Video igre u funkciji nauke

Sve je veći broj naučnih studija koje sugerišu da igranje igrica može pozitivno uticati na kreativnost, percepciju i proces donošenja odluka. Studije su pokazale da pojedinci koji igraju akcione video igrice donose odluke 25% brže, bez žrtvovanja preciznosti i koncentracije. Šta više, najbrži igrači mogu donositi odluke i preuzimati akcije u skladu sa njima do šest puta u sekundi, što je čak četiri puta brže od ljudi koji ne igraju igrice. Ovaj odnos je pokazao da strastveni igrači mogu pratiti do šest zasebnih promenjivih istovremeno. Važno je napomenuti da su ove studije kredibilne, sprovedene na Rochester Univerzitetu i nezavisne od uplita industrije video igara.

Naučnici su takođe otkrili da žene, koje čine 42% od ukupne igračke populacije, mogu bolje da mentalno manipulišu 3D objektima, veština u kojoj muškarci generalno postižu bolje rezultate. Većina istraživanja je vršena na odraslim osobama.

Univerzitet u Indijani je pak pokazao da igranje nasilnih video igara može imati i neke negativne efekte. Skeneri mozga su pokazali da učestalo igranje nasilnih video igara tokom dužeg perioda može promeniti funkcije mozga i smanjiti aktivnost onih regiona moždanog tkiva koji procesuiraju emocije. Druge studije su pokazale povezanost između kompulsivnog igranja igrica i gojaznosti, asocijalnog ponašanja i depresije.

Za četrdeset godina, koliko video igre postoje, ovo tržište je izraslo u industriju vrednu čak 25 milijardi dolara godišnje. Svake godine proda se preko 250 miliona kompjuterskih i drugih igara.

Na Univerzitetu u Wisconsin­u, profesor Shawn Green tvrdi da video igre menjaju vaš mozak. Moćna kombinacija koncentracija i lučenja neurotransmitera kao što je dopamin ojačava neurološke puteve slično kao što vožnja bicikla ojačava mišiće.

Mnogo je truda uzaludno utrošeno na istraživanja koja pokušavaju da ustanove da li nas video igre čine nasilnim. Joshua Lewis sa Univerziteta u San Dijegu koji je sproveo naučna istraživanja na preko 2000 igrača tvrdi na nije dovoljno pažnje posvećeno jedinstvenim i unikatnim uticajem video igara.

Blizzard Entertainment, proizvođač video igara koji prodaje popularne naslove kao što su World of Warcraft, StarCraft i druge popularne naslove nije odgovorio na pitanja da li podržavaju naučna istraživanja u vezi video igara ili možda sprovode svoja. RiotGames, koji izdaje popularnu igru League of Legends takođe nije učestvovao u upitniku.

Trogodišnje istraživanje sprovedeno nad skupom od 491­og srednjoškolca je pokazalo da su deca koja su igrala video igrice ostvarila bolji skor na standardnom testu kreativnosti, nezavisno od rase, pola ili vrste igrica koje su igrali. Naučnici su rangirali đake koristeći standardizovani Torrance test krativnosti, koji podrazumeva zadatke kao što su crtanje interesantnih slika od davana zasebna ocena na skali od jedan do tri. Na veliko iznenađenje naučnika, na dobre rezultate nije uticala vrsta igrica koju su ispitanici igrali kao ni žanr, bilo da su u pitanju agresivne, sportske ili neke druge igrice.

Ipak, naučnici tek treba da kreiraju softver za učenje koji adekvatno mimicira učinak akcionih igara. Bez intenzivne koncentracije neurološki putevi se neće menjati. Ispostavilo se da sve igrice koje imaju dobar uticaj na učenje su u suštini nasilne. Naučnici za sada nisu sigurni da li je nasilje neophodna komponenta.

Do skoro, većina naučnih istraživanja u vezi video igara je bila bazirana na maloj grupi ispitanika koja je igrala igrice pod laboratorijskim uslovima. Mnogi naučnici se sada okreću komercijalnim igricama kao sredstvu za sprovođenje naučnih istraživanja.

U najvećem istraživanju video igara do danas, Mark Blair sa Univerzitta Simon Fraser u Vankuveru je analizirao ponašanje preko 150,000 ljudi koji su igrali popularnu igricu StarCraft II, skupljajući preko 1.5 miliona podataka o percepciji, pažnji, pokretima i procesu donošenja odluka.

Analizirajući prikupljene podatke, naučnici se nadaju da će otkriti kako igrači postaju eksperti. To može dovesti do otkrića kako sticanje novih znanja može postati efikasnije i prirodnije. Takođe, naučnici se nadaju da će odgonetnuti kako najlakše sticati nove veštine kroz proces interakcije sa svetom oko nas.