Europa Universalis: Rome opis
Dvor bez istorije
Europa Universalis: Rome nastavlja putem kojim je krenuo EU3 – potpuno su izbačeni istorijski događaji iz dvojke, a umesto njih ubačeni generični – ali i upravljanje dvorom i sistem razvoja likova, nalik na Crusader Kings. Kao što joj samo ime kaže, igra je smeštena u period uspona Rima; tačnije, pokriva vremensko razdoblje od Prvog punskog rata do proglašenja Avgusta za oktavijana, odnosno početka Rimskog carstva (280 – 27. godine p.n.e.). Po uzoru na EU3, igrač može da izabere bilo koji datum za početak, mada je i predloženo nekoliko posebno interesantnih (punski ratovi, Cezarova pobuna i slično).
Prvo što upada u oči jeste da je mapa značajno smanjena – umesto celog sveta, igraču je na raspolaganju šire područje Mediterana, uključujući i Britanska ostrva i antičku Persiju – ukratko, sva područja koja je Rim osvojio i malo pride. Ipak, mapa se lako mogla proširiti ka istoku, s obzirom da je još Aleksandar Makedonski stigao do Indije; ovakvom odlukom značajno je oštećeno Seleukidsko carstvo – bezmalo pola njihove teritorije je izostavljeno. Kao i dosad, igrač može izabrati bilo koju naciju; nažalost, ovo je lažan izbor: za razliku od EU3, ali naročito EU2, gde je svaka, pa i najmanja nacija bila u mogućnosti da "uspe", ovde svega nekoliko ima taj potencijal. Galska plemena su praktično neigriva, zbog načina na koji igra trenutno funkcioniše, i biće sasvim sigurno uništena čim steknu zajedničku granicu sa Rimom; slično je i sa plemenima oko Kavkaza, koja su priklještena od strane Seleukida i grčkih državica na obalama Crnog mora. Ovo u praksi izbor svodi na 4-5 zemalja, plus još toliko za one najiskusnije, što svakako nije mali broj, ali od EU serijala se ipak očekuje više.
Da li su i varvari ljudi?
Rome donosi par novih koncepata u igru, kao što su varvari i civilizacija, plus već pomenuto predstavljanje ljudi kao bitnih činilaca. Varvari zamenjuju domoroce iz prethodnih naslova, sa značajnom novinom – kada postanu dovoljno moćni, krenuće u pljačkaški pohod na jednu od razvijenih država. Takođe, uslovljavaju i kolonizaciju, pošto se neka provincija ne može kolonizovati bez prethodnog uništavanja većine varvara (onaj ostatak će se vremenom asimilirati u društvo). Civilizacija se meri po provinciji, a širi se iz susednih civilizovanijih područja, kao i preko trgovine. Ona pre svega usporava kolonizaciju, ali i utiče na efikasnost date provincije u istraživanju novih tehnologija.
Nesumnjivo najveća novina je dodavanje faktora ljudi, mada je sam koncept već viđen. Likovi imaju tri osnovne osobine: Martial, Charisma i Finesse, na skali od 0 do 10, kao i tri izražene u procentima, koje pokazuju koliko je čovek lojalan kralju, popularan među narodom, i koliko je korumpiran; nelojalni a popularni generali mogu započeti građanski rat, dok će korumpirani guverneri izvlačiti više poreza, u zamenu za povećan rizik od pobune. Igračev zadatak je da ljude iz svog dvora rasporedi na mesta vojnih komandanata, guvernera i nekolicinu specijalnih pozicija vezanih za razvoj tehnologije. Uz to, pri svakoj diplomatskoj akciji, biraćete svog predstavnika, što donosi interesantnu dilemu – da li da pošaljete najboljeg diplomatu i rizikujete da ga druga nacija obezglavi iz srdžbe, ili omraženog rođaka i nadate se njegovoj glavi u kesi. Nažalost, ceo ovaj sistem zna da zamori posle nekog vremena, s obzirom da igrač teško može da "drži" toliko ljudi u glavi, i na kraju se svodi na biranje bilo koga, bez obzira na njegove (ili njene) kvalifikacije za datu poziciju.
Spartanska ekonomija
Usled dugačkog toka igre, u prethodnim Europa Universalis naslovima u prednosti su bili oni igrači koji su dobro upravljali ekonomijom svoje države – čak i male uštede tokom desetina godina pretvarale su se u značajne finansijske, odnosno tehnološke prednosti. Na žalost fanova ovog elementa igre, ekonomski deo je prilično uprošćen. Stanovništvo je podeljeno na tri kategorije: robove (donose prihod), slobodne ljude (predstavljaju ljudstvo sposobno za rat) i punopravne građane (doprinose istraživanju). Ovo u praksi znači da nema slider-a, pošto se budžet više ne raspoređuje po tehnologijama; takođe, stabilnost (koja je još uvek ključan element) se jednostavno kupuje za keš koji sada stiže svakog meseca (eliminišući tako element planiranja potrošnje). Jedina novina je uvođenje trgovinskih ruta, koje donose profite i služe razmeni jednog od šačice resursa. Ova uprošćenja će se verovatno svideti onima koji su smatrali da su starije igre previše komplikovane, ali smatram da je žrtvovano previše onoga što igru čini interesantnom.
Ostatak je onakav kakav se mogao videti u EU3, zajedno sa problemima koja je ta igra imala. Dakle, i dalje ćete mučiti muku sa AI protivnicima koji ne ustupaju ni najmanji komadić zemlje, a još više sa čuvenim ping-pong armijama, odnosno osobinom da se poražena armija povuče kroz vaše redove i pobegne nazad u vašu (nebranjenu) domovinu. Ruku na srce, vojni sistem je proširen i sada je na raspolaganju šest tipova jedinica, čija je proizvodnja uslovljena prisustvom odgovarajućeg resursa – zanimljiv dodatak, mada se do resursa ipak prelako dolazi da bi oni predstavljali prepreku. Jedina značajna razlika je da je sada sve sporije, pošto armijama treba i po više meseci da pređu u susednu provinciju. Mada se ovakva odluka može objasniti težnjom autora ka realističnosti, više izgleda kao spetljan pokušaj da se reši problem ping-pong armija.
U ritmu muzike
Grafički engine zasnovan je na onome iz EU3, mada je u međuvremenu unapređen i izgleda donekle lepše. Ipak, zbog preglednosti, većinu vremena ćete provesti u "političkoj mapi", tako da se ta mala unapređenja ni ne primećuju. Sa tehničke strane, Rome je interesantan jer je jedna od retkih igara koja manje zavisi od grafičke karte, te će moćan, višejezgarni procesor ovde biti od poprilične pomoći. Usled optimizacije, ali i manje mape, igrači sa slabijim konfiguracijama će Rome odigrati lakše nego EU3.
Zvučnih efekata nema mnogo, i primetićete ih samo kada počnu da nerviraju (npr. zvuk prolećućih strela koji se čuje svaki put kada se pogleda stanje neke opsade). Za razliku od njih, muzika je odlična, naročito "ratne" numere, i poželećete da je slušate i izvan igre.
Kocka je – prokockana
Polako, ali sigurno, EU serijal menja elemente koji su ga proslavili i zaplovljava nekim drugim vodama. Posle izbacivanja istorijskih događaja, Rome umanjuje kompleksnost igre (ne samo uprošćavanjem ekonomskog modela, već i sužavanjem obima), udaljavajući time starije fanove. Mogao bih uputiti pregršt kritika i svega par pohvala na njen račun, te ću zato samo reći: EU: Rome se najverovatnije neće svideti ljubiteljima EU2; sa druge strane, ako smatrate da je EU3 odlična igra, samo možda za nijansu preteška, onda je Rome prava igra za vas. Srećom po nas ostale, Paradox Interactive je oduvek podržavao stvaranje modova, te se možemo nadati da će se pojaviti pandan Magna Mundi-ja za Rome.
Naziv Igre: Europa Universalis: Rome
Žanr igre: Grand strategy
Razvojni Tim: Paradox Interactive
Izdavač: Paradox Interactive
Datum Izlaska: 18. april 2008.
Veličina: 1 CD
Screenshotovi: EU: Rome
Diskutujte o igri i opisu na forumu
Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.9 GHz Intel ili ekvivalentan AMD
RAM: 512MB
VGA: 128mb video card i podrška za pixelshader 2.0
Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.6 GHz Intel ili ekvivalentan AMD
RAM: 1GB
VGA: 256mb video card i podrška za pixelshader 2.0
Ocene:
Grafika: 82
Zvuk: 90
Igrivost: 70
76/100 Solidno
+ Muzika, modabilnost
– Previše uprošćen gameplay, tvrdoglav AI
