GUN opis

Obožavam režiju! The way I feel, dobar kadar može da zameni hiljade reči. Zbog toga više uživam u filmovima nego u knjigama. Položaj, kretanje kamere i osećaj za ritam su presudni faktori svakog kadra. Kada prvi put pokrenem novi naslov, pored scenarija, obraćam pažnju upravo na takve stvari. Zato, odmah na samom početku, GUN me oborio s nogu. Bože kad se setim kako je bilo lepo prvih 15 minuta igranja. Zaslepljen originalnošću i kvalitetom prezentacije bio sam visoko iznad zemlje. Mislio sam, konačno se neko setio da napravi igru sa tematikom westerna. Sav sretan, stavio sam svoj slamarski šešir na glavu, omotao se šarenom dekom, uzeo joypad u ruke i krenuo čizmama Coltona Whitea. Ali, sve što je dobro – kratko traje i prestaje kada prvi put, na svom potkovanom “vozilu“, zakoračite u Dodge City. Loša optimizacija dolazi u prvi plan i polako se spuštate na zemlju. Moja savršena slika GUN-a lagano se ruši i većinu vremena razmišljam da uzjašem nekog vojvođanskog lipicanera, odjašem u Neversoft i svima poskidam skalpove! Prosto poludim kada dobre ideje propadnu zbog žurbe i grešaka, koje se mogu rešiti sa još mesec dana testiranja. No, first thing first. The Story.

Priča prati mladog Coltona Whitea, po naravi hladnog ali ipak lakog na obaraču. Takav stav mu odlično leži, jer Wild West je pun ljudi sa “Smrtonosnom Željom“. Colton je vođen osvetom svoga oca Ned-a, koji biva prevaren i ubijen od strane ljudi kojima je verovao. Pored osvete brinu ga i poslednje Nedove reči, jasno dajući do znanja da nisu u krvnom srodstvu. U potrazi za krivcima i ličnim indetitetom, vaš alter-ego će se naći na obe strane zakona. Ravnajući liniju između dobra i zla, preko nišana, upoznaće koruptiranog gradonačelnika, sveštenika sklonog ubijanju, psihopatne vojnike, plaćene ubice i nemilosrdne Indijance. Scenario je dobar i uverljiv. Odlično se uklapa u period Divljeg Zapada, kada su ljudi nosili (i vadili) revolvere kao danas mobilne telefone. Autori su zasigurno poklonici HBO-vog serijala DeadWood, jer GUN uverljivo ističe da ne voli cenzuru i time pokazuje zašto zaslužuje rejting M (samo za starije od 18 godina). Najaviše zbog vulgarnosti i količine nasilja, koje prožima gotovo svaki segment igre. No, verovatno je tako i bilo na starom “Američkom” tlu. Kad god vas neko pogleda popreko, vi izaberete vaš omiljeni kalibar i napravite manji ili veći fi između njegovih očiju. Ako ste upečatljivi po prirodi – pregazite, zapalite, raznesete ili prepolovite ga. Kako vam volja. Ipak, kad se sve sabere, nasilje je dobro servirano i preovladavanje istog je u neku ruku opravdano, jer daje završni pečat verodostojnosti i kvalitetu priče. Odlično dopunjuje cut-scene, koje povezuju tok radnje izmedju misija i definitivno čine najsvetliju tačku GUN-a. Briljantnost režije suvišno je spominjati, jer kadrovi, koji prolaze kroz neinteraktivne sinematike, vuku vas da glavnu kampanju završite bez pauze. Igra takođe referira i odaje priznanje starim western klasicima kao The Good, The Bad & The Ugly, Once Upon The Time In The Wild West, The Wild Bunch, Gundown at the O.K. Corral itd.

Sama mehanika igre je dobro osmišljena i bazira se na slavnom Grad Theft Auto serijalu. Pred vama je geografska površina velikih razmera, koja pored GUN priče sadrži i sporedne questove. Oni nisu čvrsto vezani za strukturu glavne fabule, tako da njihovo igranje nije obavezno. Glavne i sporedne misije vam donose novac, koji možete iskoristiti za kupovinu novog naoružanja, kao i za unapređenje Coltonovih osobina (bolja kontrola oružija, brzina reakcije, veća otpornost na povrede itd.). Mada ovo dobro zvuči na papiru, kroz igru se gotovo ne primeti i zbog toga ne postoji ozbolniji razlog koji vas tera da igrate sporedne questove. Misije su tematski raznovrsne i pravljene da sadrže što više akcionih premisa (potere bandita kao i zaštita građana od istih, naručena ubitstva, neprestani rat sa indijancima, lov na životinje itd.). Ipak, na kraju se sve svodi na prosti “Shoot & Kill” gameplay, gde se od vas traži što veći broj izbušenih i nepomičnih tela. O načinu igranja dovoljno govori implemetacija režima Quick Draw, gde vreme teče sporije, Colton automatski nišani protivnike, a vaše je samo da stisnete okidač. Ali, autori GUN-a i ne žele ništa drugo, osim čistokrvne akcione elemente, što je u neku ruku i pohvalno. U glavnoj kampanji biće prisutno par misija koje sadrže stealth manire, jer se vaš junak može šunjati, uzimati protivnika u zaklon, kao i (iz blizine) dokrajčiti istog lovačkim nožem i sikiricom. No, većinu vremena ćete, sa nekoliko vrsta pušaka, pištolja, lukom i strelom, molotovim koktelima i dinamitom, praviti buku oko sebe. Pored neprestane akcije GUN zasigurno obilježavaju neobična prevozna sredstva – konji. Dosta vremena morate provesti na njima, jer okolina je suviše prostrana da bi se prelazila peške. To ne prestvalja problem, već naprotiv – pravo uživanje. Osećaj jahanja je odlično prenesen i realizovan kroz gameplay, pa time vas prosto tera da ne silazite sa konja. Na njima možete pucati, gaziti sve što se nađe na putu, skakati, prelaziti velike udaljenosti, te ih to čini presudnim faktorom u većini misija. Pošto su konji od krvi i mesa nisu otporni na olovo, kao ni na “divljačko” jahanje. Ako dozvolite rane od metaka, pad sa većih visina, preveliki napor, vaš ljubimac neće izdržati i tada ostajete sa čizmam na zemlji. Ipak, konja uvek možete ukrasti od neprijatelja (ili prijatelja), „pozajmiti“ ispred neke kafane, zgrade ili pronaći u divljini. Implemetacija jahanja zasigurno zaslužuje sve pohvale i postaje jedna od glavnih referenci za ovu igru.

Grafički gledano, GUN ne donosi ništa revolucionarno, nego zadovoljava granice dobrog i prosečnog. Time se postavlja pitanje zašto je ovo tako hardverski zahtevna igra, što, by the way, predstavlja najveću manu. Loša optimizacija i prisustvo bugova verovatno nikog neće ostaviti ravnodušnim. Najviše frustriraju stalna među-učitavanja delova mape, bez obzira na količinu RAM-a koji posedujete, pa kad se ovo spoji sa bagom “isprekidanog zvuka”, dobijete situacije koje uopšte ne prijaju živcima. Najčudnije je što se ovakve stvari ne manifestuju na svim konfiguracijama, te se može destiti da vas problemi, ove vrste, zaobiđu. Sa druge strane, zvučna podloga i voice acting briljiraju u svakom pogledu. Glumačka postava, koja posuđuje glasove, je zaista na zavidnom nivou. Tomas Jane (Deep Blue See) maestralno udahnjuje dušu glavnom junaku Coltonu, Kris Kristofferson (Blade) njegovom ocu Ned-u, dok Lance Henriksen (Aliens) oživljava glavnog negativca. Pored nih tu je još hrpa manje poznatih glumaca, među kojima su i neki iz samog serijala DeadWood. Iako je GUN rađen paralelno za PC i konzole, kontrolni interfejs i komande dobro su osmišljeni. Kombinacija tastature i miša može zadovoljiti i najekspozivniju akciju, mada, za puno uživanje preporučljiv je joypad sa dva analoga.

Na kraju šta reći!? Šteta što su dobre ideje propale zbog loše tehničke realizacije. GUN je mogao biti u samom vrhu, jer je imao ogroman potencijal. Ovakav spoj scenarija, režije i glume retko se rađa i tužno je što Neversoft nije prionuo malo više da engine i neke gameplay sitnice zablistaju u punom svetlu. Pored svega, GUN je dobra igra i svako joj treba pružiti šansu, bez obzira da li ste poklonik ovog žanra ili ne. Ako ni zbog čega… onda zbog svežine koju donosi sa sobom. Kada vam bude dosta Drugog Svetskog Rata, Vanzemaljaca, Džungle, Borgova i raketa na navođenje, zakoračite na Divlji Zapad i saznajte koliko je opasno imati osvetu kao motiv.

Naziv Igre:
GUN
Žanr:
TPS, Akcija
Razvojni Tim:
Beenox Studios , Neversoft
Izdavac:
Activision
Datum Izlaska
Novembar 2005
Velicina
2 CD
Ostatak screenshotova:
GUN

Ocene:
Grafika: 78
Zvuk: 90
Igrivost: 85

Ukupna ocena:
80/100 Vrlo dobro