do tada neviđenu novinu u igre. Reč je, naravno, o bullet-time efektu, koji je sada prisutan u skoro svakoj drugoj akcionoj igri. Mogućnost usporenja vremena i izgbegavanja desetine metaka su krajnje zabavni. Ako se tome dodaju i razne druge vratolomije koje Max izvodi, dobija se maestralan koktel akcije. Mehanike igre je za današnje standarde ništa spektakularno i svodi se na linearno napredovanje kroz nivoe i ubijanje protivnika koristeći razne tipove vatrenog i hladnog oružja. Sistem energije je prisutan, a Max će svoje rane lečiti pomoću sredstva protiv bolova (painkillera), koja će nalaziti na raznim mestima. U jednom trenutku možete nositi maksimalno osam painkillera. Pomislićete ništa spektakularno, ali bićete u velikoj zabludi. Mešavina akcije, ispresecana sa detaljima priče čine do sada malo kojem timu poznat recept. Kratko i jasno – igrivost ove igre je do dana današnjeg nenadmašena!
Fenomenalan bullet-time će vam dati prednost nad velikim brojem neprijatelja, koji nisu ni malo naivni, posebno na većim nivoima težine. Multiplayer komponenta igre ne postoji, ali ne oseća se nedostatak iste. Max Payne-a čine njegova priča, atmosfera i igrivost na prvom mestu. Za prelazak igre će vam trebati oko osam sati. Možda se to nekome učini kao malo, ali to je sasvim dovoljno. Igra nije ni na koji način veštački produžena, pa je svaki trenutak proveden igrajući čisto zadovoljstvo.
"I don't know about angels, but it's fear that gives men wings."
Sa današnje tačke gledišta, grafika igre je prevaziđena. No, nije na odmet ipak se prisetiti grafičke podloge. Igru pokreće MaxFX endžin, korišćen u verziji 3dMarka za 2000. i 2001. godinu. Radi se o DirectX 7 grafičkom endžinu, bez podrške za razne šejdere i ostale savremene stvari. O zahtevnosti nema razloga diskutovati, pošto je igra bila igriva i na prosečnoj mašini iz toga vremena, a danas je gotovo svaki računar može pokrenuti na najvišem nivou detalja. Eh, detalji. Igra obiluje sitnim detaljima, koji dodaju dubinu grafičkom svetu igre.
Zvučna podloga sa druge strane briljira i do dana današnjeg. Glas Max Payne tačno ocrtava njegov karakter i njegovo mentalno stanje, da ne kažem rasulo. Glasovna gluma je maestralna, a rečenice koje izgovaraju likovi su svaka na svom mestu. Muzička podloga nije ništa slabija i podiže atmosferu do najviših granica.
"Einstein was right. Time is relative to the observer"
Nove igre dolaze i prolaze. Svakakve igre su prošle kroz moje prste. One dobre i one manje dobro. I sve bivaju nekako zaboravljene od strane mene. Sve osim jedne – Max Payne. Da li je tome razlog njena vanserijska igrivost ili su naracija, priča i gluma uzele svoga maha?! Možda su sam lik Max Payne-a i njegova ciničnost doprineli njenoj svevremenosti?! Ustvari, svi ovi faktori igraju veliku ulogu u njenom legendarnom statusu. Max Payne je igra koju ne smete propustiti, bez obzira na njenu, sada već, zastarelu tehničku stranu. Ovo je jedna od retkih igara, koju vreme nije pregazilo. Topla preporuka u ovim danima dok iščekujete nadolazeće hitove.
Naziv igre: Max Payne
Žanr igre: TPS
Razvojni tim: Remedy Entertainment
Izdavač: Gathering of developers
Datum izlaska: 23. jul 2001.
Veličina: 1 CD
Ostali screenshotovi: Max Payne
Diskutujte o igri i opisu na forumu
Minimalna konfiguracija:
CPU: 450 MHz
RAM: 96 MB
VGA: GeFoce 2MX400, 64 MB
Preporučena konfiguracija:
CPU: 750 MHz AMD Athlon ili Intel ekvivalent
RAM: 256 MB
VGA: GeForce 2GTS, 64 MB
Ocene
Grafika 84
Zvuk 93
Igrivost 97
96/100 Legenda
+ priča, dijalozi, igrivost, muzička podloga igre
– za današnje standarde može izgledati prevaziđeno, ali ne dajte se zavarati
