Crackpot Entertainment je skoro nezapaženo izbacio svoj debitantski naslov Insecticide, tačnije prvu od ukupno dve epizode. Mešavina elemenata platformskih i P&C igara deluje kao solidna ideja, zar ne?
Prvenac
Crackpot Entertainment je sasvim sigurno kompanija za koju nikada niste čuli. Međutim, ako vam otkrijemo da se među njihovim zaposlenima nalaze i pojedinci koji su radili za LucasArts, konkretno na naslovima kao što je Full Throttle i Sam and Max, verovatno će vam biti jasno otkud interesovanje za njihov prvi naslov. Insecticide, kojim su rešili da nam prikažu svoje talente, nedavno je izašao za PC i Nintendo DS, i ako spadate u fanove platformskih igara, onda je ona prava za vas.
Malo skakanja, malo razmišljanja
Još po prvim screen-ovima moglo se zaključiti da Insecticide nikako neće biti generični ubij-sve-i-vrati-se-sam tip igre. Kombinujući ovakvu ideju sa prethodnim iskustvom ekipe, dobija se u najmanju ruku hibridni naslov koji, umesto da sledi unapred utabanu stazu, bira sopstveni put ili, drugim rečima, navodi originalnost kao glavni adut. Na screenshot-ovima koje smo imali prilike da vidimo tokom izrade igre mogle su se videti dve stvari: jedan deo igre liči na klasičnu platformski naslov, dok je interfejs drugog nalik onom iz P&C avantura. Osim toga, vizuelni stil neodoljivo podseća na Psychonauts. Odgovor za ovo drugo leži u činjenici da su čovek zaslužan za izgled Psychonauts-a Peter Chan i Crackpot Entertainment sarađivali na ovoj igri, i otud sličnost.
Ovo ne treba shvatiti na pogrešan način, naravno; akcenat je stavljen na sličnost, koja se najviše ispoljava u izgledu glavnog lika. Okruženje, atmosfera i svi ostali grafički elementi sušta su suprotnost igri Psychonauts. Dok je Raz trčkarao kroz letnji kamp i družio se sa drugom decom, Kris List (Chrys Liszt), koga igrate u Insecticide-u, živi u prljavom gradu kojim dominira kompanija poznata po gaziranom piću. Chrys je detektiv, i sa partnerom ima zadatak da razreši klasične slučajeve ubistva i slično. Igra se otvara platformskim nivoem, verovatno da bi ostavila što bolji prvi utisak i ubedila vas da je vredna pažnje. Ako ste igrali bilo koju "skakalicu" u poslednjih par godina, pa makar i samo Psychonauts, onda sasvim komotno možete da kažete da znate šta treba da očekujete. Četiri dugmeta za kretanje i još dva za pucanje i skakanje otprilike je sve što će vam biti potrebno. Insecticide na ovom polju ne nudi apsolutno ništa novo, već je korišćena stara dobra formula koja se sastoji od eliminisanja poveće količine, čini se, kloniranih neprijatelja, skupljanja municije i energije i eventualnog pritiskanja dugmeta. Jednostavno i efikasno rešenje, ali ništa što nismo videli nebrojeno puta pre.
Neobična kombinacija
Odmah posle prvog nivoa upoznaćete se sa onim što autori nazivaju glavnim adutom igre: avanturistički nivoi ili bolje rečeno kombinacija dve sasvim različite vrste igre. Uzimajući u obzir da jedan deo autorske ekipe ima iskustva sa avanturističkim naslovima, sa jedne strane se objašnjava prisutnost ovakvog elementa, ali sa druge se nazire pitanje može li kombinovanje te dve vrste igre biti uspešno? Dok se i za avanturističke delove može reći otprilike isto što smo spomenuli i za platformske, a to je da inovativnosti nema ni od korova, originalnost proizilazi iz same ideje da čas skačete sa jedne platforme na drugu, čas upošljavate moždane vijuge da biste razrešili ubistvo. Na prvi pogled možda deluje kao nešto što je natrpano na jednu gomilu, ali posle malo vremena provedenog igrajući Insecticide shvatićete da izvođenje služi svrsi i da se dobija igra koja malo po malo otkriva pozadinsku priču, terajući vas da igrate dalje. Avanturističke deonice, kao što je već rečeno, koriste klasičan P&C sistem gde ćete, dakle, razgovarati sa raznim likovima, skupljati predmete i slično. Doduše, tu ne treba previše očekivati, jer su P&C delovi pojednostavljeni do krajnosti, čime dolazimo do zaključka da su prednost igre ipak platformske deonice, a preostale deluju kao da su ubačeni tek da bi bile prisutne. Zagonetke su oličenje jednostavnosti, i mogu se rešiti čak i ako ih igrate posle neprospavane noći ili divljeg subotnjeg izlaska. Platformski delovi, sa druge strane, zahtevaju mnogo veću količinu pažnje. Doduše, ni oni nisu bez svojih mana: kamera je fiksirana i ne predstavlja problem, ali ubijanje istog insekta po 27. put zna da bude dosadno i repetitivno, tim više što oni imaju dve funkcije: da pucaju prema vama ili da se skrivaju iza ćoškova ili zidova, i ništa više. Raznovrsno oružje koje ćete skupljati kako napredujete kroz nivoe donekle predstavlja preko potrebno osveženje, ali od celokupnog arsenala najverovatnije ćete koristiti tek dva ili tri oružja (najviše zbog činjenice da običan pištolj ima neograničenu količinu municije, ali i zbog mogućnosti da neprijateljima priđete i eliminišete ih bez trošenja iste).
Osrednje
Ograničena količina finansijskih sredstava verovatno je glavni krivac za tehnički aspekt igre. Grafički stil jeste interesantan, ali se ne može uporediti sa modernim i sveukupno deluje kao naslov iz 2005. godine. Najniža tačka je animacija lica likova dok razgovaraju, koja uopšte nije usaglašena sa rečenicama koje izgovaraju, i bitno kvari utisak. Da su nas novije igre razmazile i da od njih očekujemo sve više i više je činjenica, ali ovakav propust jednostavno je neoprostiv. Isto se može reći za animacije između nivoa, koje su kompresovane do krajnosti i izgledaju jako loše. Današnje igre isporučuju se na dva ili više DVD-ova, a hard diskovi od 250 i više GB odavno su standardna oprema, prema tome nema razloga da se štedi na prostoru. Sve u svemu, nasuprot činjenici da je Insecticide u najmanju ruku interesantan naslov koji vredi odigrati, makar iz čiste dosade, nadamo se da će i autori uočiti propuste i ispraviti ih u drugoj epizodi.
