Interactive Fiction / Babel opis

Tekstualne avanture

U današnje vreme teško je zamisliti igre koje nisu grafičke i ne oslanjaju se prvenstveno na svoj vizuelni šarm da bi osvojile publiku, a vrhunska grafika često dovodi do miliona prodatih kopija. Međutim, one predstavljene samo tekstualno, jedan od početnih koraka u neumoljivoj evoluciji kompjuterske zabave, zaljubljenici i entuzijaste i dalje prave za ne tako mali broj igrača. Popularni naziv za tekstualne avanture je Interactive Fiction, i ako ih nikad niste probali, najlakše je zamisliti ih kao uzbudljive romane u kojima igrate glavnu ulogu. IF igre su prave avanture, i u njima ćete morati da izvršavate akcije kao i u svakoj drugoj avanturi: upaliti baklju da biste istražili pećinu, tražiti šifru za otključavanje elektronske brave, upotrebiti legendarni mač da bi se suočili sa čudovištima i još mnogo toga.

   

Prva igra ovog žanra pojavila se 1976. pod nazivom Colossal Cave, mada je poznatija kao Adventure. Od 1980. velika kompanija, Infocom, počinje da radi na izdavanju IF igara za Commodore64, Amigu i Atari, među kojima su i neke od legendarnih, kao na primer: Zork serijal, A Mind Forever Voyaging, Leather Goddesses of Phobos, Planetfall i Hitchhiker's Guide to the Galaxy. Od 1995. pa sve do danas održava se godišnje takmičenje ostvarenja ovog žanra, a spisak igara po plasmanu i njihov besplatan download možete naći ovde. U najbolje tekstualne avanture svakako spadaju Glowgrass, Babel, Metamorphoses, Kaged, The Mulldoon Legacy, Photopia, So Far, Spider and Web, All Roads i Hunter, in darkness. Uz pomoć interpretatora koji prepoznaje format igre, IF je moguće igrati na različitim operativnim sistemima i mnogim mobilnim telefonima, a za Windows će vam biti potrebni HTML TADS i WinFrotz. 

Logika i korišćenje prirodnog jezika za interakciju

Tematika u IF igrama je veoma široka, ograničena jedino maštom samog autora, a žanrovi obuhvataju naučnu fantastiku, horor, avanture, detektivske misterije, ali i logičke zagonetke i RPG. Opisani svetovi su ponekad realni, a nekad alternativni ili svetovi budućnosti. Ponekad su zagonetke lake i jasne (recimo, naći prekidač da biste upalili svetlo), a nekad kompleksne i traže oštro oko za detalje i dosta razmišljanja. Neke od priča u ovim igrama su linearne i zahtevaju prevazilaženje određenih prepreka da bi se napredovalo, a neke su potpuno nelinearne, ostavljaju vam prostor za rešavanje zagonetki na više načina i vode ka više različitih završetaka. Neke su prava literarna dela, dok su druge zabavne priče koje sebe ne shvataju ozbiljno ili kolekcije inteligentnih zagonetki – treba samo naći ono što odgovara vašem ukusu.

Radnja skoro uvek počinje opisom prve lokacije na kojoj se nalazite. U tekstu, najčešće ne dužem od dva pasusa, treba prepoznati bitne predmete i otkriti kojim putevima dalje možete da krenete. Predmeti čiji je opis posebno naglašen i detaljan su predmeti od značaja i interaktivni su (mogu se ispitati, poneti, kombinovati sa drugim predmetima, otvoriti, pročitati i uopšte nad njima se može pokušati bilo koja logična akcija, a igra će sama prijaviti da li je moguća i da li je bitna za dalje napredovanje priče). Susrešćete i druge likove, sa kojima je moguć razgovor i interakcija. Sve komande su na prostom engleskom jeziku, mada se pojedine reči mogu zameniti skraćenicom radi bržeg kucanja. U ovim igrama najčešće je sasvim jasno šta treba da se uradi, ali sami morate da dođete do načina kako (Vrata su zaključana, da li mogu da se provale? Da li možete da nađete ključ ili treba da se ukuca šifra? Možda se otvaraju komandom na nekom udaljenom terminalu? Ima li nekog u okolini ko može da vam otvori, ili možda samo treba da pozvonite? Da li neki predmet koji posedujete možete da iskoristite za obijanje, ako sve druge opcije ne funkcionišu?). Često postoje i opasne situacije, na koje vas tekst upozori ako pažljivo čitate, pa je poželjno snimiti progres jer može da se desi da vaš lik pogine.  

  

Najčešće komande

– INSTRUCTIONS, ABOUT, INFO ili HELP daju instrukcije za igranje i eventualno pozadinu priče, a ako postoji implementiran, poželjno je koristiti HINT kad se zaglavite u rešavanju neke zagonetke
– za kretanje se koriste komande koje označavaju strane sveta, a tako će i u tekstu biti opisana pozicija izlaza iz trenutne lokacije (koriste se skraćene oznake: w, e, s, n, se, sw, ne, nw, i oznake za gore i dole: u i d)
– l ili look daje opis lokacije
– x ili examine ispituje predmet koji navedete nakon komande
– i ili inventory daje sadržaj inventara
– enter služi za ulaz u prostoriju, exit za izlaz
– uzimate predmet sa take (generalno, sve što možete da pokupite verovatno je bitno za rešavanje nekog problema)
– otvorite (zatvorite) vrata sa open (close)
– ako su zaključana morate ih otključati sa unlock, igra će automatski iskoristiti ključ koji nosite, a ako ih je više pitaće kojim
– press, pull, climb, turn on, type, read, move, break, push, put, connect, burn, dig, cut, destroy, jump, give, drop, attack, sit, stand, touch i još mnogi glagoli iz engleskog jezika često se implemetiraju kao komande i koriste se na uobičajeni način     
– talk ili ask omogućavaji konverzaciju sa drugim likovima, show im pokazuje predmet naveden nakon komande
– save služi za snimanje pozicije a restore za učitavanje, undo vraća igru za jedan potez unazad

Moguće je korišćenje i kombinacija komandi, na primer:
– take money from the wallet and bribe the doorman
– move the picture and enter safe combination
– put swimsuit on and dive into lake
– enter the car and start the engine      

    

Babel

Babel, jedna od od najinteresantnijih IF igara, po žanru kombinacija horora, naučne fantastike i misterije, plasirala se kao druga na takmičenju 1997, ali je u kategoriji za najbolju priču odnela prvo mesto. Autor je Ian Finley, tada 17-ogodišnjak, koji pre toga nije imao iskustva u programiranju, što samo govori o lakoći korišćenja TADS sistema za kreiranje IF igara.

Priča odaje osećaj epizode Dosijea X, izvanredno napisane, i više podseća na literarno delo nego na igru. Svi problemi i zagonetke, iako sveprisutni i neizbežni, potpuno su prirodni i nenametljivo ubačeni na mesta gde ih i u stvarnosti možete očekivati. Po osećaju, tematici i lokaciji, ova priča podseća najviše na Penumbru i bukvalno prenosi jezivo izolovani, mračni, mistični i hladni ambijent napuštene podzemne istraživačke stanice na severnom polu. Klišeizirani početak, buđenje glavnog lika bez sećanja o sebi, mestu na kome se nalazi i događajima koji su do amnezije doveli, ovde odlično funkcioniše stvarajući atmosferu punu strepnje, iščekivanja i beznadežnosti. Opis prostorije u kojoj se nalazite vrlo brzo će vas naterati da stvarno osetite hladnoću, a mrak nepoznatih hodnika da nesigurno krenete ka tračku svetlosti koje se probija iz daljine. Ovo otkriva druge delove kompleksa i uskoro vas šalje u istraživanje svake sitnice koja bi mogla da vam nekako povrati sećanje, dok pokušavate da nađete identifikacione kartice za elektronski zaključana vrata, šifre za prolaz do laboratorije i otkrijete šta se krije iza uznemirujućih tragova krvi i razbijenih ogledala.

  

Igra uvodi još jedan mehanizam, kasnije korišćen u mnogim igrama. Naime, glavni lik će dodirivanjem površina koje sjaje neonsko plavom svetlošću izazvati flešbek sekvence, koje će malo po malo doneti uvid u tim naučnika koji je živeo i radio u ovoj stanici, njihove karaktere i profesionalne težnje, moralne dileme sa kojima su se suočavali izolovani od ostatka sveta, sukobe u koje su međusobno ulazili i eksperimente koji su doveli do katastrofe. Flešbekovi se ne događaju hronološkim redom, ali će nalaženje kalendara omogućiti njihovo zapisivanje, pa će i pozadina priče polako dobijati jasniji oblik i smisao. Likovi su realistično dočarani (iako pomalo stereotipni), čemu doprinosi izuzetno dobra naracija u flešbek sekvencama, jer ih vi zapravo ne srećete u toku igre. Glavni junak postepeno prerasta iz žrtve u veoma dubok i kompleksan lik, što je retkost u tekstualnim avanturama, a igra se, kako napredujete u njegovom otkrivanju, pretvara u moćno emotivno iskustvo.    

Zagonetke su ovde sekundarne, nisu teške i prirodno se uklapaju u radnju. Da su teže i kompleksnije, verovatno bi je usporile i učinile manje zanimljivom. Njihovo rešavanje zahteva znanje koje stičete istraživanjem, ali nema genijalnih i jedinstvenih zagonetki na koje smo navikli u ovakvim ostvarenjima.

Babel je pravo malo narativno remek delo, u kome uverljivi opisi lokacija, karakterizacija likova i savršeno uklopljene zagonetke sa dinamičnim (iako neinteraktivnim) flešbek scenama formiraju veoma emotivnu, mračnu, atmosferičnu priču. Nažalost, ona nije mogla biti duža jer je igra pravljena za takmičenje koje postavlja uslov da njeno trajanje ne sme premašiti dva sata. Priča ima par preokreta koji odlično održavaju ritam i dinamiku radnje, terajući vas da idete korak dalje, da otkrijete još neki trag, razotkrijete još neku tajnu, na putu da saznate svoj identitet i tajanstvene eksperimente koji su imali fatalne posledice na osoblje istraživačke stanice. Iako naoko poznat zaplet, ispričan ovako maestralno držaće vam pažnju do kraja i ostaviti vas u želji da ga odgledate i na filmu.

Naziv Igre: Babel
Žanr igre: Tekstualna avantura
Autor: Ian Finley
Datum Izlaska: 1997.
Preuzmite igru: Babel
Download besplatnih IF igara
Diskutujte o igri i opisu na forumu
Screenshotovi: Babel

90/100 Izvanredno 

+ priča, prezentacija, atmosfera, flešbek sekvence, logična rešenja zagonetki
– nema kompleksnijih zagonetki, kratko